Полицијски гласник

БРОЈ 14

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 115

даје довољно основана разлога, да више помишља на порођај, него на какве изузетке и ретке аномалије, па да онда у томе правцу и даље испитује и трага. С тога му је прва дужност, да поред тога знака потражи и друге, позитивније критерије окорашњег порођаја. У сасвим свежим случајевима, махом, њих није тешко констатовати —- нарочито у оним приликама, где се преглед врши на лешини. Ако их доиста нађе, онда је еуд његов много основанији: — онда млеко у дојкама само згодно допуњује оне друге знаке, или обратно. На жалост лекар није увек у тако повољној прилици, да при прегледу нађе све знаке свежег порођаја на окуну, па још тако јасно изражене, да о њима не може бити сумње. Нарочито се код живе породиље по гдекада стеку тако незгодне прилике, да лекар ни прво време после порођаја с тим знацима није на чисто. Често их је већ одмах с почетка мало или су нејасни; по гдекада се сами од себе брзо изгубе или их породиља вешто притаји, нромене, на други начин тумачи 9 ) и т. д. — па их је онда тешко и констатовати, а камо ли правилно проценити. А што је још најобичније: —док таки опор до лекара дође, прође ио гдекада неколико недеља, а за то време обично нестане свих других јаснијих знакова скорашњег порођаја —■ сем млека у дојкама. С тога нам оно и јесте врло често једино средство за оцену таких спорова, нарочито код жена, које су више пута рађале. У случајевима, где је лекар принуђен, да баш једино по млеку у дојкама сумњиве особе своје закључке изводи и на њима своје мишљење ос.нива, ваља му тај знак нарочито и свестрано испитати. Ево на што лекари у таким приликама нарочиту пажњу обраћају. Пре свега савестан лекар неће никад пропустити, да се и о ноличини млека у дојкама обавести. Обично је, да једрим и здравим породиљама — нарочито за првих дана после порођаја — навре толико млека у дојке, да често само од себе одилази (»цури"), или да баш и у млазу бризне, чим препуну дојку и најмање иритиснемо. Тиче ли се пак ненормалног лучења у дојкама, дакле млека у женскиња, које нису скоро родиле, онда је, махом, његова количина незнатна. Истина је — а то смо већ раније наговестили — да и у ненормалним приликама може бити обилатог лучења млека у дојкама, али су то врло ретки, изузетни случајеви с којима се обично не рачуна. С тога неки с правом узимају велику количину млека у дојкама као знак, да је та појава пре последица порођаја, него које неправилности или аномалије (бахтдег 10 ). По себи се разуме, да умерена или мала количина млека не може лекару послужити као ослонац за иротивно мишљеље, и то из истих оних разлога, које смо навели код случајева, где багн породиљске дојке слабо или никако и не прораде. С правом скреКу неки аутори (НоГтапп, 8ахт§;ег, Ее§Ј ?гапс1 с1и 8аи11е, Пи1;аис1, Вогп1га§ег и т. д.) у таким приликама особиту пажњу судско - медицинским вештацима и на квалитет млека — а ево зашто. Познато је н. пр., да кравље млеко одмах, пошто се крава отели, има сасвим друге особине, него млеко из каснијег доба. Други му је изглед, друга боја и прозрлчност, други кус и мирис и т. д. — а и то упада у очи, да је н. пр. жиђе и масније, да се угруша, кад се узвари и т. д. Те разлике тако су јасне, да се не могу ласно

9 ) Н. пр. крволипгење првих дана као месечно праље, породил.ски одлив као обично »бело прање* женино и т. д. 10 ) ]Јаз УогћашЈопзет уоп МИсћ гп дговвегег Мепде т Јеп Вгиз1еп 181 вћеп&118 Јиг (Не БЈа&позе ет 2екћеп уоп ЛУегЉ.« (8ахт§ег: 8сћ\уап{*егзећа1'1 ппс! 6ећиг[; Мазскаћ'з НапсИшсћ Јег §епсћИ. МеЈшт; III. В<1. 8е11е 244

привидети. С тога се то млеко управо и не зове „млеко 0 (вареника, јомужа итд.), него грушавина или грушалина") (лат. не 1ас, иего соЈоеСгит; нем. не МПсћ, него ВЈез^тНсћ), и с тога ће га ретко где за чељадску исхрану унотребити. Тек кад прође извесно време, млеко се врати на своју обичну меру, добије своје обичне особине и своје обично име, и почне се у кући као храна трошити и прерађивати. (свршиће се) Д-р М. Јовановић Батут. ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ПОЛИДИЈСКИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ (1793 — 1869) III. Полиција у Србији од 1804.-1869. год. (НАСТАВАК) 8 2. Телеене, које су се најчешће примењивалс и обично досуђивале за иаљевице, аовреде, силовање, лажно оиадање, нессослушност ирема издатим наредбама, иросте крађе, ]атаковање, отмицу девојака и т. д. 3. 'Казне затвора, које су биле врло ретке, и чију примену у Вождовом протоколу налазимо само под № 1238, .од 20. марта 1813. Она гласи: »Писато Совјету, како смо примили њиово нисмо, с ко.им и сва иснитаниа и признаниа Суда Великога иримили смо, п разумели смо свирепо и безбожно ноступање воиводе Раке Леваица и његови момака с људима његове кнежине, на кое иреиоручено им, да момци воиводе Раке трие аис ио годину дана и и т. д., и 4. Новчане, које су се примењивале на кријумчаре, као што се види из ниже изложених редака: „№ 744. 50. јуии]а. (1813). Писато воиводи Анги Симеуновићу за оне трговце, који су иротурили на капетана Ђорђеву стражу 60 оваца са јагањци и 12 овнова и 3 коња и два товара соли, да и иовата, оне кои су терали и оне трговце. и на свака брава овча но грош да пошљу и на три коња 300 гроша, на два товара соли 20 гроша, чини свега 452 гроша и то до 6: дана ако неношљу, послаћу 50: момака и узећу им на свака момка по 100. гроша—и ајдуком да забране, да пе арају по Турској: 16: магараца, кое су ајдуци дотерали, да врате натраг". Поред изложеног, у Протоколу има ваздан наређења која се односе на магистрате, војводе и кнезове било у погледу нравичног вршења њихове дужносги, било у иогледу извиђања њихових кривица по тужбама народа. Из ових наређења јасно се види, да су и војводе и магистрати зависили на првом месту од Карађорђа, иа тек онда од Совјета. Даље се још види, да је Карађорђе узимао великог учешћа у судским пословима, као и да је поједине ствари сам лично пресуђивао, а у појединим случајима казне праштао и кривце амнестирао. По ономе што смо о казнама изложили, даје се закључити њихова сталност за важнија кривична дела (убиства, ајдуковања, пшијонажу и т. д.) Као главпо доказно средство, служили су сведоци, заклетва и иризнање како слободно тако и на мукама добивено. Казне су биле опггре, ал.и и правичне. Циљ им је био застрашивање, и с тога су се извршивале јавно — «иублично к . Судови су судили не само злочине и нрестуне, већ и иступе. Телесна казна најобичнија је и пај!1 ) Ваљда за то, што се ласно прогруша, чим узвари.