Полицијски гласник

Ш'0.1 9

Ие § 501. грађ. оуд. поот., јавна продаја је неуредна и пода ое одреди отвар која се продаје. Одсуотво тагсвих индикацијл ништиКе се, између осталих случајева, и онда, ако није поотупљено по §. 477. иот. аак.. Бар ово ; је весумњиво у колико би ое тицало купца ћопа Ме. Он је купио једио добро које је имало у себи битне недоотатке — а такве су, оумње нема, службеиости — за које он није, у моменту лицитације, знао (§. 555. грађ. зак.), Наравно да, за штету коју би купац на јавној продаји могао да претрпи услед тога што га власт није известила о службеностима које су постојале на пописаном добру, могла би и сама та власт бити одговорна, по оном општем правилу да сваки, па дакле и власт, одговара за штету коју неком причини својим незаконитим поотупком (§§. 800. и 801. грађ. зак.). А то је, оумње нема, незаконит поступак, када власт не изврши једну законску наредбу, случај који, поимеице, имамо, када власт пропусти одредити тачио ствар која се продаје, што јој §. 477. ставља у дужност. Свакако, ствар која је предмет лицитације није тачно означена, ако је власт нренебрегла навести службености које на њој леже. У осталом, дужност овога објављивања службености не би имала много смисла, када она не би била санкционисана одговорношћу власти. 8 ) Да је објављивање службености уписаних на добру у попис узетом једна врло корисна установа, види се и по гоме што је она, унесена на пример у аустриски законик о извршењима од 1896. (Ехеси1лоп80гс1пип§-) у чијем се §. 146. наређује да се у акту званом: »Уегв^еј^егип^ађесИп^ип^еп" означе и службености. („Вје УегвМ^егип^бћесНпЈЈип^еп ћаћеп ги епШаКеп: 3. ГМе ВегеЈсћпип^ Лег Б1еп81;ћагке11;еп, Аи8§гесип§'е ипс1 ап(1егеп п1сћ1; ги (1еп Нуро1;ћекеп ^ећбгешЈеп ^аеГеп, №е1оће с1ег ЕгвГећег оћпе Апгесћпипг* аиГ г1аз МегвИзоЈ; ићегпећтеп ти88 с( ). Цитат нод заградом поставља, дакле, као правило да се у акту услова иродаје каже да ли на пописаном добру има каквих права која су од утицаја на лицитациону цену истога добра. Међу тим правима, на првом месту, Фигуришу службености, 1)1еп81;ћагке11;еп, пошто оне, у овом погледу, највише значаја и имају. У овом смиолу требало би и прерадити § 477. нашега грађ. суд. пост., како би питање о потреби означења службености у погледу продаје било изван сваке дискусије. Предлог закона о изменама и допунама у законику о поступку судском у грађанским парницама који је, прошле године, израђен у нашем Министарству Правде, налази се, код иотога питања, на добром земљишту. Његов § 67. вели да оглас о продаји непокретнога имања, између осталога, има садржавати и

8 ) Раауме се да ће ова одговорност битн анагажована тек онда, ако би купац, услед тога што је за службеност сазнао после истека рока у коме се продаја јавна може уништити (§ 502. грађ. суд. пост.), деФинитивно остао сопственик. Да приметимо да је, у овом случају, деликатно питање, да ли ће одговорност власти бити на првом месту, или је она, према одговорности продавца, дужника, супсидијарна; као и питање да ли би, и после рока у § 502. грађ. суд. пост. предвиђенога, купац могао тражити поништај свога уговора о продаји и куповини по § 555. грађ. зак. (у вези са § 537. ист. зак.). Наравно, отго прво питање претпоставља да се је ово друго решило у негативном смислу. Јер, ако се допусти да купац на лицитацији, који није знао за службенозти на пописном добру, може тражити поништај уговора закљученога са дужником, а на основу наведених прописа грађ. зак., после рока у § 502. грађ. суд. пост. утврђеиога, онда, природно, не може ни наступити случај да је он оштећен услед постојања службености на пописаном добру. Ту мол«е бити говора о штети коју он трпи услед поништаја уговора, штета за коју би опет могла бити власт одговорна као нроузроковач поништаја, јер није била објавила сдужбвности. У сва ова нитања, која просто цитирамо, не можемо на овом месту ни у колико улазити.

»8. означење укњижених (интабулисаних или нрибележених) терета и других забележених ирава . С( »Друга забележена права )) то су, свакако, на првом месту службености, стварне или личне, које терете пописано добро. Наравно, да. у колико се наведена одредба § 67. односи на потребу објављивања хипотека и прибележака., њој се може учинити она иста замерка која и сличном проиису у § 477. грађ. суд. пост.. Живојин IV!. Пери"Н ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ПОЛИДИЈСКИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ (1793 — 1869) II Полиција у Београдеком Пашалуку за време Турака (1793 - 1804) (НАСТАНАК) 4 И самог Карађорђа, по причању његовог савременика и пашенога Гаје Воденичаревића 1 ), морали су једном приликом Тополци откупљивати од крагујевачког муселима, који га беше затворио с тога, што је на мртво име испребијао некога Авдију Аџи- Марића. Овај Авдија, јунак на гласу код Турака, беше се зарекао своме друштву да Ке Карађорђа ухватити, везати и везана довести у каа>ану неког Сали-баше, близу Паланке. У место везапог Карађорђа, Авдија се вратио у каа>ану без коња и оружја, а уз то и сав испребијан. Да би прикрио своју бруку, објави Турцима, да га је Карађорђе напао у једном лугу оа 40 хајдука. По тужби Авдиној и осталих Турака, муселим затвори Карађорђа, али кад то чују кнезови: Јовица из Кнића. Тшра из Врбице и Милија из СветлиКа, дотрче у Крагујевац са још 25 људи из Тополе, и после многих молби и уверавања да Карађорђе није хајдук, пусте га из затвора за 100 гроша. Што се тиче Авдије, њега је Карађорђе, вели Воденичаревић, толико тукао, и то потпуно сам, да му је »сва ребра оаставио са ртеницом 1 '. Иоред изложених глоба, које су зависиле од погодбе, муселими су за свој рад наплаћивали још и крвнину, која је била општег карактера. Ову крвнипу муселими су тобож наплаћивали за рад на истраживању убица и злочинаца, али у ствари нису иишта радили, изузев изласка на лице места ради константовања убиства и разрезивања крвнине на околину. У овоме се тако далеко ишло, да се крвнина наплаћивала чак и у оним случајевима, кад би се ко удавио, или од зиме умро, или ма каквим несрећним случајем иогинуо. У свима овим случајима, на име крвнине морало се платити најмање 1000 гроша' 2 ). Ну, и поред свег овог [отмичарског карактера турских власти, Срби су, с погледом на раније турске зулуме и наоиља, били прилично задовољни са управом овог доба. Изузев муселима и кадија, који су се новцем могли купити за сваку ствар, у унутрашњости земље није било никаквих других турских чиновника ни власти до српских кнезова и кметова, које је сам народ бирао. Онима, који су Србима највише досађивали, а то су јаничари и читлук-оахибије, било је у ово време забрањено бављене у Београдском Нашалуку, а и само раније купл^ење иорезе преко турских влаоти, које је давало повода свакојаким насртајима на Србе, беше по хатишериФу од 1793. год. прешло на српске кнезове и кметове. Изгледа, по овему,

Ј ) Гласник II. 2 ) Вукова Даница за 1828 г. отр. 82.