Полицијски гласник

СТРАНА 86

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 10 и 11

не може нико да се жали на несносност живота. Човеку је дата могућност да сам себи живот одузме и нрема томе он се може убитгт. Кад нешто човек може урадити је ли то уједно и право да уради? — Човек мисли да има права на то и од тога права он чини употребу. Али он исто тако убија се и у двобоју, у рату, убија се пороцима, ракијом, опијумом итд.... Не — то је неразумно чинити, као што је нерасудно одсецати изданке на каквом дрвету: биљка неће пропасти него само неће правилно растити. Живот се не може уништити — он се налази изван времена и простора и услед тога смрт може само променити Форму лшвота и уништити његову делатност на овом свету. Међу тим, ако човек један уништи делатност своју на овом свету, то ипак он не зна да ли ће његова делатност на другом свету за њега самога бити пријатнија и на тај начин одузима човек себи могућност, да све то сазна и искуси све оно што живот на овом свету може да понуди. Самоубиство је једна лудост; оно је непаметно, јер кад човек уништи свој живот који му је изгледао и био непријатан и несносан, то тада човек доказује да је смисао његова живота била једна погрешна предсгава. Но не само што је самоубиство лудост; него, оно је и неморално. Човеку је дужност да живот који му је дат, сачува до природне смрти, а тај му је живот дат под условом да служи животу света. А онај пак, који се у животу од живота има само да користи и то како ће њему пријатно да буде, одбија и колеба се да свој живот посвети свету, јер му је његова лична судбина непријатна и несносна. А по свој вероватноћи та служба свету почиње бага у оном тренутку, када лични живот почиње. бивати непријатан. Оптина је један шлогирани калуђер, који је пуних тридесет година лежао на једној дасци и могао је само леву руку да покрене. Лекари су говорили да он мора бити јако пати и подноси али оџ није се никако жалио на своје стање, него се стално крстио смешећи се, при чему су му се привиђали свеци и радовао се што му Господ још непрестано подржава искру и пламичак живота. Стотине и хиљаде посетилаца долазили су му и заиста је врло тешко представити колико је све добра свету учинио тај јадник калуђер који ни зашта није био способан. Извесно је и ван сваке сумње да је овај човек више добра учинио, него ли хиљаде здравих, који су уобразили да служе многим установама у свету. Докле год има живота у човеку то се човек може стално усавршавати и свету служити. Али свету и животу он може само тада, ако се н сам усавргаава; а само усавршавајући се човек може служити свету и корисан бити. Кра^а из сујеверја. — Пре кратког времена у западном делу Берлина ухваћена је у крађи једног женског огртача извесна госпођа, која је иначе била добро материјално ситуирана. То своје дело оправдавала је тиме, што јој је једна „паметна

жена" саветовала, да узме кришом и кад нико не види из које трговине један такав огртач, да би њиме излечила свога узетога мужа, и то на тај начин, што би наизменце огртала тим огртачем прво себе, па свога болеснога мужа. Узимање огртача из туђе радње кришом изриком јој је заповеђено; кад, пак, муж оздрави, онда би она имала отићи понова у дотичну радњу да огртач врати или купи. Особити мотив за повреду тела. — 28. септембра прошле године био је пред берлинским поротним судом врло интетересан претрес, на коме је оптужени дао одбрану, какве, ваљда, до сада није било у свету. Радник Тома Сајферт живео је већ од дужег времена у свађи са својом женом. Оиа је протпву његове воље врло често шврљала по каФанама, водећи собом увек и своју ћерчицу. Шта вигае почела му се непрестано ругати, гато је уобразио, да је он отац тога детета. Њему већ догрде, те једно вече узе девојчицу и зада јој ножем дубоку рану на врату, од које је кроз кратко време наступила и сама смрт. За то је дело предат суду и он је за извињење свога недела навео то, да је имао намеру да нанесе повреду детету на телу, не били та околност натерала матер да седи код куће и негује дете. — Тома је осуђен на четири године затвора за тешку телесну повреду, која је изазвала и смрт. Једна заблуда суда у Лондону. — Један невин човек морао је да проведе пет и по година на робији само за то, што је »необично личио" на другог једног човека, и што му је и рукопис био „скоро исти« као и у тог другог. Једним берлинским новинама јављају из Лондона, да су у августу месецу прошле године много жена из бољих кућа преварене за новац и ствари од вредиости од стране једне исте варалице. Пре извесног броја година, а на основу исказа десет женских сведока, који су се једногласно сложили у томе, да су у АдолФу Беку, Норвежанину, упознале тога варалицу, буде осуђен Бек на седам годииа робије. Сва мука, да докаже своју невиност, остала му је безуспешна. На основу ових последњих достава, пре кратког времена опет ухапсише Бека, и сад опет шест нових женских сведока једногласно и најпоузданије утврдише, да су у Беку уиознале злочинца, који их је оштетио. Порота опет огласи Бека да је крив, али суд одложи изрицање пресуде. У томе међувремену ухватише правога злочинца Вилијама Томаса. На следећим испитивањима и суочењима са Беком и Томасом, шест сведока »најпоузданије® су тврдили, да је овај последњи злочинац. Фабрика кљасте деце. -- Пре кратког времена изазвала је велику сензацију по свима новинама у страном свету вест, да је у ЧиФару у Маџарској ухапшен Георг Бауга, проФесионални просјак, који је путовао по земљи са својом женом и много кљасте деце. Та су му деца била оруђе за прошњу, а сва су била украдена. Њих је Баут крао здраве, па им је пребијао и ноге и руке. Кад би им пребио руку или ногу, он би им то место чврсто везао, док не срасту делови и дете не постане сакато за цео век; али тако са-

