Полицијски гласник

СТРАНА 114

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 14

вљачких племена, где мушкарци децу доје, а и Бартолин наводи, да мушкарци Новога Света имају млека у дојкама. Колико вере ваља тим иоказима поклонити, није могуКно овде раоправљати. Истина је, да неки пиоци (н. пр. З^газзтапп, Огићег 2 ) таке приче упућују у облаот бајака и ако долазе од тако великих ауторитета као што беше Баухин, Бартолин и Хумболт, али бар неке од њих ипак не смемо тако одсудно порицати. То би било погрешно — веК по оним опажањима што смо их мало час сиоменули, кад беше реч о млечним дојкама новорођене деце и дечака-шипарица. А могућност таке појаве ие можемо порицати ни о тога, што доиста има неколико таких случајева, посматраних и описаних од стручних људи (па баш и из новијега доба), у које не смемо посумњати. Тако н. пр. Шенк (Ј. С. всћепск V. ОгаСепћег§ 3 ) наводи. како је један брајзашки грађанин имао у својим дојкама толико млека, да га је по вољи могао, кад год је хтео, у млазу истиснути, Шале ради чинио је он то и у веселом друштву, прскајући овоје млеко другоме у лице. — Француски ауторитет у Судс.кој Медицини и некадашљи проФесор тога предмета, Турд (ТоиМез) — наводи један такав случај, где је неки војник у једној од својих дојака имао приличну количину млека. Леблонд (Бећ1опс1) је ре .Ферисао Француском »Друштвуза Судску Медицину« један случај, где је неки млад човек од 25 година имао у својим дојкама знатне количине млека. — Шмецер 4 ) описује један случај те врсте код неког 18-годишњег војника овако: »Дојке на први поглед нису веће од дечје неснице, пабушастије су него обично код мушкараца. Лучење млека никад не престаје; и ноћу тече. За 24 сахата истече до 2 унце, за две недеље 10—11 унца. * * * Према оваком искуству о лучењу млека у човечјим дојкама није чудо, што се оно као знак трудноће и порођаја стручно неједнако оцењује, а у судској пракси различно примењује. Тих разлика у стручном схватању и практичном примењивању тога знака беше већ у старо доба, а има их и данас. Тако се н. пр. по старом бабенбершком кривичном законику млеко у жениним дојкама ценило као сасвим поуздан знак да. је жена скоро родила, а кривични законик Карла V. (СопзШиИо спгшпаНз СагоП V.) примао га је у судској пракси само са неким извесним ограничењем. Слично су о томе подел^еиа мишљења и данашњих стручних медицинских и правних ауторитета. Неки од њих тај знак високо цене, нарочито у извесним приликама (н. пр. Ноћпапп, Ј. Б. Сазрег 5 ), 8ахт§ег, 8ек:1е1, ВШпсћ, Еттег!;, 8сћ1осколу, БогпИ-а^ег, УПзег!; и т. д.) и у даним приликама вешто се њиме служе, а други му не признају толику важност, и ако га и они никада не губе из вида (н. пр. Р. Вгоиаг(1е1 6 ), С. Картипс!, ЈЈПаис! и т. д.). Сви се пак у томе слажу, да млеко у жепским дојкам а није ' 2 ) 81газ8тапп: ^ећгћисћ Јег §епећ1Иећеп МесНет*; 81иН§аг1: 1895; 8. 141.— Сггићег : »Оћег сНе т&ппНсће ВгизСЈгивв и. ићег <1. СупаесотааМе;* Метои-ее с!е 1' Аса<Јбгше <1е 81;. Ре1егбћоигЈ*; — VII. 8епе; X. Тћ. .V 10. 3 ) в 11ас ш У1П8 ^шћизЈет еНес1ит е4 ргоЈисЈит. 8 *) 8сћте12ег: »МПсћаћзопЈегипј* 1п тапп11сћоп Вгиз^еп*; — 8ећтки'в Јаћгћисћ <1ег §езатт!;еп Ме <Нс1п; Вс1 1 5. 1837. 8. 1 65. 5 ) Каспер је ауторитет у Судској Медицини, а сматра се за најобазривијег, управо најскрупулознијег одењивача судско-медицинских доказа и метода, па се ипак о том питању изражава овако: »Ба^ејЈеп •шг<1 <1ег ВеГип<1 уоп МЛсћ ш Вгиз1еп, <1еп тап аисћ ће1 ^е1сћеп ће1ге!Теп<1еп Ка11в зећг 1е1ећ4 егћећеп капп, 1ттегћ1П е1п Мсћ8( меПћ^оИев КгИеггит Аег з1а11дећа1}(еп Оећиг1 6 1еИ>еп*. (Са8рег-1лтап: НапЈћисћ <1ег §епсћ1Псћеп Ме<Нст. — ВегНп, 1889. — 8еНе 231). в ) (ЈиеЦиез т6<1ес1пз 1е§;184е8 оп1 аНпћиб & 1а ргббепсе <1и 1а1( ои <1и со1о81гит <1ап8 1ез дета <1е 1а тбге 1пси1р6е ипе уа1еиг с[ие 1ез гесћегсћеб то-

