Полицијски гласник

СТРАНА 42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 6 и 7

дужности начелника истога среза, у рангу среског писара прве класе. за вршиоца дужности члана управе града Београда, у рангу начелника среског треће класе, Андру Динића, начелника треће класе среза орашког, округа смедеревског, по потреби службе ; за писаре треће клаое Управе града Београда : Владимира Стојадиновића, Гвоздена Ј. Маринковића и Живка Јовановића, свршене правнике. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 23. ®ебруара 1905. год. у Београду.

РАЗГРУПИСАВАЊЕ ОПШТИНА Указом Његовога Величапства Краља Петра I. одобрено јерешење Народне Скупштине, сазване у редован сазив за 1904. год., које гласи: да се село Брестово, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине медвеђске, у срезу десиотовачком, округа моравског, и да за себе образује општину под називом : општина брестовачка, у истом срезу иокругу; да се село Маљуревац, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине бабушиначке, у срезу и округу пожаревачком, и за себе образује општииу под називом: општина маљуревачка, у истом срезу и округу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 9. ®ебруара 1905. год. у Београду. СТРУЧНИ ДЕО Цолна намира еа породиљом или женом у бабннама (еа еудеко-*медицинеког гледишта.) (СВРШЕТАК) * * * Питање о извршењу обљубе са породиљом или женом у бабинама може већ и само по себи имати судско-медицинског значаја — све и кад нијо везано за спор, је ли жена у такој обљуби могла затруднети. Шта више, извршење тога акта може бити баш и у самом браку дело, које вређа извесие принципе, освештане у уређеном друштву човечанском; дело, које се коси са правом и правичношћу, а дубоко засеца и у материјалне интересе другога. Па кад то може бити, онда, наравно, може доћи и до сукоба са друпггвеним уређењем; са обичајима и навикама; са правним осећајем; са обичајним правом и т. д., па најпосле и са државним законима, те тако постати предмет судског ислеђења и расправљања. Познато је, да је порођај за жену махом доста тежак, а по гдекада и судбоносан задатак. У оном тренутку, кад се мајка раставља са својим плодом, она је, тако рећи, мученик. По гдекада је уз тешку муку за њу још и толико опасности, да управо за то време лебди између живота и смрти. Док даје живот своме детету, меће свој сопствени на коцку. И те муке нису тако тренутне и пролазне. 'Грају обично по неколико сахата, а по гдекада и по неколико дана. У том стању је, наравно, ггородиља једна врста тешког болесника, коме није ни до чега: — који само с нестрпљењем чека, да се в свога бремена« што пре оирости. Тако мучан болесник заслужује, дакле, сваку пажњу и сваку поштеду. И најмања несмотреност или суровост може те муке умножити, па и опасност по живот повећати. Срећом се те главне породиљске муке одмах изгубе, чим се мати с дететом растави; — само опасност још неко време траје. Шта више, она је по гдекада после порођаја још

већа. Као што раније наговестих, жена је одмах иза порођаја већ самим тим актом толико душевно и телесно измучена; толико малаксала, а при том још толико баш и новређена, да је по свему сличиа тешком рањенику, коме је најпречи одмор и добра, савесна нега. То стање обично потраје за оних првих 8—9 дана, док је одлив из нолних органа још крвав. дакле док је та рана још сасвим свежа, »пресна«. За то су ти дани за породиљу најкритичнији, и за то се она обично за то време штеди, чува и негује, лежећи као прави болесиик у постељи (»лежи у бабинама«; »чувају јој бабиие«). Већ после тога рока нестаје по мало и муке и опасности, али је она ипак зато још једнако »ровита®. То траје све дотле, догод се сасвим не »очисти«, т. ј. догод се породиљски одлив сасвим не изгуби. То бива обично 3.—4.—5. недеље, а по гдекада и касније. Тек кад њега нестане,] жена је „чиста®, и не рачуна се више у бабињаче (»лаузе«). Од тога доба прихваћа већ сво своје уобичајене послове као што је то и пре чинила, и враћа се свом обичном начину живота. Према томе саовим је природно, да жена ни за време самога порођаја, а ни непосредно после тога акта не би управо ни била способна за обљубу —- бар не у браку. Није за то подесна с. тога, што тај акат у браку представља у исти мах и право и дужност, па треба да буде дело чисте, непомућене усладе за обоје, или бар нежна и чедна намира неодољиве потребе људске природе —■ у извесном, узвишеном циљу; а то извршена обљуба у оваким приликама никако није и не може бити. Узрока томе има више, а најглавнији су ови. Пре свега зна се, да ни породиља ни жена у бабинама не могу бити »чисте« — бар не у строгом и правом значењу те речи. Онај одлив „прве к и »друге воде« (из водењака) за време самога порођаја и непосредио после тог акта, па онда она крв и онај гној из жениних полних органа за време док се »чисти«, таке су природе, да пре могу изазвати гађење и гнушање, него праву полну драж; и мушкарац, који би и према жени у таком стању њених полних органа (и њихове околине) имао још страсних полних прохтева, те их још и задовољавао, морао би, без сумње, бити човек ниже, суровије, управо животињске природе. А кад то констатујемо, може ли нам онда бити чудно, ако се опет жени — особито која је још нежна и осетљива — такав човек, без бољих, естетичких осећаја, слепо и безобзирно одан само својој ниској страсти и похоти, у том тренутку учини гадан, низак и одвратан у толикој мери, да га после никада не може од срца волети и истински ценити? За то се често виђа, да је природна последица таких сурових атака на брачну дужност слабе женскиње или потиуна полна равнодушност жене према мужу, или притајана а гдекада баш и јасно изражена одвратност. Насртаји те врсте су, дакле, много пута узрок брачној несугласици и повод брачним парницама. Сем повређених бољих, нежнијих, естетичких осећаја буне се против те врсте обљубе у брачном животу и етички и морални принципи, а по гдекада баш и сами правни осећаји а то је сасвим природно. Употребити свога брачнога друга за време самога порођаја или одмах после тога за обљубу и задовољење својих полних прохтева не значи управо вршиги своју брачну дужност, него з лоуаотребити своје брачно ираво. Та је злоупотреба тимвише за осуду, што се она не дотиче само етичких и моралних принципа, него захвата и у основна начела права, а донекле — као што ћемо то касније видети — и у одредбе позитивних закона. Употребити жену у тако бедном и невољном стању за задовољење својих потреба јамачно није израз милости, нежности и љубави, коју јој муж дугује, него је крајња себичност и безобзирност: то