Полицијски гласник

СТРАНА 74

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 10 и 11

за начелника треће класе среза темнићског Ђорђа Илића, вршиоца дужности начелника среза колубарског, округа београдског, у рангу секретара начелства друге класе; за начелника треће класе среза јабданичког Светислава Мишића, секретара прве класе начелства округа пиротског; по молби ; за начелника треће класе среза бољевачког Тихомира Р. Петровића, писара прве класе првоетепеног крушевачког суда; за начелника треће класе среза звишкога Живојина Илића, начелника исте класе среза млавског. по потреби службе; за вршиоца дужности начелника среза гружаноког, у рангу секретара начелства друге класе, Павла Ђорђевића, писара ирве класе среза крагујевачког; за вршиоца дужности начелника среза сврљишког, у рангу секретара начелства друге класе, Тихомира Гвозденовића, писара друге класе крушевачког првостепеног суда ; за вршиоца дужности начелника среза прокупачког, у рангу секретара начелства друге класе, Милорада Јовановића, писара прве класе среза нишког ; за вршиоца дужности начелника среза жичког, у рангу секретара начелства друге класе, Илију Николајевића, писара друге класе првостепеног суда вароши Београда; за вршиоца дужности начелника среза деспотовачког, урангу секретара начелства друге класе, Танасија Божића, писара прве класе среза параћинског ; за вршиоца дужности начелника среза брзопаланачког, у рангу секретара начелства друге класе, Косту 3. Богдановића, писара прве класе истог среза. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 16. марта 1905. г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за члана друге класе Управе града Београда Шивана Станковића, начелника треће класе среза врачарског; и за вршиоца дужности члана Уираве града Београда, у рангу начелника среског треће класе, Косту Туцаковића, писара прве класе Управе града Београда. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 16. марта 1905. г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар 1благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за секретара прве класе начелства округа пожаревачког, Милутина Пећанина, начелника треће класе среза звишког, — по потреби службе ; за секретара прве класе начелства округа смедеревског, Љубомира Илића, начелника треће класе среза космајског, — по потреби службе ; за секретара прве класе начелства округа пиротског, Живојина Будимировића, секретара прве класе начелства округа тимочког, по потреби службе ; за секретара прве класе начелства округа рудничког, Милана Јевтића, на-

челника треће класе среза колубарског, округа ваљевског, по потреби службе; за секретара прве класе пачелства округа топличког, Живојина Московљевића, начелника треће класе среза темнићског, по потреби службе ; за секретара друге класе начелсгва округа чачанског, Милана Доронтића, писара прве класе чачанског првосгепеног суда; за секретара друге класе начелства округа тимочког, Петра Банџића, писара прве класе Управе града Београда. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 16 марта 1905 г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: Томо Миленковић, члан прве класе Управе града Београда; Љубомир Поповић, вршилац дулшости члана Управе града Београда, у рангу секретара треће класе Министарства унутрашњих дела ; Повак Симић, начелник друге класе среза црногорског; Станоје Миленковић, начелникпрве класе среза нишавског ; Милан Симић,начелник прве класе среза рамског; Марко Пегаић, начелник друге класе среза ражањског ; Јован Леовац, начелник треће класе среза масуричког; Коста Поповић, начелннк треће класе среза ресавског; Божидар Митровић, секретар прве класе начелства округа рудничког; Танасије Нешић, писар прве класе среза качерског; Драгутин Јанковић, нисар друге класе среза трнавског; Светозар Протић, писар друге класе среза ариљског ; Светозар Јовановић, писар прве класе среза космајског ; Никола Обрадовић, писар прве класе среза расинског ; Симо Миленковић , писар прве класе среза мачванског; Милан Јанковић, писар прве класе среза пожаревачког — на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда, ставе у пенсију, која им припада по годинама службе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 16 марта 1905 г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је да се: Витомир Николић вршилац дужности писара среза колубарског, округа ваљевског у рангу писара начелства друге класе; Мијаило Карагуновић, писар друге класе среза посаво-тамнавског ; Владимир Антонијевић, вршилац дужнос г, и писара среза колубарског, округа

београдског, у рангу писара начелства прве класе; Драгутин Марић, нисар прве класе среза космајског ; Драгутин Стајевић, писар ирве класе среза грочанског ; Ђуро Петровић, вршилац дужности писара среза темнићског у рангу писара начелства прве класе; Милутин Поновић, писар друге класе начелства округа тимочког; Љубомир Гардић, писар друге класе среза деспотовачког ; Гаврило Пантелић, писар прве класе среза златиборског, на основу § 76. закона о чиновницима грађанског реда, отпусте из државне олужбе. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 16. марта 1905. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на иредлог Министра унутрашњих дела, а на основу чл. 34. зак. о нословпом реду у Државном Савету, одобрено је решење истог Савета од 2. овог месеца, Бр. 1412 које гласи: да се Митар Ашанин, овдашњи слуга. родом из села Бара, у Црној Гори, и поданик њен, по његовој молби и дозволи оца му Мишо Ашанина, прими у срнско поданство, изузетно од§44. грађ. закона, пошто је подпео уредан отпуст из досадашњега нодансгва свога. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 11. марта 1905. г. у Београду.

РАЗГРУПИСАВАЕЕ 0ПШТИНА

Указом Његовога Величанства Краља Петра 1. одобрено је решење Народне Скупштине, сазване у редован сазив за 1904. год., које гласи: „да се варошица Сопот, у срезу космајском, округа београдског, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од досадање општине сопотске, па да образује засебну општину под називом »општина варошице Сопота«, а села Ропочево и Бабе, по изјављеној жељисвојих становника, да остану у заједници н образују за себе општину под називом : „општина ропочевачка«, у истом срезу и округу«; „да се село Трипково, у срезу златиборском, округа ужичког, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине мачкатске и прида општини шљивовачкој, у истом срезу и округу«. и »да се села : Велико Село и Мали Јовановац, која сада сачињавају општину великоселску, у срезу нишавском, округа пиротског, по изјављеној жељи својих становника, ионово придаду општини крупачкој, у истом срезу и округу." Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 1. марта 1905. год. у Београду.