Полицијски гласник

БРОЈ 9 ничио једиио на излишни иавештај о хипотекама и прибелешкама. На тај начин, купци при јавним цродајама знаће за оно што им не треба, знаће за. хипотеке и прибелешке на пописаном имању, а неће знати за оно што им треба, за службености које то имање оптерећавају. Ово одсуство означења службеносги у судском извештају може да буде за купца на лицитацији од врло штетних последица. Поименце, купац би, у уверењу да на пописаном добру дужник има потпуно право својине, дакле својину службеностима неокрњену, за то добро понудио више него што би он дао када би знао за терете који су на њему. Нарочито ова примедба има важности у случају да је иописано добро оптерећено службеношћу'ужитка '(авиаГгис^иа-а) код које господар има само пи<1ат ргорпеШет, док уживалац има и шз и1епсИ и шб ГгиепсИ, дакле оне баш атрибуте својине који, у главном, и дају овој вредности. У таквом једном случају купац на лицитацији постао би, бар за време трајања ужитка, само титулар пиДае ргорпе1;а1д8, и он би, исто онако као и продавац, дужник, имао да рекспектује цраво узусФруктуаријуса. Он је, међутим, мислећи да је дужник титулар свих атрибута својине, — извешће судско о теретима није говорило противно — дао за пописано добро толико колико је, по његовој оцени, вредело цело, неокрњено право својине на. њој.Власт је продавала једно, а он је куповао друго. Овакав резултат био би неправичан. То би значило казнити купца зато што је имао вере у то да је власт учинила ове што треба, како, односно предмета који се продаје, не би било никакве заблуде и како би се, према томе, лицитанти надметали са потпуним иознавањем ствари. Истина, могло би се рећи да је купац, пре него се решио да се надмеће, био дужан извидети, помоћу судских књига, да ли на пописаном добру не постоји каква, службеност, па да се, према томе, и управља. Али, зар није кулац овде извинљив што тако урадио није? Зар није он могао с разлогом узети да на имању нема никаквих службености, када о томе нема ни речи у судском извешћу и теретима? Зар није могао претпоставити да би суд, јамачно, када је већ означио све хипотеке и нрибедешке које су биле на иописаном добру, означио такође и службености на њему, да, их је било ? Још би се и дала бацити на купца одговорност, када не би постојала дужност за власт да објављује хипотеке и нрибелешке на пописаном добру. Тада би се могло рећи да је власт и овде, као и код обичних уговора о нродаји и куповини, оставила поједиицима да се извештавају о правима која евентуално могу теретити продато имање. Али, када је код Јавних продаја она ову дужност, бар у колико је реч о хипотекама и прибелешкама, узела на себе, онда је појмљиво да се лицитанти овде на њу потпуно ослањају, у уверењу да она није пропустила, у своме извештају о теретима, обавестити их о свему што би за њих, као купце, било од значаја. Отуда, није погрешно рећи да би, за штету коју би купац претрпео услед тога што му власт не би јавила за евентуалне службености на пописаном добру, био одговоран сам законодавац. Могло би се с правом рећи да је он, установом извештаја о хипотекама и прибелешкама из §. 472. грађ. суд. пост., успавао обазривост код лицитаната, који, када речена установа не би поотојала, не би јамачно пропустили да се лично код надлежнога првостепенога суда обавесте, да ли на пописаном добру нема каквих службености. Законодавац би, другим речима, изазвао, код лицитаната, једну небрижљивост која се не би, у одсуству извештаја о хипотекама и прибелешкама, десила. Наравно, — да додамо — да ова констатација о одговорности законодавчевој ни у колико не побољшава положај купца на јавној продаји, ношто за-

