Полицијски гласник

СТРАНА 118 ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК ВРОЈ 14

ПОУКЕ И УПУТИ

Нешто о застарелости дела нз § 375. а. кркзичног закона, У нас још нема закона о катастру и о баштинским књигама, на основу катастралног премера имања свакога грађанмна. Због тога су кривична одељења свију канцеларија наших полицијских власти, а, од измене чл. 94 т. 4. закона о општинама, и свију општинских судова, претрпана тужбама за самовласно заузеће, преоравање, премерање синора и завата општинских утрина. Наравно, да не само те кривице, које су онолико исто честе, колико има и људи амишних за туђу имаовину, задају један колосалан посао властима, које извиђају иступе, него су оне често извор крвних завада комшија, крвавих бојева, који се ретко завршују без жртава. То Не, најзад, бивати све дотле, док се не донесе закон о катастру, који је насушан као и хлеб. Тај ће закон пресећи тада све то, што овако узгред забележисмо. Нама је овде циљ, да укажемо на једно погрешно схватање иследних власти у погледу застарелости кривице из овог законског прописа, који у натпису стависмо. То погрешно схватање, које не долази, што је готово правило, пред очи оудовима, јесте у томе: што готово све власти, које ислеђује иступе, прекидају истрагу по § 396. крив. закона, дакле, на основу застарелости, и за дела из § 375. а. крив. закона. Они, при доношењу таких решења, иолазе с гледишта општег: пошто је од дана од када је заузимач заузеће извршио, па до дана окоачања предмета, или подношаја тужбе, прошло три месеца сматра се, да је кривица застарела, па на основу § 396. прекидају иотрагу, упућујући слабију страну суду на парницу. Међу тим, тако је разумевање, схватање и оцењивање погрешно. Кривица ове врсте, за разлику од свију осталих иступа, има једну специјалну особину — трајање. Свака учињена кривица представља увек један свршен Факат, резултат једне противзаконе радње. И од момента тога извршења тече и њена засгарелост, ако се, у осталом, не буде прекидала. Док, код заузећа то стоји са свим другачије: докле год учинилац држи, оре и обделава заузето земљиште, дотле он стално продужује противзакону радњу, дотле је та кривица акутна, и, ирема томе, као несвршен Факат, опа не може имати ни границе од које би застарелост могла поћи. Истуи у оваком облику, дакле, не застарева, него може само тучсба да застари, а то опет не ништи право обновљења тужбе. Застарелост ове кривице везана је за престанак трајања самога дела. Застарелост тече за такав иступ од оног дана, од када је заузимач наиустио заузето земљиште, и само се у том случају, ако

је од дана напуштања заузете земље прошло три месеца до окончања предмета, или подношаја тужбе, може дело из § 375. а. .прекинути као застарело, на основу § 396. крив. закона. Тако ја мислим о застарелости овога иступа и београдски првостепеии суд за округ сматрао је тако мишљење као правило. Сматрао сам за потребно, да ово изнесем у нашем службеном листу за то, пгго сам видео, да се многе колеге и сад држе општег принципа о застарелости и за ову врсту иступа. Ник. Сп. Матијеви-ћ.

