Полицијски гласник

БРОЈ 6 и 7

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 43

је управо бруталиост најниже врсте, која за туђе болове нема осећаја; која о туђим интересима не води рачун, него их гази. Једиом речи: — полно уиотребити аородиљу или жену одмах аосле иорођаја значи ту жену мучити, уираво злостављати. Али ни тиме још није сасвим исцрпљена одвратност и противправна природа извршене обљубе на породиљи и жени у бабинама. Тај акат није само ниско, одвратно, немилостиво и неморално дело обичне врсте, него и насиље, које у последицама својим може бити по здравље и живот опасно. Та опаоноот прети нарочито жени, гдекада и детету, анијеиокључена ни могућноот, да од ње и мушкарац свој део осети. У самом порођају и најмањи неспретан покрет женина тела, и најслабије насиље на полне органе њене могу бити судбоносни и за њу и за дете, а полни органи породиље после самога порођаја, те оу већ надражени, осетљиви, вредовни, па баш и тако повређени, да их је врло ласно још више позледити и пореметити. Довољан је за то и најнезнатнији узрок с поља, па да у њима изазове знатне промене и озбиљне болести 1 ). А како је сасвим природно, па и искуством доказано, да мугакарци тако ниске и сурове природе при вршењу обљубе обично забораве на све обзире, те немилице и брутално стреме само задовољењу својих страоних прохтева: то је онда оасвим ласно појмити, да се у таким приликама жена не штеди: да се, дакле, њени полни органи — већ и онако вредовни и осетљиви — том приликом чесго озбиљно повреде. Интересантан случај те врсте наводи н. пр. Блумрајх (В1итге1сћ), где је један мушкарац поновљеном обљубом 16. дана после порођаја нанео жени 2 1 ), см. дугачку и 3 | 4 см. дубоку повреду на стражњем зиду усмине. И још има једна врло озбиљна опасност по здравље женино, ако се на њој обљуба изврши за време самога порођаја или одмах после тога акта — а то је зараза или инфекција, било самих полних органа, било целога тела. У том погледу најобичнија је и најозбиљнија она врста заразе, што се само на породиљама и јавља, а коју наш народ зове »бабина сс или „породиљска грозница«. Њу изазивају. неке кужне клице, а те клице легу се и множе у нечистоћи, па се њоме и преносе. С тога и јесте прво и главно правило код породиље и бабињаче, да је и телом и оделом чиста: — да јој с поља никаква врста нечистоће до полних органа не доспе. Чак и лекар и бабица морају у том бити јако обазриви. Ни они н. пр. без нужде неће ни руком ни којом справом полне органе породиљине дотаћи, а ако то већ мора бити, онда се руке нарочито перу, а справе особитим начином чиоте (деоинФикују, стерилишу). А кад је то већ правило, о које се без опасности не сме грешити, онда је врло ласно увидети, колико муж у томе правцу греши. кад је наортпен, па своју жену одмах пооле порођаја полно употреби. Што ое најпосле тиче оиасности ио здравље самога мушкарца, који би жену у порођају или за време бабина полно употребио, она истина, није тако велика, али ипак постоји бар у неким приликама. Та опаоност се махом јавља као поеледица заразе, која потиче од жене а прелази на мушкарца. Као што је познато, женин одлив после порођаја није чист и свеж продукат њеног здравог тела, него је последица повреда, дакле већ болесна појава. Сем тога задржи се по гдекада још и у телу толико, да се — утицајем разних клица — почне кварити и распадати. Те клице, које су узрок распадању женског одлива, могу изазвати озбиљније промене и на здравим ! ) Како је лако насилно повредити женске полне органе одмах после порођаја, па баш и до 3. и 4. недеље иза тога рока, показује Калманова (Са1тап) збирка 1%ких случајева. Догађа се шта више, да и најобазривије и највештије екарске руке по гдекада таке повреде не могу да избегну.

деловима било саме жене (»разједање® околних делова полних органа), било мушкарца. А то најлакше и најчешће бива онда, кад су ти делови ма и најмање гдегод повређени. као што је то по гдекада случај при самој обљуби. Нарочито се то дешава при страсном и бруталном извршењу тога акта баш у онаким приликама, какве се јављају при обљуби породиље или жене у бабинама. Према овоме саовим је неоспорно, да се обљубом са породиљом или женом у бабинама вређају не само достојанство човека и чистота таке установе као што је брак: него и битни, материјални интереси појединих особа, па баш и церога друштва. С тога је сасвим оправдано, ако се то иитање не схвати као чисто лична ствар иојединих брачних иарова, него као иитање оиштега интереса, и као ствар од замашног оиштега значаја. Цело је друштво управо позвано, да то питање регулише. Да то питање доиста заслужује општу пажњу целога уређеног друштво људског, а нарочито оних чињеница, који њиме управљају, показује већ досадашње искуство. Трагове правилног схватања тога питања налазимо већ у престарих народа, а сретамо их доста често и у садашњости. Тако је н. пр. позната ствар, да многи примитивни народи сматрају жену за време њеног месечног прања, тудноће и бабина за „нечисту, к па је тога ради искључују од неких извесних дужности и пра^а. Нарочито је утврђено веровање, да би и за жену и за плод па и за мушкарца било опасно, ако би се у том стању за обљубу употребила. С тога налазимо, да су готово сви ти народи за време женскога прања, трудноће и бабина својих жена, па чак и за цело време дојења, полно уздржљиви. Тако н. пр. не сме муж своју жену у таким приликама полно употребити код северно- и јужно-америчких дивљака, код црнаца готово широм целе Африке, код Дахомеја ит.д. 2 ) Сличне мереуздржања налазимо у веровању, обичајима и правном схватању и европоких племена, и оне служе као правилник за регулпсање права и дужности полног живота у браку. Чак и код нашег сељака постоји уверење, да је жена за време свог меоечног прања и за време бабина »нечиста," па за то за извесне послове неупотребљива. Тако н. пр. неће наше сељанке да у том стању хлеб месе, да сире сир, да мећу туршију, да бојадишу пређу и т. д. Сем тога неће у том стању ићи у цркву или на причеот : неће поћи гдегод у госте и т. д ; а што је најглавније: неће прилазити своме мужу, док се сасвим не »очисти.« С тога је код њих обичај, да породиља држи своју «четрдесетницу, к т. ј. да за 40 дана после порођаја Ђ није као други же ка. (< Тек кад тај рок истече, пође у цркву и врати се свом обичном животу, па и својој брачној постељи. За чудо је, да је та оправдана пажња према породиљи и бабинама у полном животу нашла своје земљиште баш у простим и некултурним племенима и деловима народа, а да се махом с културом губи. То је већ Лукреције (»Бе паШга гегит® V. 1016) уочио, а то се потврђује и давнашњим искуотвом. Тако н. пр. зна се, да се та пажња у полном животу понајпре изгубила баш у културним народима Старога Века, па да су је вође и законодавци њихови морали нарочитим религијозним — одредбама и државним законима регулисати. Већ у Мисиру било је таких правилника, а Перси и Хинези имају их и дан-данас. Ученик мисирске културе — Мојсије — дао им је у свом законику нарочити облик и нарочито значење. У III. књ. својој (гл. XV. ст. 19) вели он изреком: »А жена кад има вријеме, кад иде крв од тијела њезина, нека ое овдаја седам дана«. У гл. XVIII. ст. 19наређује овако : »Жени, докле 2 ) Науе1оок ЕШз: Баа СгеасМесћћ^еГпШ. — ЛУиггБигд; 1903.