ОТРАНА 67

конодавац законски, ни кривично ни грађански, не одговара. А већ да власт, било суд било полиција, не би могла бити тужена за накнаду штете од стране купца на лицитацији, ако би се §. 472., у вези са §. 477., тумачио так.о да се само хипотеке и прибелешке имају публиковати, то је јасно. Ни једна власг не може законски одговарати, када никакво наређење закона није новредила. Када, на тај начин, саоиштавање лицитантима оних нрава стварних или личних службености која терете пописано добро има толику важност за њих, то је онда потребно да суд, у извештају о коме је реч у §. 472. грађ. суд. пост., означи- и службености на дотичном имању, И, као што смо већ видели, ово означење, о коме §. 472. изречно не говори, много је корисније, са гледишта публике која се позива на продају, него' означење хипотека и прибележака којим се тај пропис нарочито бави. Управо означење хипотека и прибележака — а то смо већ објаснили — нема никакве вредности, ако се само апстрахује та његова добра страна што ће, благодарећи њему, полициска власт сазнати за имена заложних поверилаца, којима се, по §. 478., нродаја има индивидуално. саопштити. Али, којим бисмо законокнм Прописом могли поткрепити мишљење да је суд дужан, у свој извештај о теретима, забележити и службености ? Аргуменат основан на изразу 'инта^ булација отпада сасвим. Истина је да је, по §. 431. од аустр. грађ. зак., израз В1е Јп1а1>и1аИоп синоним израза П1е Егппег1еИ>ипд , који значи, у опште, увод у баштинске књиге ма &аквог права које иодлежи упису (ћисћегПсће Несћ1е), из чега би С.е могло извести да, и код нас, реч интабулациЈа хоће да кавКе свако стварно нраво на непокретним добрима. Али, овајзакључак мора бити сасвим одбачен, ИбНзто испред-речи »интабулација к стоји, у §. 472., ово: » . . и за'колНки дуг... к , из чега излази да инта6улаци ]а иМа овде омиоао речи хииотека, то јест да она значи само непокретну залоГу. 6 ) У» осталом, тај термин, после уредбе о интабулацији, дефинитивно је; у нашем праву, задржао оамо то значење. ''(В. тач. I. и II. те уредбе. 1 ) Исто тако и арибелешка не значи ништа другб до оиет један нарочит случај непокретне залоге, који.м се" законодавац бави у тач. XX. интаб. уредбе и у §§. 393.-и 397. грађ. суд. пост.. Дужност власти да објави службености оснива се, но нашем схватању, на §. 477. по коме се, на првом мес'ту, мора означити иредмет ародаје. А под овим не треба' разумети само покретно или непокретно добро које је у попис узето, већ и нространство права које на том добру дужник има. Тек-ако је и ово друго тачно у огласу обележено, надметачи ће знати шта се унраво Нродаје, и Неће бити, у том погл;еду, у заблуди. Наравно, да међу индикацнје које стоје у вези са означењем предмета продаје долазе, и то међу најважније, и службећости стварне или личне. Не навести то у акту о теретима, то Не би било ништа друго до повреда оне одредбе 477. која тражи био би довољан разлог за уништај продаје од страце кунца.;

в ) Види и §. 477. грађ. суд. поот. који вели: ,,У оглаоу, блће. означено на коме је мес'1 у и какво непокретно добро, колико је продењено, чије интабулациј? — прибелешке — и за колико на њему постоје, и т. д...®, "') §. 326. грађ. зак., у коме се налази одредба .о установи нечокретне залоге, служи се, за означење ове, терминима: хипотека, баштинска или миљачка залога. Израз интабулација, интабулисање ,ту се не налази. Шта више изгледа да, по овом §-у, тај израз. значи, као и по аустр. грађ. зак., сваки*увод у баштинске књиге, по што. се ту вели, да се непокретна залога дрбија, ,кад се дуг, или гшомена исправа, на којој се дуг оснива, у књиге судске својим путем уведе, т. ј. убаштини (интабулира)*. Али као што смо и горе приметилиу данас, однооно смисла термина интабулација, не може постојати никаква више сумн.а.

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСШ1К