Полицијски гласник

СТРАНА 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 6 и 7

се одваја ради нечистоће своје, не иди»; ау гл. XX. ст. 18: »И ко би снавао са женом кад има вријеме и открио голотињу њезину откривши течење њезино, и она би открила течење крви своје, да се истријебе обоје из народа овојега 8 . За породиљу и жену у бабинама наређује, да је иза мушког детета 33, а иза женског 66 дана »нечиста« (III. књ. гл. XII. ст. 1. 2. 3. 4. 5), и да је тек после тога рока има свештеник »очистити од греха«. »То је закон за жену, кад роди мушко или женско" (ст. 7). Трагом тог великог мислиоца и законодавца пошле су и друге вође народне. Каснији законодавци Мојсијевих следбеника и Талмудисти имају сличних одредаба у томе правцу (н. пр. о обљуби за првих и последњих месеци трудноће), а оне су усвојене и код свих других племена семитског порекла. И следбеници Мухамедови примили су их, и држе их се и данас. У Корану изрично стоји: „ Оделите се од жена у вријеме мес.ечнога прања, и не приближујте имсе, док се не очисте" (Сура II.), а и Свети Оци православне вере као да су увидели потребу одређених законских мера у том правцу. Тако н. пр. Дионисије Александријски (пр. 2) и Тимотије Алекоандријски (пр. 3) проглашују жену с месечним прањем за »нечисту,« и одлучују је за то време од причешћа. Први јој забрањује и полни саобраћај с мужем (пр. З) 3 '], а то исто чини и закоиодавац у Номоканону чл. 64. У истом смислу износи један немачки интерпретатор »Брачног права прав. цркава" карактер тих одредаба, које се односе на полни живот. 4 ) За чудо је што католичка црква нема таких или сличних одредаба, него допушта обљубу и за време месечног прања и за време бабина (А1рћогш уоп 1л§тш1ч ). Одредаба, дакле, има у разним законима, а друго је питање, како се те одредбе држе, и како се престуни те врсте пресуђују и казне? На то питање не бих знао тачно одговорити, али судећи по пракси грађанских и духовних судова, рекао бих, да их они слабо имају у виду. Ја се бар не сећам, да је спор те природе икада био предмет судско-медициског расправл»ања пред нашим духовним и грађанским судовима. Ни узрок томе појаву не бих знао наћи. Или нема тужиоца у томе смислу, или судови такве тужбе неће да узму у претресање, што мисле, да за то немају никаквог законског ослонца. Ако је ово последње, ондаје по мом немеродавном мишљењу то схватање неоправдано. Духовни судови би већ по одредбама Брачног Права имали довољно основа да таке случајеве, кад би се појавили, у претрес узму, а и Грађанско Право не искључује ту могућност. По грађанском зат-сонику могли би нпр. тако дело у браку оквалиФиковати као »непристојно предусретање к (§ 108 грађ. зак.), или као злоупотребу брачнога права, или као инјурију у опште. 5 ) Шта више, дело те врсте могло

3 ) Зборник правила итд.; превод д-ра Н. Милоша. 4 ) ВеМе Ећер:аМеп аћег зоШеп 81сћ етапс!ег шсћ1; епкгјећеп, ез ве1 <1еш1 пасћ ^е^епзеШ&ег Ет\уПП^ип§;, ит 81сћ с1ет Оеће1е ги •шсЈтеп ипс! с!апп 81сћ \пес1ег уегет1§еп. 2аћ1ге1сћ зтс! ићегсПебЗ сНе 8<;е11еп с1ег Клгсћепу&кег, т \уе1сћеп сНе ЕћедаМеп гиг ^ететзатоп Апз1гећип& (1ез (1игсћ с1аз ЕћетзШда!; аиз^ебргасћепеп ^ШПсћсп 2\уескез ап^р^еаеп ^егсЈеп, ип<1 (Заз аиззеге УегћаПеп а1з с1ег 1ппегп 11е1'П§ке11 (1ег Еће епззргесћепс! ^еге^еП; \У1Г(1. 8о \уиг(1е сЈ1е ећеПсће Ве1\Уоћпип§ гиг 2еЈ(; (1ег Кр1т^ип§' с1ег Ргаи, ос!ег "м&ћгепс! 81е %е8е§п<Чеп 1/сЉез \уаг, а1з ипегЈаић!; ћекгасћ1е<;. С21изтап Јоз. Ог.: »Баз Ећегесћк с1ег опеп1аПзсћеп К1гсћсп. — ЛУЈеп 1864; стр. 122.) »РЈе Еће&аМеп ћаћеп §е§епбе1!;1& Јаб Весћк ип(1 (Пе РШсћ1; гиг ећеПсћеп Ве1\^оћпип§; јес1ег ТћсП капп З1е Гог(1егп, кет ТћеП уег^е^егп, \уоГегпе П1сћ<; де&гипс!е1;е ТЈгзасћсп уоп Лезег РГПсћ!; ћеГге1еп. 8о1сће ТЈгзасћеп кбппеп (1пгсћ (Пе ВеП^тп.чићип^, (Пе Гиг (Пе $?о(;1;е8<Пеп81;Псћеп Уегпсћ1ипдеп ће8<;1тт1;е 2е1(;, (Ие Рппс1р1еп (1ег 8И;1Нсћке11; ос1ег сПе ОгезипсЊе^зуегћ&ишззе е1пе8 Еће&аМеп ће§гипс!е1; зет.« (Шс1. стр. 719). 5 ) Текст Франц. закона је у томе погледу најподеснији.

