Полицијски гласник
БРОЈ 14
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 119
кохоличари. Већииа оу почела пити још у 12 и 13 години. Последице хроничног алкохолизма огледале су се и у неправилном и успореном крвотоку. Од 680 ооуђеника. ко*е је Лобас испитивао у 1887. год. њих 38 или 4°| 0 патили су од срца, док у броју од 443.703 руских регрута у години 1889., проценат овај нцје износио више од 0*3°/ о . Неправилности у склопу лубање износе 66°/ 0 , а знаци Физичке дегенерације констатовани су код 55°/ 0 . На деци осуђеничкој у школама конотатован је приблишно овај исти проценат. Од 112 ученика на Оахалину, њих 66 имали су очигледно иеправилне лубање, а н.их 72 знака физичке дегенерације. На основу свих својих посматрања, Лобас изводи ове закључке: 1. У погледу исихо-физичном злочинци су несавршена биКа. Елементи оргачизације, који доиуштају нормалн.ом човеку да се у границама закона. бори за сво]у мзистенцију, код њих — злочинаца су врло мало или ни мало развијени. 2. Недостаци исихо-физичке организациЏ злочинаца јављају се: у надмоТгности инстиктивне активности над активношАу интелектуалном,- у недовољном или иотиуном одсуству алтруистичких осепаја и моћи у расуђивању и аоЈимању иоследица недоиуштених радњи, у недостатку или слабо развијеном осеЛају самоодржања, и иајзад у одвратности ирема раду. Неиравилности у физичко] организаци]и злочинаца најчешАе се иоказу]у у неаравилностима лубање, знацима физичке дегенерације и неиравилно] циркулаци]и крви. 3. Узроци изложених недостатака леже у алкохолизму иредака, рђавим условима живота, а делом и у директном алкохолизму. 4. Злочинци и душевно оболели браКа су, деца ]сдне исте фамили]е, рђаво организоване, чи]и сви чланови иритежаваЈу исте мане и недостатке. Услед овога и бро] душевно оболелих сразмерно ]в много већи код злочинаца, но код нормалних и честитих људи, и 5. Да би се поправио један здочинац, треба прона!ш и неговати његове добре особине. Лажне банкноте и отереоскоп. - Како се прављење дажпих банкнота све више уоавршује, то је и људима, који се боре иротиву тога дошла на ум врло згодна и проста мисао, како да се утврди за извесну банкноту, да ли је лажна. Кад се узму две потпуно оригиналне и праве банкноте, и погледају се кроз стереоскоп, оно се стапају и види ое само једна, док то није случај код лажних. Узму ли се једна, оригинална и једна сумњива новчаница, и погледају ли се кроз стереоскоп, одмах 1.0 се јасно видети њина разлика. Фалсификоваве мумија. — Колико се ве(. неће далеко ићи у домишљању ФалсиФикатора, види се из Аугобурппшх новина, које јављају, да је полиција похватала злочинце, који су имали Фабрику мумија. Из разних болница лиферовани су им људоки лешеви, и њих су у Фабрици раз-
ним уметничким процедурама преправљали умумије. Тако ФалсиФиковани остаци римских Фараона продавани су по скупе паре као реткосги разним провинцијским музејима. Откри&е спомо^у полицмјских паса. - Два пса у служби полиције, по имену Харас и Цезар, у Брауншвајгу су постигли успех да уђу у траг ономе што се од њих тражило. Једна је дама отишла једно по подне од куће на иеку каФанску забаву. Кад се до доцкан у вече није вратила кући, њени су се сродници обратили полицији с молбом да им се даду на послугу оба поменута полицијска пса, не би ли били у стању њиховом помоћу пронаћи изгубљену. И то би. Прво су пси, сваки понаособ, одведени у њену спаваћу собу, за тим у дотичну каФану, куда је она отишла. Ту су оба пса одмах нашла место, на коме се налазила та дама; кад су их пустили из куће, они потрчаше у истом правцу кроз башту, док не дођоше до реке, поред које је била висока ограда. Ту покушају да прескоче ограду, и да скоче у воду, али их у томе спречише. Овај је покушај т^и пута чињен оа оба пса, и увек је давао исти ресултат. Сутра дан су заиста нашли несталу даму; вода је избацила на обалу њен леш на пола метра до онога места, које су пси означили.
СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ
П О Т Е Р Е Драгутин — Драгомир — Станковић, родом из Сибнице, среза космајског, окривљен због крађе, побегао је 4. тек. м-ца из притвора начелства округа београдског, у коме је привремепо био затворен. Драгутин има 2 5 год., омален је, ситан, смеђ, малих смеђих бркова, у лицу блед, носа прћаста. Драгутина треба живо потражиги и под јаком стражом спровести начелнику среза космајског с позивом на Број 3507. АБр. 515. Глига Станисављевић и Стеван Крнета, родом из Босне, у последље време наполичари у Великом Нољу, окривљени су код нач. ср. посавоког окр. Београдског за опасну крађу. Обојица су по иоведеној истрази противу њих побегли незнапо куда. Глига је стар 30 — 40 год., средње виоине, сувоњав, образа малих, у лицу плаво-смеђ; собом је одвсо и своју жену, стару 30 год., омалену, црномаљасту, округлих образа; једно мушко и једно женско дете, обоје старо по 5 год. У времону бегства Глига је на себи имао ианталоне и капут, на глави црни штофани шешир, а на ногама опапке. Степан је стар око 50 година, висок, сувоњав, омеђ, браду брије, бркова жућкасто-белих; од одела има на себи: дугачак црни капут и старе панталопе, на ногама исцепапе опанке са врло малим кајшима, и на глави стари жути штоФани шешир. — Позивају се све полнцијске и општинске влаоти да' Глигу и Стевана живо потраже и нађенс спроведу нач. ср. посавског с позипом на бр. 3477. —УБр. 11018. Коста Станисављевић, обућар.-ки калФа, родом из Куле окр. пожаревачког, стар 17 год., средњег раотт, смеђ, — покрао је алат своме газди г. Кости Крчединцу, мајстору овд., и побегао. — Позивају се ове полицијоке и
општинске власти да Косту потраже и пронађеног спроведу Управи гр. Београда о иозивом на Бр. 1 1752. Михајло Јовановић, из Брежана, осуђеник пожаревачког казненог завода, побегао је 2. тек. м-па из Љубичева. Он је отар 20 год., стаса високог, црномањаст, без бркова и браде. — Позивају се све полицијске и општинске власти да Михајла живо потраже и нађеног спроведу нач. окр. пожаревачког с позивом на Бр. 5352, или Управи гр. Београда с позивом на Бр. 11831. Кобила длаке вране, стара 8 год. , оа жигом „0» и белегом од уједа на десној бутини, — украдена је ноћу између 30. и 31. пр. м-ца Павлу Павловићу, шкембару из Београда. Нека све полицијске и општиноке власТи потраже ову кобплу и крадљивца, па у случају проналаска спроведу их Управи гр. Београда о позивом на Бр. 1 1 572. Алекса Ристић, бив. слуга Косте Николића, апотекара овд., отар 2 5 год. — преварио је 26. пр. м-ца Михајла Миловановића, трг. овд., узевши му по поднетој карти г. Николићевој два пара ципела шевро, у вредности 40 дин., па са обућом по том побегао. Позивају ое све полицијске и општинске власти да Алексу живо потраже и нађеног сироведу Управи гр. Београда с позивом на Бр. 11681. Никола Лалић, из Рановца, стар 44 год. црномањаст, очију великих и црних, бркова малих, ретких и црних, брије се, у гуњу, чакширама и шубари извршио је убиство над Матејом Николићем, претенџијом из Турске, па иобегао. Позивају се све полицијске вдасти да Николу најенергичније потраже и нађеног спроведу нач. ср. млавског о позивом на Бр. 7 6 4, Он је однео пасош погинулог Матеје, па ће со вероватно под тим именом и крити. Стојан Величковић, тежак из Липовице у ср. јабланичком, враћајући се из Клајића кући, 3 0. пр. м-ца па путу код радевачке воденице убио је из пушке своју жену Митру, па утекао незнано куда. Стојаи је стар 2 4 год., средњег раста, добро развијен, лица плавог, смеђе косе, малих бркова, очију зелених, брије се, у похабаном сељачком оделу н војннчкој шајкачи на глави Собом носи држанну пушку (,-Пибодијову» , којом је убиство и извршио. — Позивају се све полицијске и општипеке вла< ти да предузму иајживље трагање за Стојаном, па у случају нроналаска да га спроведу нач. окр. врањског с позивом на Бр. 4312. Филип Величковић, из Лшховице у окр. врањском, окривљен за дело из § 188. кр. зак. злоупотребио је слободу у коју јо из срееког притвора пуштен па јемство, и без сре ког одобрења отумарао ван сроског округа незнано куда. — Препоручује < о свима полицијским и општинским властима да Филипа живо потраже и нађеног спроведу ћупријском првостепеиом суду с позивом на Бр. 8295. — УБр. 1 1 877. Крадљивац у „хотел Русији". — Непознато лице ноћу између 3. и 4. ток. м-ца украдо је ЈооиФу Албахари, мењачу из Битоља, који је био одсео у хотел „Русији", четири иаполеона и златан сахат о ланцем, — у вредности 90 дин. Ово је лице ноћило у истој соби, у којој и Јосиф , и придиком пријаве казадо је да се зове „Лазар Дамјановић, правник"; међутим на Универзитету постоји овакво име, али је он још ире два месеца отпутовао својој кући у Црну Гору, а лични опис Лазара Дамјановића, правника, ни у колико се не олаже са онисом овог лица, које