Полицијски гласник
СТРАНА 66
П0ЛИЦИЈСШ1 ГЛАСНИК
БРОЈ 9
СТРУЧНИ ДЕО ЈЕДНА ПРИМЕДБА НА §§ 472. И 477. ГРАЂ. СУД. ПОСТУПКА. Први од ова два прописа сгавља у дужност извршној власти да, најдаље за осам дана, потражи од надлежног првостепеног суда извештај о томе: в има ли на пописаним добрима чије, и за колики дуг интабулације (прибелешке) и кад је то стављено (тачка XII. уредбе о интабулацији). (< Каквој потреби има да одговори овај извештај ? На првом месту он је неопходаи због наређења §. 478.грађ. суд. пост., по коме је извршна, власт дужна продају непокретног добра саопштити интабулисаним или прибележеним повериоцима. Затим извештај тај потребан је и стога што, по §. 477. истога законика, у огласу продаје непокретног имања мора. бити означено и то : „чије интабулације —• прибелешке — и за колико на њему постоје. <( Да би, дакле, извршна власт била у стању Да по наведеним наређењима, § §-има 478. и 477,, поступи, нужно је да претходно прибави извештај о коме се говбри у §. 472. У колико се овим извештајем жели постићи циљ о коме је реч у §. 478., он се може сматрати као корисна и потребна установа. На сваки начин такав карактер имају средства којима се тежи циљевима од оноликога практичног значаја какав има специјално позивање на продају хипотекарних или прибележених поверилаца 1 ). Али. што се тиче наређења §. 477.: да се у огласу продаје имају ставити и интабулације или прибелешке које оптерећавају пописану непокретност, оно је сасвивд сумњиве вредности, те се стога и сам извештај оудски о тим теретима, у колико он омргућава извршење тога нарећења, појављује као излишна радња. ; II заиста, какав је разлог речене одредбе §. 477.? Објављивање. хипотека или прибележака не чини се, без сумње, у дагеересу ловерилаца чије оу тражбине њима огарантоване: видилц слјо мало час да се, по §. 478., таквим повериоцима продаја мора индивидуално саопштити. Остало би да ое објављивање терета чини у интересу лицитаната. Али и са гледишта њи^р^ота "оно је нецотребно. Факат да је непокретно добро на јавној продаји отуђено има за посдедицу ослобођења тога добра од свију хипотека и прибележака које су на њему биле уцисане 2 ).; Кунац на јавној продаји добија дотично добро слободно од свих залога, (§. 489. став 2. грађ. суд. пост.), а права хитекарних или прибележених поверилаца имаће сада за предмет ону суЛ1у новаца за коју је пописано добро иродато 3 ). Они ће се из те суме наплатити према рангу својих залога (§. 330. грађ. зак. и тач. ХУИ. интаб. уредбе). Како ће се, пак, тај конкурс између заложних поверилаца расправити, — а он се расггравља помоћу процедуре познате иод именом расиоред 7<(>в.чц;1. то је етвар за купца на продаји равнодушна. Што њега интересира, то је да хипотеке и ирибелешке, уписане на
.Саопштеље продаје повериоцима ове категорије законодавац наређује јамачно стога што их он сматра као нарочито заинтересоване у продаји добара која им служе као спепијална залога. Обезбеђујући се на тим добрима, повериоци ови показали су тиме да су они, за наплату својих трагкбина, нарочито на та добра рачунали. Када она, дакле, за њих такву важност имају, онда се може разумети што законодавац хоће да им, индивндуалним позивом, загараитује присусгво на продаји. Својим бављењем на овој, они ће, свакако, утицати на правилно извршеЊе продајних Формалносги па, наравно, и на то да се за пописано добро што бол>а цена добије.
2 ) Питање: до кога момента може се, на иоиисапо непокретно добро, ставити интабулација или прибелешка прилично је деликатно. Ми га само нотир&мо, јер у његову расправу не можемо овде улазити.
3 ) Во1|;аг(3, Со1те1:-Оаа§е е4 ОНазбоп, 1.едоп8 с1е ргосес1иге смИе, II, р. 433.
Чл. 696. Франц. грађ. суд. пост. који говори о огласу продаје непокретног добра
не тражи да се објављују и хииотеке.
