Полицијски гласник

Б°ОЈ 6 и 7

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 55

мир ускоро по долаоку у душевну болницу као мирнији болесник примљен у канцедарију да помаже у архиварским пословима и на препису. Радећи ту он је имао прилике да чита и преписује акта, по којима се излажу историје разних душевннх болести и дају о томе лекарима мишљења, па је једну од тих болести тако проштудирао и симулисао, да су га озбиљно од ње лечили. Кад му ни ово није помогдо, он је сада опет прибегао другим средствиима. Опет се трудио да докаже свој аНћ1 и да му је раније признање изнуђено, но то му неће ништа помоћи. Он неће да врши опасне крађе. већ готово редовно омање и просте, често скопчане оа преварама. Понекад хоће да врши и преваре. Тако је оептембра месеца претпрошде године отишао у Адексинац и у пореском одељењу прдеставио се као Никода Петровић, новопоотављени порески помоћник тога одељења; уверење о његовом постављењу доћи ће, вели, доцније, а ои је по наредби преседника Пореоке Управе дошао одмах на дужноот. Они су му поверовали и примили га. За неколико дана успео је и да аконтира и да се задужи код „колега," али га је у томе познао и проказао један ОФицир, те је морао побећи отуд, оотавив запреиашћене и поотиђене чиновнике пореског одељења. Велимир је син добрпх родитеља; у унутрашњости има једну сестру учитељицу, врдо чесшту девојку; није одрастао у оиротињи, отац мује но смрти оотавио и извесно наследство, које је он одмах упропаотио. Склоност ка крађи овога заиста интелигентног младића, није ни у урођености, ни у рђавим маријадним приликама. Узрок његовој преотупнооти најбоље ће се видети из једног његовог дневника, који је приликом притвора код њега нађен, а из кога ћемо овде навести оно место. где он говори о својој младости — детињству. «Пут, којим се човек креће за време свог живота пун је трња и боца, камења, дубодолина, као и ооталих непријатности које је судбина човеку одредила да га за време свог живота савдађује.... Наш неумрли песник веди : «У свету, седе, нема љубави®, и нема јер све ово што данас поотоји оа врдо мадим изузетком је лицемерно и подло; јако се немаш и несмеш ни на кога ослонити, нити пак искрено помоћи — савет од кога добити. Такве оу данас друштвене придике, такви су људи, такво је све и овја. И када човек у такво друштао као млад и неискусан дође, а нема уза ое искреног пријатеља, на њега се може и сме ослонити, шта бива с њим ? Ако је његов умни темперамент јак чврст и храбар, да може све ове незгоде савдадити он ће наравно победити. А ако је то лице одгајено и одраоло онако и у тој кући, где завиоти, спдетке, несреће и др. нема, то ће лице под првом буицом спдетака и остадих нереда брзо клонути и још ако је рано остало без иокрене неге родитељске, оно ће поћи путем, који ће га одвести онамо Одгајен и однегован до 15. год у кругу овојих родитеЉа и пријатеља, живот ми је продазио као мала бујица, не осетих никакву недаћу, патњу ни горчину у свом животу. Развијајући оа као оно биљка на плодном земљишту, која је заклоњена оа овију страна оштром темпераменту кдиме, али од тога времена мој живот и придике у ншвоту пођоше другим путем, јер баш у то време изгубих оно, што је једном