би се нодвести и под одредбе. које говоре о злостави и мучењу. Једна така или слична инјурија у браку — педераотија оа женом (восЊгша сОпји ^аПв) — нема, исто тако, правога ослонца у законским одредбама, јер та врста обљубе на жени није по нашем закону противприродан блуд, али је ипак за то кажњива. Начелним решењем Касационог Суда оквалиФикована је така обљуба као злостава. Ако се, дакле, према досадашњим одредбама наших законика и према досадашњој пракси нагаих судова обљуба на породиљии у бабинама у браку баш никако не би могла оквалиФиковати као противправан акат, онда би бар о томе ваљало донети слично начелно решење. * * * И још има једна прилика, кад гштање о обљуби са породиљом или женом у бабинама може доћи као снорно питање пред суд и као предмет судско-медицинског расправљања. Тиче се ванбрачне обљубе у том стању, а нарочито аитања о иоследицама силовања. По себи се разуме, да жена за време самога порођаја, па баш и у бабинама може бити жртва бруталног иолног насиља у смислу § 191. крив. зак. Шта више: са судско-медицинског гледишта омело би се тврдити, да је силовање на жени у порођају или непосредно после аорођаја много лакиле извршити, него у обичним ириликама. У том стању жена не распо-. лаже свим својим снагама, да се може бранити, па с тога би и то смели рећи, да велики део свих тих обљуба махом и није ништа друго, него силовање баш и у смислу законске одредбе. Јер све да жена у том стању некако и нристане на извршење; све ако се од њега и не брани: треба имати на уму, да је њу у том случају, махом, сасвим или делимице издала не само њена телесна, иего и њена морална отпорна снага. То породиљи признаје већ једном приликом Кривично Право (кад је реч о детоубијству), па би јој се могло и у овој прилици признати. А да је тако схватање са оудско-медицинског гледишта сасвим оправдано — бар у неким приликама — показаће конкретап случај. Блумбах (В1итћасћ) наводи овај пример крајње бруталности. Један посредник изнудио је обљубу код своје љубазнице у току самога порођаја и поновио је 4 дана после тога рока. 6 ) Ако, дакле, при тој обљуби и није било физичког и моралног отпора, није га било само с тога, што жртва тога акта у кригичном моменту није имала никакве телесне и душевне отпорне снаге, да навали одоле. Али и код ноторно и јасно квалиФикована силовања у еаовим обичном тумачењу те речи (§ 191) може питање о обљуби за време порођаја и бабина бити предмет судскога. спора — већ и с тога, што ваља судско-медицински решити, је ли извршено силовање имало каквих последица, па ако јесте, какве су те последице? То је потребно нарочито за то, што при утврђењу самога учина ваља у исти мах одредити и његов замашај у повреди туђих интереса, да би се према томе и величина казне. (или мера других правних последица осуде) могла тачно одредити. Може н.пр. спорно бити, је ли жртва силовања могла том приликом затруднети ; је ли се могла којом полном или којом другом болешћу заразити; је ли јој насилник у том стању могао полне органе тако повредити, да је од тих повреда наступила, која тешка и дуготрајна болест или смрт итд. Сва та питања су у извесним приликама од великог значаја, и могла би се ласно иотаћи као судскомедицински снор. Суд би, дакле. имао права и дужност, да за решење тих питања потражи иомоћи од судско-медицинског вештака — од лекара. — # в ) Таких н оличних примера најниже бруталности има много. Хегар (Не§аг) их назива »животињски изгреди® (УЈеМзсће АизвсћгеЈЈип^еп^.