добру које је сада његово, буду угашене, а тај резултат је иостигнут преносом својине са дужника на њега. Остало га се ништа не тиче 4 ). Тако, н пр., хипотекарни поверилац коме продаја није била саоиштена не би имао никакав рекурс против купца на лицитацији, ако се не би био жалио иротив продаје у законском року (§. 502. грађ. суд. пост., допуна од 14, јула 1898. год.). Као и осталих хипотекарних поверилаца, и његова хипотека била би угашена, и он би имао једино то право да тражи, према своме рангу, наилату из цене на лицитацији добијене. И када на тај начин објављивање хипотека и прибележака на поиисаном непокретном добру нема никакве практичне важности, онда је и одредба, §-а 477., у колико то објављивање наређује, непотребно. Док законодавац, сједне стране, наређује излишно обзиањивање хипотека и прибележака, дотле, с друге стране, нренебрегава оасвим објављивање службености, стварних или личних, које евентуално могу онтерећавати поПисано добро, објављивање које, напротив, има не мали практични значај. Јер службености, за разлику од хипотеке са којом долазе у групу стварних права, карактеришу се тиме што се оне појављују као ограничење права својине, као њени, већи или мањи, одломци. Добро које је службеношћу каквом оптерећено нема за власника његовог, ону вредност коју би имало када би од сваке службености било олободно. Отуда је онај који прибавља какву ствар заинтересован да зна да ли на тој ствари има или не каквих службености : службеност прати добро на којем постоји ма у чије руке да оно, носле њенога конституисања, дође (§. §. 29., 300. и 301. грађ. зак.). Значај овој примедби ни најмање не одузиМа тај Факат да се прибављање ствари врши путем јавне продаје: и ту ће обазрив нрибавилац извидети, пре него понуди своју последњу цену, да ли је својина дужникова потпуна или је она службеностима окрњена. Из овога се види, колико је, код овога питања о објављивању терета на пописаној непокретности, законодавац радио без довољнога размишљања. У место да нарочито инсистира на томе да суд пошље извршној власти извештај о службеностима које на нописном добру леже 5 ), он се огра-
4 ) Ипак могла 6и наотупити комиликација у случају да, пре иего је суд, по 2-ом ставу §.-а 489. грађ. суд. пост., скинуо залоге са продате непокр^тности, неки поверилац једнога од хипотекарних или прибележених поверилаца зтави натхипотеку или натприбелешку на још неисписану хипотеку или прибелешку тога повериоца . Компликација би могла настунити поименце због §-а 911. грађ. зак. у коме се вели да »Обвезе на нелокретним добрима лежеће и у јавне крвиге заложне уведене не престају ире, док се не испишу, баш да би иа ону исту особу прешле, којој ираво нрипада.^ Ова одредба само је једна примена општега правила Формулисанога у §. 469. аустр. грађ. зак. по коме: »Да се хипотека угаси, није досга. само дуг измирити. Добро, хипотеком оптерећено, остаје под залогом све дотле док се задужнина из јавних књига не избрише.* А ово правило, пак, проистиче из начела иублицитета (РићНсгШзргтсЈр) који влада код баштинских књига. (Ми смо о овом начелу говориЛи у својој расправи О иравном карактеру удовичкога ужитка и о његовом упису, стр. 13.). Отуда §. 911. има се дати шири значај, него што би то могла нретпоставити његова редакција. Разуме се да овде није место да се овим патањем, ма и у најкраћем обиму, бавимо. [В. о њему 81и1>епгаисћ, Соттеп1аг гит аИдетегпеп оез1ггегсћгзсћеп Оезеиђисће, Вапс! I, 8. 614; Кизпоу Титас ођбети аизкггјзћоти дга(Цап8ћоти заћотћи, кпјј^а I., зкг. 661.]. б ). Од баштинских књига ми имамо само књиге у које се уводе хипотеке и прибелешке. Како се, иак, и службености нојављују као неки теретп дотичнога добра, то се, код иас, и оие у те књиге, ради њихове јавности, уписују. Из тих књига могу се, дакле, сазнати, ако не увек, а оно бар врло често службености које леже иа пописаној неиокретности. [Да напоменемо да код нас постоји, од 1899., закон о баштинским железничким ки>игама и хипотекарним правима на железницеј.