Полицијски гласник

БРОЈ 13

НОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 107

Што се тиче питања да ли је и у колико причињена штета притвореном лицу, оно је остављено нотпуној оцени суда. Правила грађанског закопа налазе и овде овоју лримену. Они, које су притворени по закону обвезни издржавати, имају права на накнаду само онда, ако их је притварање лишило отварног издржавања. Сама процедура око добијања накнаде, у главном.е је слична поновном суђењу. Суд који је ослободио пригвореног мора 110 дужности оценити је ли држава дужна дати накнаду, и о томе донети одлуку једновремено са одлуком о ослобођењу. Количина накнаде утврђује се засебном процедуром. Противу ове одлуке нема места жалби, а она се никад не објављујс јавно. Ово с тога, да би се избегла непријатна сумљичења противу личности које би биле ослобођене без права на накнаду. И самом ослобођеном лицу она се не саопштава нре него што одлука о ослобођењу ностане извршна. Ништење ове одлуке од стране вишег суда, повлачи у исто доба и ништење одлуке о накнади. Пошто је суд на изложени начин утврдио обвезу државе да да накнаду ослобођеном лицу, ово се у року од шест месеци, рачунајуКи од дана када му је судска одлука о праву на накнаду саопштена. обраћа засебном молбом паркету суда у чијем је ресору његова ствар расправљана у првом степену. Закон није прописао никакво иравило о Форми и садржини ове молбе. Према изјави државног секретара министарства правде приликом претреса, законског пројекта у седницама комисијским, довољно је да се молба поднесе у нредвиђеном року и да у њој молилац изрази јасно своју жељу за новчаном накнадом. Молба ова спроводи се даље министарству правде, које доноси деФИнитивно решење о исплати накнаде и одређује њепу суму. Питање о араву на н акнаду не подлежи оцени министарства, пошто је оно, као што смо видели, било предмет судске расправе. Противу решења министрова молилац се може жалити грађанском суду и његова одлука извршна је. Досуђену накнаду у овом случују исплаћује државна благајница, у чијем се ресору налази суд који је судио у првом степену. Да би се избегла нечасна трговина, а у интересу и самог молиоца, забрањено је свако отуђење и залагање досуђене накнаде пре него што би решење министарствапостало извршно. Рад противан овој забрани, има за носледицу губитак права на накнаду. Они, који су изазвали или про^ужили истрагу незаконитим поступцима, могу у крајњем случају добити само једну трећину нретриљене штете. Један мали изузетак од изложене процедуре учињен је за дела, која спадају у надлежпост царског суда: вслеиздаја и издавање војничких докумената. Жалба за накнаду у овим случајима подноси се царском иаркету, одакле иде царском канцелару који доноси решења о исплати и утврђује суму накнаде. И противу овог

решења има места жалби грађанском суду. Пошто решење постане извршно, досуђену накнаду исилаћује царска благајница. Као год и закон од 1898. год. тако се и закон од 1904. год. распростире и на војно правосуђе са незнатним модиФикацијама. Примени његовој тако исто има места и код консулског правосуђа. Молба за накнаду у овом случају предаје се консулату, а саму накнаду одређује царски суд и исплаћује царска благајница. И најзад, закон допушта и странцима да се могу користити правом на накнаду, ну под условом да и њихове државе то исто право дају поданицима царевине. У сваком случају странци могу тражити накнаду административним иутем. Поред Немачке, закон о накнади невино притворених постоји још и у овим државама: Шведској (од 12. марта 1886. год.), Норвешкој (од 1. јуна 1887. године), Данско] (од 5. августа 1888. год ) Угарској (од 4. децембра 1896. год.) и Швајцарској (само у извесним кантонима). Ну сви ови закони махом су непотпуни и у сваком погледу далеко заостали од немачког закона. ВиИеКп с!е 1' ТЈшоп Јп4егпа410па1 с1е ЦгоН Репа1 (ов. I. 1905).