аисолутно иоуздан знак ни трудно&е ни аорођаја — од прилике исто онако, као што ни многи други, иначе веома употребљиви знаци у Судској Медицини не дају свакад апсолутне сигурности. И у томе су стручњаци сагласни, да тај знак н'е игра тако важну улогу у споровима о трудноћи, колико у питању, је ли женскиња родила или не? У случајевима где би постојала сумња на трудноћу, има и других много поузданијих, па баш и апсолутно поузданих знакова, по којима се цени и мишљење доноси, а у приликама, где је у питању порођај, може се десити, да и опи други знаци пису поузданије, или да су се већ изгубили — као што је на пр. случај код норођаја пре 4—8 недеља. У таким ириликама ће, дакле, и тај знак згодно послужити за објашњење спора — и ако није апсолутно иоуздан. С тога га сви судско-медицински аутори истичу — па баш и они, који му иначе не дају велику вредност, као што је н. пр. Бруардел'). Нарочито добија тај знак своју праву практичну вредност тек онда, кад га лекар свестрано и пажљиво нроучи, па онда резултате тих проучавања. обазриво унотреби. За то је потребно, да се упознамо бар с главним погледима, који се односе на проучавање и процену тога питања у опште, па онда и с начинима, који могу наћи згодне примене у појединим конкретним случајевима те врсте. Сасвим је јасно, да судско-медицински вештак у случајевима, где постоји основана сушња, да је жена пре кратког времена родила, неће моћи одлучно свој суд дати, ако на сумњивој особи не констатује ништа друго до то, да у дојкама нема млека. Негативаи резултат прегледа не даје му још права, да искључи могућност скорашњег порођаја, јер има много и таких жена — нарочито у новије, модерно доба —• које, истина, затрудне и роде, али никад млека у дојке не добију. Сем тога ваља у таким приликама свагда и то имати на уму, да породиље, које саме пе доје — а те најчешће и долазе на судско-медицински преглед, јер се махом од свога детета раставе — убрзо „засуше" или »запрагну« — т. ј. убрзо млеко у дојкама изгубе. По гдекада бива то одмах већ првих дана после порођаја („млеко пресече«, »млеко се обастрми"), али су то већ ређи случајеви, ако се то стање намерно не изазове 8 ). Обично је, да се лучење млека после порођаја, ако жена не доји, тек полако и постепено ■— тако рећи типично — губи, па и на ту околност ваља своју пажњу обратити. Недељу или две дана после порођаја смири се мало она прва бујна навала млека, што се одмах с почетка, често уз повишену телесну топлоту („млечну грознигду®) јавља, -— и набреклост дојака мало попусти. Али и у том стању може се још увек за читавих 6—10 недеља после порођаја притиском из породиљиних дојака по која кап млека истиснути. — Ако би, дакле, лекар у таким приликама површно испитивао и необазриво судио, могао би врло ласно погрешити. Сасвим друкче стоји с тим питањем, кад лекарски преглед женских дојака испадне аозитиван, т. ј. кад лекар у њима констатује лучење млека. Сам тај знак за себе не даје му, истина, још права, да тај спор позитивно реши, али му

с1егаез пе регтеМепк раз с1е 1ш сопзегуег (Р. Вгоиагс1е1: »Г/тГапЈлсМе*. Рапз; 1 897 ; рад. 14 9). »Ј^а зесгеНоп 1ас1ее п е&1 раз ип бгдпе ађзоГи с1е 1а дгозбеззе«. (Р. Вгоиагс!е1: »Г^е тапа^е«. — Рапз; 1 900; ра&. 215). »БЈе ВгизМгизеп зесегшгеп Шегћех 181 јес1осћ ги ђетегкеп, с1азз сНе 8екге1доп с!ег ВгиексЈгизеп Гиг сНе 1)1а^по8е с1ег зШ^ећаћЂеп Оећигк ап згсћ пгсћ1 Ђге1 8ад1 <( - (Картипс!: »Вег ћеаткеке Агг!;.« — ВегНп 1904; I. 8. 298. 7 ) Ее т6(1есјп Јб^јзке ЛоЈ* сГ аћогс! з'еп&иепг вЧ1 у а с1и 1аИ б.ап8 1е8 зегпз (Р. Вгоиагс1е1: » Г ј С таг1а,де. — Рапз; 1900; ра^ 307. 8 ) Жене »обастрме* себи млеко вештачким средствима — н. пр, не једу нли не пцју по неколико дана, узимају лекове, стежу се, излажу се зими итд.