като, да се то мора јасно видети, те да би се у публике изазвало сажаљење и пробудило милосрђе. Бауга није радио то само за себе, већ је тако кљасту децу лиФеровао и другим проФесионалним просјацима. СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

Т Р А Ж Е С Е Милован Тодоровић , бив. слуга Борисава Јанковића, из Сибнице, отумарао је иезнано куда још септембра месеца пр. год , па се ни до данас није јавио овојим родитељима који га траже. Милован је стар 8—10 годииа, раста мадог, у оиште црномањаст, нарамљује на једну ногу. — Препоручује се по.шцијским и општинским вдастима да Милована потраже и у случају ироналаска упуте га начел. среза космајског с позивом на Бр. 23216. УБр. 9268. Војислав Милојевић , бив. обућар, који је душевно оболео, 10. тек. м-ца отишао је из Београда од куће и аише се иије вратио. Он је стар 32 год., стаоа високог, плав, бркова риђих, круппих, очију плавих, брија се, од одела има на глави фини филцани шешир, плав дугачак зимски капут, загвореие зимске панталоне и на ногама зимске ципеле. — Препоручује се полицијским и општиноким властима да Војислава потраже и нађеног сироведу Управи града Београда с позивом на Бр. 8968. Милана В. Петровића, из Гор. Стуиља, који је још пре 7. год. отшнао из места рођењатражипачелник среза жичкогактом Бр. 2614. Ко би о овом Милану ма шта знао, моли се да то саопшти својој општинској или полицијској власти, која ће опет то доотавити среском начеднику. УБр. 9802. Светозара Татајцика, из Косанчића, који је пресудом лесковачког првоотепеног суда осуђен на 6 месеци затвора, тражи начелник среза јабланичког депешом Бр.4255. Пронађеног треба стражарно спровести среској власти. УБр. 9 52. Милана Миловановика, из Брзуга, окривљеиог због крађе, тражи иачелник среза тамнавског актом Бр. 5168. Милан има 48 год., средњег је раста, плав и добро развијеп. Иронађеног треба стражарно спровеоти среској власти АБр. 383. Војислава, сина Вдадимира Јовановића, из Колиновца, који је отишао без знања својих родитеља 1 тек. м-ца тражи начедник среза гамнавског. Војислав има 14 год., средњег је отаса, црномањаст, у оделу је оукненом. У олучају проналаска треба га упутити среској власти с позивом на Бр. 53 07. АБр. 3 83.

ИЗ ППЛИЦИЈСКОГ А Л Б У М А Пре кратког времена нађен је на Врачару један леп, фини женски новчаник, и у њему једаи дукат у злату и 9 дин. у сребру. О овоме је пубдика извештена преко вечерњих листова и соиственик позват да ое јави Управи града Београда, где ће изгубљени новчаник добити. Одмах сутра дан пријави се Управи једна отмена београдска госпођа, која изјавп да је пађен новчаник она изгубила и пошто га је тачно опиоала, власт јој га је издала. Предајући јој повчаник полнциски јој чиновник у шали рече :