ПОУКЕ И УПУТИ Један случај неумесне примене § 434. грађан. суд. поступка о саставу избраног суда. Даринка жена Светозара Костића, из Липеновића, преко свога пуномоћника, тражила је код начелника среза рађевског, да се путем избраног суда изврши деоба њеног дела покретног и непокретног имања, које јој је после смрти очеве остало при стрицу Петру Тешићу, из Лииеновића, као задругару. Петар није пристао на сасгав избраног суда, наводећи, да је он наследник свога брата Николе, и да је дужан удомити његову заосталу децу Заступници малолетне деце пок. Николе изјавили су: да не одобравају деобу, већ траже, да се средством вештака процени део наследнице Даринке и осталих јој сеотара, па по процени исплати од стране задругара Петра; а ако он то не би био у стању да учини, онда наследнице да приме своје делове. На овај предлог пристао је задругар Петар, али је пуномоћник наследнице Даринке остао при свом тражењу, да се део Даринкин иутем избраног суда издвоји. Према оваквом стању ствари, начелник среза рађевског донео је решење № 911903. г., којим, на основу § 434. грађан. судског поступка, позива парничаре, да изаберу избране судије, што ако не би учинили, онда да ће, у погледу сасгава суда, поступити по § 437. грађ. судоког поступка. Решење ово, по изјављеној жалби од стране задругара Петра, одобрепо је од стране начелства окружног и Министра унутрашњих дела, као саобразно закону. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да решење Министрово не одговара закону из ових разлога:

Кад жалитељ, као задружни стриц Даринке жене Светозара Костића, из Линеновића, не пристаје на састав избраног суда, у цељи издвајања дела наследнице Даринке у натури, као што то тражи њен пуномоћник, већ пристаје, да као наследник имања свог покојног задружиог бра•га, под теретом удомљења његове женске деце, исплати по процепи вештака део наследнице Даринке и малолетпих јој сестара, — онда се овде појављује спорно питање о издвајању делова ових наследница из задружног имања, нрема пропису § 529. грађанског закона. С тога је полицијска власт требала застати са расправом питања о саставу избраног суда и слабију страну упутити суду на парницу, те да суд ово спорно ггатање расправи. Овако је полицијска власт гребала поступити у толико пре, што се не види, да су малолетне наследнице биле заступљене од стране старатеља, које им је за овај случај требао да одреди старатељски судија, у смислу чл. 75. закона о старат. и 131. неспорних правила. Ово посматрање саветско усвојио је Министар унутрашњих дела.

Један слунај погрешне примене § 466. грађан. судског поступка. За наплату досуђеног издржања Милици раздвојено живећој жени Марка А. из Осипаонице, по извршеној пресуди смедеревског првостепеног суда од 27. септембра 1902. год. № 23376, начелиик среза подупавског узео је у попис једну њиву и један воћњак, као својину Маркову. Пре одређене продаје овог имања, отац Марков изјавио је: да је узето имање у попис. његова својина; да његов син Марко живи код њега, али да свог оделитог имања нема. Ово је исто изјавио и Марко, кад је позват да се изјасни: шта одређује за продају у цељи наплате ове осуде. Одвојено живећа жена Маркова изјавила је: да је пописато имање својина Маркова, које му је отац оделио, ма да са њим заједнички живи; да је, према одељеном имању Марковом, цењена количина издржања, које треба да јој даје, и да јој је, према тој оцени, а с погледом и на његов део у привреди, Р1здржање досуђено. Према овоме, начелник срески, решењем својим Бр. 15240|903. год., упутио је оца Марковог на парницу, у смислу § 466. грађан. судског поступка, те да путем ове докаже својину узетог земљишта у иопис. Решење ово одобрило је начелство окружно и Министар унутрашњих дела. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да решење Министрово не одговара закону из ових разлога: Из пресуде смедеревског првостепеног суда од 27. септембра 1902. год. № 23376., коју је Милица раздвојено живећа жена сина жалитељевог — Марка, поднела начелнику среза подунавског на извршење, не види се, према коме је имању пооебице цењено имовно и привредно стање сина жалитељевог — Марка, те да би се то имање могло узети у попис, у цељи извр-