Полицијски гласник

СТРАНА 58

ПОЈШЈДИЈСКИ ГЈ1АСНИК

БРО.1 8

у срезу јадранскол1 2, у срезу десиотовачком 2, у срезу иодгорском 2 (1 пронађена), у срезу трстеничком 2 (I нронанађена), и по 1 у срезовима: ваљевском, нишавском, качерском, таковском, моравском округа нишког, оба аосавска, кључком, брзоааланачком, иараАинском, левачком, темниАском, леиеничком, крагу)евачком, добричком, ирокуиачком, иосавотамнавском, рађевском и иожешком. Вредност свих ових крађа изчоси око 14.000 динара. Поред изложепог, у току прошлог месеца извршено је у Србији још 14 самоубистава и 2 покушаја самоубиства. Самоубиства су извршена у овпм местима: Београду 2, срезу трстеничком 2, орезу бањском 1, срезу нишком 1, срезу јабланичком 1^ срезу расинском 1, срезу бољевачком 1, срезу власотиначком 1, срезу иосавском округа ваљевског 1, срезу жичком I, срезу млавском 1 и у Крушевцу 1. Од ових самоубистава. њих 6 извршена су помоћу вешања, 4 помоћу ватреног оружја, 1 дављењем у води, 1 тровањем, 1 бријачем, и најзад 1 самоубица (жена) у наступу душевног обољења полио је овоје хаљине гасом и запалио. Узроци са којих су ова самоубиства извршена леже у болесги за 6 случаја и у рђавом: домаћем животу за 2 случаја; заосталих 6 случаја узроци су непознати. Оба покушаја самоубиства извршена су у Београду. Оншти преглед до сада изложених дела по окрузима био Је овакав:

0 К Р У 3 И

Округ београдски ваљевски врањски • • крајински крагујевачки крушевачки моравски нишки • •

» пиротски >; , подрински • -» поЈкаревачки » руднички » смедеревски » тимочки • • » топлички » ужички • • » чачански Управа града Беогр

Свега:

Из канцеларије Антропо

181

Унутрашњих Дела, 25. Фебруара 1905. год. Бр. 204.

метријско - Полицијског одељења Министарства

СТРУЧНИ ДЕ0 ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ПОЛИДИЈСКИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ (1793 — 1869)

II Полиција у Београдеком Пашалуку за време Турака (1793 — 1804) (НАСТАВАК) I 3 Опнгги карактер власти код Турака, као и код свију народа на првоме ступњу образовања. био је верозаконски. У корану — закону Пророковом — који садржи прописе религиозне. моралне и социјалне, и суни. укојој су скупљени савети Пророкови и његових ученика,-) лежи основ и полицијској и судској власти код мусломана. Задатак турске полиције у Београдском Пашалуку, према овоме, није се састојао само у спречаван.у забрањених радњи, већ и у заповедању да се врши оно што коран и суна наређују. Иоред чисто верских прописа за мусломане, у обим ових наређења долазиле су још и одредбе о разлици између мусломана и неверника, о којима су не само полицијске власти, већ и сви Турци у опште морали водити рачуна. Нас се искључиво тичу ове одредбе, а оне су изложене у књигама Мавердија, бив. багдадског судије, и састоје се из ових 12 тачака: 2 )

') I/ етр!ге Је Ти^ие раг ХауЈег НеизоћПп^, Рапз, 1860. '-) Грађа за Иоторију Краљевине Србије од браће Петровића, кшига I.

страна

1. Ђаури се не смеју корану ругати, нити га смеју мењати 2. Не смеју Пророка ружити нити лажовом називатп; 3. Не смеју ислам псовати; 4. Не смеју се женити мусломанкама; 5. Не смеју мусломане од ислама одвраћати; 6. Не смеју помагати пепријатељима ислама; 7. Ђаури се морају по оделу разликовати од мусломана; 8. Куће ђаурске не смеју бити више од мусломанских ; 9. Не сме да се чује ни звук њихових звона, ни глас њихов кад читају свете књиге, нити смеју јавно говорити о Месији; 10. Не смеју јавно ни вино да пију, ни свињско месо да једу, нити да се крсте и крстове показују; 11. Своје умрле морају сарањивати^ тајно; није допуштено да их јавно жале, и 12. Пе смеју јахати ни коње ни камиле, већ само мазге и магарце. Примена последњих 6 тачака није била обвезна, већ је зависила од увиђавности, или бољерећи одвоље Турака. На овај начин оне су биле врло згодно средство за највеће злоупотребе, и увек оправдан разлог да се раја гони и понижава. Да су изложене одредбе примењиване и према Србима у Београдском Пашалуку, па још и са извесним додацима, сведоче ови реци Вукови:') л Зато раја ие само не омије носити зелене боје, него ни онако лијеии аљина, као што су у Турака, н. ир. гиалова око глава, тока, долама, особито везени сребром и златом. На неким мјестима раји није слободно носити ни црвени фесова, ни јеменијџ^ у Цариграду само бератлије смеју носити ж-уте ме') Даница за 1828. год. стр. 87—88.