Полицијски гласник

БРОЈ 10 и 11

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Р

СТРАНА 75

СТРУЧНИ ДЕО КРИМИНА1НА ПСИХОЛОГИЈА У последњим деценијама прошлога столећа не зна се у криминалистици за већи преокрет, него што је онај, што је наступио у гледишту о преступницима и злочинцима. Преступник, као производ своје епохе и средине, носи неминовно у себи све видне знаке болести онога друштва, из којега је ноникао. Није он више самоникла биљка, него лист на једној грани, што има дебело стабло и разгранат корен. С тога се • преступник има и мора сматрати као један посве нездрав део онога огромнога организма, који се зове друштво. Да би се умотрили и пронашли главни извори преступима и злочинима; да би се нашла што сигурнија и боља средства за лечење друштвених недаћа, од којих страдају и држава и појединци; да би се дакле сузбијале болештине друштвене, које највидније избијају у престугшма, злочинац је подвргнут свестраном и стрпељивом проучавању и испитивању, и наука је данас у стању да нам даде доста тачна обавештења о многим друштвеним недостацима и недаћама; да нам покаже узроке њихову постанку и да их образложи, а донекле и оправда — а на самом је друштву дужност да се што боље стара за њихово поступно искорењивање. Везбројним веома брижљивим и свестраним истраживањима и посматрањима, која су последњих десетина година чињена над преступницима и злочинцима, утврђене су неколике характеристичне Физичке и психичке особине, којима се преступник одликује. Антрополошка посматрања сабрала су безброј Факата и из њихова поређења изведен је закључак да је преступник или злочинац нарочити тип, који се многим физичким особинама видно разликује од нормалног човека,. Многобројна проматрања, која су чињена над људима који ремете друштвени поредак и долазе у судар са кривичним законом, утврђују Факт да између нормалног човека и злочинца има разлике у конструкцији лубање или лица, у склопу костију главе и развијености појединих делова костију главе, а и самога тела. На основу тих проматрања, која су брижљиво нрибирана и класиФицирана , створен је и обележен чак и тип нреступника, који се у великој већини случајева подудара један с другим. Нема сумње да са развитком физичких одлика и знакова, којима антрополошка школа характерише тип преступника, стоје у непосредном односу и у вези и душевне особине и склоности преступника. Антропометрија и Бертилонаж озбиљно и овестрано проучавају преступника; они до најмањих ситница и детаља бележе све спољашње и характеристичне знаке, којима се преступник одликује — прва ради обележавања општега типа, а други ради идентиФикације и практичних потреба друштва. Али се само на томе не може и не треба стати, јер је неоспорно, да има врло велики број преступника, код којих су сви спољашњи знаци са свим нормално и правилно развијени, као што је, с друге стране доста велики број људи, који нису никад учинили никакав преступ и који га неће учинити, који дакле нису ни најмање опасни ни штетни по друштвени поредак, али би се посматрањем њихне главе и других делова могли наћи одлике, којо су характеристичне и подводе се типу, што га криминална антропологија прописује. Један од врло важних задатка за проучавање злочиначког типа, јест.е психолошко посматрање преступника. Душевни живот преступника, то је читав један свет, који још није до-

вољно проучен. Ући у ону чудну и тајанотвену лабораторију духа, где се рађају ијављају први зачеци преступних, злих и опаких представа и мисли; расветлити оне мрачне ходнике душине, кроз које ое у свест провлачи осећај, да постане мисао и воља, често свесна зла воља; ухватити све оне конце што их несвесна душа испреда у преступнику; проучити осећања, моћ мишљења и закључивања, свет представа. и идеја који живи у преступнику — то је огромна арена рада за свакога посматрача, кога ова питања дубље интересују. Јер је несумњиво да преступник има свој специФични свет, своја нарочита опажања и представе о животу и његовим задацима, о људима и њиховим дужностима, о друштву, о својини, о моралу и свему. Ако се чиме разликује ненормалан човек од нормалнога, преступник од човека који подноси друштвени поредак и ради на његовом одржању и побољшању, то је баш та психолошка СФера у којој се та разлика несумњиво најдрастичније испољава. Психолошка посматрања, која су брижљиво чињена над преступницима утврђују ис.то онако, као и антрополошка и антропометриска посматрања што у својој СФери утврђују, да постоји психолошки тип преступника т.ј. да се могу да утврде специФичне душевне особине и ознаке, које нарочито характеришу преступника и одвајају га од душевно нормалних људи. Изнети душевни живот преступника; описати стварање и пут, постанак и развитак онажања, нредстављања, мишљења закључивања и делања код предступника —■ то је задатак криминалне психологије. Као што је Криминална Антропологија поставила извесне норме и законе, којима се обележава специФичан тип преступника, проучавајући Физичке и спољашње знаке на њему; исто тако има да изнесе норме о злочиначком тину Криминална Психологија, проучавајући целокупни душевни живот преступника у свима психичким радњама. Три оу елементарне душевне с®ере у којима се има кретати психолошко посматрање над преступницима и злочинцима. Осећаји, који постају у преступнику, имају различиту боју и тон од осећаја нормалних људи. Чињена су многобројна психолошка опажања над пресгупницима и врло се често наишло на осећаје и представе, на мисли и расуђивања, која се у многоме подударују. Та сличност и истоветност душевног мивота иде од најниже сФере од првобитних опажаја, па се пење до највишега степена свеонога делања, услед чијега дејства нреступник и постаје оно што је дижући руку на туђ живот или имовину и рушећи основе законитога реда у друштву. Несумњиво је, дакле, да међу преступницима има хомогености у душевном животу, да има характеристичних психолошких сличности. Душевни живот и целокупно биће преступника има особина које девргирају и одступају од психичких особина нормалнога човека; али између преступника те се особине приближују и сличавају и дају нарочиту Форму, према којој се може да обележи псикохолошки тип злочинца. Криминална Психологија има да одреди оиште црте и развитак осећај^. у преступнику. Свет предотава, перципирања и аперципирања, схватање и појимање, расуђивање и мишљење, закључивање и одлучивање битно се разликује од свега тога код човека, код кога су све ове психичке особине од постанка свог нормално развијене. Развиће воље и хотимичних покрета; односи и веза између закључивања и делања; дејство унутарње воље и спољашњега извођења. одлука и дејство, воља мисао и воља дело јесу врло значајни агенси психолошки за студију злочиначког