Полицијски гласник

СТРАНА 45

На жалост у свима тим, па и оним ранијим питањима, може, за сада, Судска Медицина дати само објашњења општега значаја, а врло ретко сасвим позитивна одговора у појединим, конкретним случајевима. Позитивно и судско-медецински доказано је за сада само ово: 1. Жена се може баш и у самом порођају, а још много лакше у бабинама за обљубу уиотребити. 2. Она може од обљубе у бабинама и зачети и затруднети, и то врло рано. 3. У том стању је извршење обљубе на жени много опасније по живот и здравље, него на здравој. 4. Најобичније последице таког извршења обљубе су повреде и инФекције. 5. Жена у порођају или непосредно иза иорођаја махом нема толико ни телесне ни моралне отпорне снаге, да може силовању поједнако одолети као и здрава жена. Хоће ли судско-медицински експерта баш и специјално у појединим конкретним случајевима моћи дати тачна одгоговора на које спорно питање из области оних општих, зависиће највише од природе самога случаја. У опште се може рећи, да се врло ретко подесе тако згодне прилике, где лекар може и у томе успети. С тога се, бар за сада, судови и власти морају, махом, задовољити и са, тако општим одговорима. Д-р М. Јованови^ — Батут. ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ПОЛИДИЈСКИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ (1793 — 1869) I О полшцији у опште (НАСТАВАК) 2 Тек пошто је извршено ово издвајање полиције, могло је бити говора о правим полицијским дужностима. Први који је покушао да ове дужности детаљише, а који је у исто време написао и прво дело о полицији, био је Француски писац Деламар (Бе1атагге). У овом свом делу, које носи наслов : Расирава о иолициЈи (ТгаНе' <1е 1а роНсе, Рапв, 1705), Деламар одређује идетаљише дужности полиције према важнијим објектима њеног делањај, а то су: ред и сигурност, религија, морал, здравље, животне намирнице, науке и вештине, саобрапај, трговина, фабрике и механичке вештине, домаћа иослуга, надничари и сиротип.а. У времену када је Деламар нисао своје дело, ово набрајање полицијских дужности било је нотпуно тачно, алијеза доцније прилике, услед све већег и сложенијег развитка друштвеног живота, морало постати непотпуно. Један од најобилнијих Француских писаца на пољу административног права — Морис Блок — у своме Речнику француске администрације*) говорећи о полицији и њеним дужностима, вели ово: »Полиција је онај део државне власти, који има дужност да штити друштво од свију напада и зала која је мудрост људска у стању да спречи, или бар да им последице ублажи. Сигурност државе прва је брига полиције. Да би јој олакшао овај толико важан задатак, законодавац је снабдео је законом о зборовима и удружењима, даље о штампи, књижарама и т. д.

Заштита личности друга је дужност полиције. Да би одговорила овом свом задатку, она је дужна да од грађана отклони све могуће опасносги. Гоњење злочинаца, надзор над продајом отровних и нездравих материја, испитивање сигурности саобраћајних средстава, надзор над оружјем, — све су то ствари о којима полиција мора водити рачуна да би што боље одговорила овој својој дужности. На трећем месту долази заштита имаовине, која се не ограничава само на надзор над крадљивцима. Под њом треба разумети једну множину наредаба које припадају сеоској полицији, као и прописе који се односе на пожар, поплаву, употребу воде, нађене предмете и т. д. Ово није све. Брига полиције простире се још на морал, трговину, јавни саобраћај, мере у јавној употреби, спречавање превара и ФалсиФИката; даље на индустрију и Фабрике, раденике и занатске ученике. Одржати јаеан ред, заштитити соиственост и индивидуалну слободу, бринути се о здрављу, моралу и саобраКају, то су главне дужности иолиције. Имајући у виду, продужује даље Блок, многобројне дужности полиције и разноврсност прилика под којима их она врши, законодавац се мудро уздржао да прописује њене детаље, већ се само ограничио на постављање општих правила. Ако се по негде и уиустио у детаљисање, то је учинио само с тога, да би спречио злоупотребе. Да би са успехом могла одговорити повереном јој задатку, полицији је доиста потребна слобода у делању. Напади и зла, којима једруштво изложено, у већини случаја непредвиђени су и изненадни, те је с тога и потребно опште овлашћење за предузимање потребних мера, које ће бити различне исто онако као и догађаји који су их изазвали.« По тврђењу познатог немачког писца Мола*) свеколике дужности полицијске могу се поделити на ове три категорије: 1. Оне, којима јв циљ старање о физичкој личности грађана; 2. Оне, кој е се старају о њиховој духовној личности, и 3. Оне, коЈе се баве односима грађана ирема материјалном свету. Дужности прве категорије тичу се заштите личности и чувања здравља грађана. Дужностима друге категорије циљ је да потпомажу умни развитак грађана с једне стране, а с друге, опет, да чувају морал и религију. И најзад, дужностима из треће категорије задатакје, да заштите имаовину и обезбеде слободно привређивање и тековину. Далеко би нас одвело кад би овде ређали све деФиниције о дужностима полиције, које се у појединостима, истина, размимоилазе, али се у главноме слажу: да С6 битна ДУЖНОСТ полиције састоји у одржању јавнога реда, заштити сопствености и индивидуалне слободе, и бризи о здрав/ву, моралу и јавном саобра^ају. Види се из изложеног, да су дужности полиције и многобројне и неодређене. Ми видимо полицију, више мање, на целом пољу унутрашње државне делатности, и с тога, што је њен појам овако широк, а њене дужности овако неодређене, порађа се, сасвим природно, иитање: како ће она са овако растегљивим појмом о правима и дужностима, моћи одговорити своме задатку, а да се не огреши о основни приицип државе — слободу грађана? Да се још јасније изразимо, настаје питање: кад полиција има да стуни у акцију, и како и на који начин има да испуњава свој задатак? Излази већ из самог принципа о потпуној слободи грађана, да полицији никако нема места тамо, где појединци могу

*) БЈсиошиге с1е Г ас1гтш8(;га|;№п Ггапдајзе (Рапз, 186 - 2).

') КоћеП уоп Моћ! — с№е РоНге^ицвзеабећаП;, 3. ВЈ. 4. АиГ1.