Полицијски гласник

СТРАНА 116

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 14

чешћа у употреби. Смртна казна такође је доста честа и вршена је обично вешањем. У Протоколу даље има одредаба, које се односе на аасошв, надничаре, враче и таксе за чинодвЈСтвовање свештеника. Сва остала наређења махом су војне ирироде. Задржали смо се мало више на Вождовом Протоколу само с тога, да би читаоцима пружили што вернију слику о кривичном правосуђу његовог доба, и надлежности полицијске власти (војвода) за истраживање кривичних дела и извршење сузских одлука. У тесној вези са овим Протоколом, стоје и неколико текстова кривичног закона, који су оштампани у Подунавци за 1843—44год. под насловом: » Карађорђеви криминални закони". Види се, да су ови закони билц састављени из 36 параграФа али у рукопису, из кога су прештампани, није било првих 13 параграфа. Оштампани парагра^и садрже одредбе о војсци и војницима (4 параграФа), старешинама и чиновницима (7 параграФа), убиству, (4 параграФа), хајдуковању (3 параграФа), за тим о крађи, шиијунажи , свештениц ша, разводу брака и отмици оевојака по један параграФ. Не зна се тачно кад су и како су постала ова законска наређења. али се из њихове подударности са казнама у Вождовом Протоколу може закључити њихова примена. С обзиром на велику реткост листа, у коме су оштампани, и њихову важност за историју нашег кривичног законодавства, исписујемо их овде са надом, да ће позванији рећи коју више о њима. Они гласе: п §. 14. Кои би се војник усудио при изгубљењу баталије за живота оружје из руку дати или бацити, без изговора да (трчи) шибу мртву 6 пута кроз 600 момака. §. 15. Кои би се војник усудио у војсци пушку буди на што избацити без питања старешине, и допуштења, 25 штапа да трпи. §. 16. Кои би се год пронашао или уватио, буди свештеник, буди старешина, буди војник, или најпоследњи копач, да зло о правитељству и држави Србској говори, макар у војсци, макар у селу, тај подлежи каштиги како издатељ отечества и шпијон. §. 17. Налаже се свакоме Србииу, а особито сеоском кмету, када би писмо у село дошло, да се таки даде кмету, у које му драго доба било, и кмет тај исти час да га шиље куд иде и коме. Тако исто џебана кад би у село дошла, кои би се усудио од више поменути ствари задржати, тај нодлежи 50 штапа трпити. §. 18. Кои би убио човека својевољно, а овај није на њега пређе пушку потего, и осведочи се чисто, осуђује се да се стреља и по том обеси. § 19. Кои би убио неотице човека, ио добром испиту да се осведочи, том апс пол године у гвожђу, и проче спрам Фамилије његове, што суд донесе, деци и жени платити. §. 20. Кои потегне пушку или нож на кога, и окреше, а не убије, тај каштигу убице, кои је неотице убио, да трпи; ако ли неокреше, но на празно потегне, томе по 50 штапа у два пута да се удари. §. 21. Момци, кои се на стражу одреде, и ако би патрола затекла шилбока да је заспо, шилбок (у) шибе кроз 300 момака 3 пута, а каплар (у) њин (ом), кои је међу њима, по 50 штапа у 2 јутра, а прочим по 25. Ако би патрола затајала и прочуло се и осведочило, то исто патрола да трпи и они. §. 22. Кои би се старешина усудио, или капетан, или клплар, војника за мито из воиске кући пустити, или за какав дар, сваком оном, (ма) кои био, принисује се издајничество, и подлежи суду војничкам, кои да плати сваком с.вом војнику, колико под командом његовом стои, по онолико, ко-

лико је од овога једног узео, и у напредак да се искључи из власти. §. 23. Кои би се усудио злословити, то јест псовати или безчестити свештепика, старешипу, чиновника, трговца, кмета, било са узроком, било без узрока, а не би га суду и власти пријавио, то да се (од) суди по 25 штапа у 2 јутра. ; §. 24. Кои би се Србин уФатио и осведочио, да тајио води ......... шпијонлок да род свој издаје, тај да се каштигује, да му се пребију обе ноге па 2 места и обе руке, и тако жив да се дигне на коло, и да се не скине док кост траје. §. 25. Сваки старешина својој војсци да изда заповест, у Србску стоку или какву рушадину за живот свој педирати, но гди је баш нужда, да је војска гладна, то капетану војске да се пријави, капетан воиводи, и потом воивода да заиште од оближњи села, нека покупе, и нека за новце донесу и у војсци иродају. А што би села на воиводино искање дала, то воивода да попише, колико је примио, да се може рачуп дати после. Кои би се војник усудио сам собом учинити и туђе марвинче убити, тај да плати двоструко и 25 штапа прими. А у кога би с.е рушадина нашла туђа, тај шибу кроз 300 момака (да трчи) три пута, зато што је свога брата харо. §. 26. Кои би укро вола, или коња, да плати добро, иошто газда оће, и да прими у два јутра по 50 ш гапа, ко украде овцу или јагње, за једно двоје да даде и 25 штапа (прими). §. 27. Кои се усуди отети девојку, тај момак да трчи шибу три пута кроз 300 момака, девојка да се пусти, и за кога она оће нека се уда, и ово венчање беззаконо неброи се за бракоеочетаније; куму (да се удари) 50 батина, деверу 50, старом свату 50, а осталим сватовима по 30. §. 28. Свештеник, кои венча отету девојку, да се лштш парохије (нурије), и да више за живота нигди добити ју не ј може, за узрок, да он, као законодавац преступивши, учинио је повод беззакони брак благословити користи ради своје. §. 29. Шена и човек, законо венчани кои су, распустити се не могу без велика узрока и велика суда и владике. §. 30. Шена или девојка, која би се случило да роди без мужа дете, то јест копиле, ово је натурално, заповест да се изда, да никаква се не би усудила удавити дете, но слободно нека рани, или ако је весма стидна, то може однети и па путу оставити, куд људи сваки час пролазе, да кои год нађе, примиће и наћиће се и ранити. Ако би се усудила удавити, то таки и она осуђује се на смрт, без икакве даље милости, за узрок што је убила човека на свету. §. 31. Ко би се усудио вештице тражити и убијати асене и мучити, као што су бивале овакове будалаштине, или у воду бацити, ко би ово учинио — оваку лудост, за коју се Србима бели свет смеје, за оваку будалаштину осуђујемо му: оно, што би он учииио више реченим вештицама, њему да се учини. §. 32. Старешинама сваког чина, служитељима народа, определитће се плата и рана по мери, а да кулука од народа ни у какво дело своје нема, нити се иароду допушта кулуковати коме; само народне службе што се каса, јито је за целу обштину, то дужно да буде, како косити сено, беглук за коње војничке, бећарске, то јест општу војску, од кога беглука определитће се старешинама за трошак како рана, тако и сено, а старешина, кои оће какав рад водити кућни, а оп нека плати, нека му се ради. (наставиће ое) Д. Ђ. АлимпиЂ 15 7У&3 а