детету у то време најпотребније, изгубих најискренијег свог пријатеља и овог најискренијег чдана породице — оца. Остадох без оне помоћи, коју ни о којв стране не могох наћи. Све отарање и брига за развиће мог будућег живота, остаде на моју оироту и немоћну матер, којој у нас-леђе не оотадох оамо ја, већ и сестра ми. Дакле имада је да нас двоје ова немоћна жена изведе на пут и опреми као будуће чданове друштва — државе. Придике како кућевне, тако и све остаде, о којима је мој поч. отац водио бригу, пређоше сада на њу. Женока прилика као и њен темпераменат, не беше тако јак и чврст, као код поч. ми оца, јер материно орце увек је мидостивије и нежније него очево, те тако као мати она немогаше и немаше тодике енергије да ме одржи у оној дисциплини као што ме поч. отац држаше, већ сву овоју бригу поклони на негу и образовање мдађе сеотре а поред тога, њена садања брига беше и та, да наслеђени иметак од оца чува и заклања. Брига око чувања имања као и дужност да оеотру ми спремп за добру домаћицу, не дозвољаваше јој да може и надамном толико пажње водити, да свој заиочети рад — шкоду даље продужим како сам започео. Нећу претерати када кажем, да ме је биотрина и воља за шкодом и даље напустила већ сам остао досдедан својој дужности. Шкоду иродужих онако и са успеоима које и до оада

Почех ое мешати са људима — ђацима — старијих од мене а који већ до тада имађаше и још један најгори порок — ђ1ис1, Ах! Никада нећу моћи заборавити тај најгаднији порок за младог човека, који истог доведе и у пропаст. Не оамо те пороке које наведох имадох, већ ме другови почеше воднти и на она меота, где нама ђацима није дозвољено — каФане. Замислите сада једног ђака са овима тим пороцима а при том са свима материјалним могућностима, где ће отићи. Школу уредно посећивах и никада не бејах међ онима, који брињаху за, резудтат овог годишњег рада, зашто имах једино бити захвалан мојој умној бистрини. А здравље, како оно беше код мене (у 19 год.)? Онако само како је код оних, који окупоцено време проводе по кафанама и ооталим недозвољеним местима. Даље у томе дневнику прича, како је свршио матуру, дошао у Београд, уписао ое на правни Факултет Вел. Школе, како је и даље оа хрђавим друштвом банчио по каФанама, како је у једној таквој прилици напит ударио ћерку каФеџије, где је лумповао, и да је пооле због тога на тужбу кафеџије осуђен на годину дана затвора. Међутим то не стоји. Нити је он свршио цеду гимназију а камо ли матуру, нити је био на Вед. Школи, а такође први пут није осуђен за увреду, као што он то наводи, већ за крађу серума.

имадох, неклонув. Али једно &оје до тада не имах — почех да иосганем порочан. Први мој порок који немах за живота мог поч. оца сада га добих — ироауших. И ако ме мати саветовала и од тога одвраћала, њене молбе као и претње не помогоше, јер бејах убеђен знадох, да ме мати никада неће онако почастити као што ме поч. отац чашћаваше. Продужих и даље мој први порок, кога ое ни данас не могу одучити. Дакде постадох мдад и отрастан пушач. „Порок за пороком иде 8 па тако и оа мном би. Мати ме вољаше неизмерно, тако да немаше срца, да би ми могла ма коју моју молбу одбити или незадовољити. Почех је по некада и лагати, што оца не омедох и она ми сваку модбу ис.пуњаваше. Новаца када год ма зашто затребах, добих, што ме исти доцније и упропаоти. Код младог човека (19 год.) при том имућан нема се шта спаоти, те тако и оамном би.

Његово неваљадотво огдеда се и из оамог тог његовог <( дневника» ; у њему бар он треба да буде иокрен јер то за себе пише, међутим он и ту може, величајући себе. Једино је ту истина, да ое покварио усдед одабог домаћег надзора и рђавог друштва. Тако је изгубио ооећање, а после је већ дако ударио у крађе и постао допов из навике. По отпуоту оа осуде он је надазио лепа места и могао је поштено да живи. Поодедњи пут, прошле године, био је писар у једној већој општини. у унутрашњости, иди како ое он радо називао „општински и бележник." Тамо је он својом вредноћом и интелигенцијом он и веселошћу умео да створи угдедно место у друштву. Шта више у мало се није оженио једном девојком из угледније породице, али — навика је друга мајка природе, вук длаку мења а ћуд никако; ни тамо није могао тако дуго истрајати, замесио је нешто, те је морао отуд бе-