Један слунај нз чл. 18. закона о народним школама. Школа косовичка има стан за учитеља, али непрописан, те је и школски одбор унео у буџет додатак учитељу. за непрописан стан, у суми од 180 дин. годишње. Ово је одобрио и окружни одбор. С. В., учитељ те школе, обратио се Министру просвете и добио једногодишње одсуство од дужности, ради поправке здравља. То одсуство ои је провео ван места где је школа. И ако на одсуству, он се неколико пута обраћао молбом школском одбору, а за тим и Министру просвете, да му се неиздати додатак на станарину, у 120 дин., за 1903. год., изда. Министар просвете решењем од 22. јула 1904. год. ПВр. 9284. одбио га је од овог тражења, наводећи: да нема права на накнаду за непрописан стан, док је био на одсуству, јер за то време није ни становао у школском стану. По изјављеној жалби, Државни Савет одлуком од 15. марта поништио је решење Министрово са ових разлога: По чл. 14. тач. 1. закона о народним школама, школска општина дужна је, да подиже, оправља и у добром стању одржава школске зграде, у којима морају бити потребне учионице и радионице, станови за наставнике и послужитеље... итд. По чл. 16. истог закона, у местима где у школској згради, или школском дворишту или на даљини од 500 метара од школе нема станова за наставнике (наставнице), општине им дају накнаду у новцу за стан и огрев уједно , и та је накнада у овом пропису одређена. Ограничење за уживање прописног стана, или одговарајуће накнаде, законодавац не чини према оним учитељима (учитељицама), који би извесно време провели ван школе на одсуству. Међутим, Министар, одбијајући жалитеља од тражења поменуте накнаде, не наводи, у прилог свога нахођења, ниједанзаконски иропис, а то је био дужан учинити, по духу чл. 27. Устава. Једна неумесна примена § 507. грађан. судског поступка. Начелство округа у .. . . изложило је продаји непокретно имање Василије Т., удове из У , за наплату бранилачке награде Ј. М., адвокату, у 150 дин., коју му је Василија имала плаћати.

Продавато имање уступљено је Благоју Г. за 396 динара, пошто је он највећу цену дао. Кад је продаја ова иостала извршна, начелство је позвало купца, да за купљено имање положи излицитирану цену, и он је на свом саслушању изјавио: да ће је положити у року од 10 дана. Међу тим, он то није учинио, већ је само исплатио Ј. М., адвоката, у његовом потраживању од 150 динара. На молбу дужнице Василије, да се имање не излаже продаји, на штету купца, услед неположене куповне цене, већ да она положи начелству свој дуг за адвоката Ј. М., заједно са трошковима око извршене продаје, — начелство је донело решење № 15201903 г. да се не одређује друга продаја, на штету купца, услед неположене куиовне цене, већ да му се врати ноложена кауција начелству, приликом лицитације, а сем тога накнади издата сума у 150 дин. адвокату Ј. М., коју је дужница Василија у тој цељи, ноложила начелству. По жалби купца Влагоја, решење ово одобрио је Министар унутрашњих дела решењем од 9. марта 1903. год. П№ 5313. По изјављеној жалби, Државни Савет одлуко.м од 13. Фебруара 1904. г. Бр. 1141. поништио је решење Министрово, налазећи, да је оно противно закону, јер је њиме одобрена неправилна радња начелства, из ових разлога: По § 607. грађан. судског поступка, при продајама, противу којих је изјављана жалба суду, купац је дужан положити куповну цену у року од три дана, пошто му буде саопштено, да је извршна судска одлука, којом је продаја оглашена за снажну. Ако купац новац не положи, онда, по § 484. грађ. судског поступка, полицијска власт наређује нову продају, на трошак и штету купца, најдаље за месец дана. Према томе, кад жалилац, по извршеном му саопштењу, у смислу § 507., није положио куповну цену у остављеном му року, начелство није имало ослонца у закону, да на рачун иродатог имања прима од дужнице, у исилату дуга, суму, за коју јој је имање изложено продаји, и да јој продато имање, услед ове накнадно иоложене суме и трошкова око извршења нродаје, уступа у својину; јер је на тај начин начелство, противно § 484. грађан. судског поступка, изменило извршну одлуку судску, којом је извршена иродаја оглашена за снажну у корист купца — жалиоца Благоја, коме је имање, но § 481. грађан. судског ноступка, на продаји уступљено. м В.

ИЗ СТРАН0Г СВЕТА Психо-физичке оообине злочинаца. - Д-р Лобас, који ји је провео више година као лекар у казнеиим заводима на Сахалину, објавио је врло интересантне податке о психо-физичким оообинама злочинаца. Проучавајући прво убице, Лобас је нашао да су међ'у једном групом од 81 осуђеника ове врсте, њих 69 били синови родитеља алкохоличара, а 61 0 /,, директни ал-