Полицијски гласник

СТРАНА 134

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 15

накита, а поред свега тога и богат прибор за извршење разних начина крађа. У лселезничким купеима треба се нарочито чувати упуштања у нознанства са непознатим личностима. Јогп је најбудаластије иримитити од каквог странца, па ма и у моментаној незгоди, цигару, цигарегу, вина или чашицу коњака, па ма то нудила и каква лепа дама у најлепшем и најљубазнијем топу. Нарочито је то опасно, ако је човек у купеу само са једним страним лицем. Цигара је препарирана наркотичним средствима, вино. ликер или коњак помешани су са опијумом, путник падне у занос и буде без по муке похаран. Још је све ово најопасније за женске нутнике, да с/гупају ма у какве ближе односе са непознатима иа било то у виду живог разговора или у виду и најмање пажљивости. Ако сапутница пије лонов који радп са опијумом или морФирумом, она је сигурно кесарош. Ако се путује само са једном особом у колима, па се придрема, треба се на све могуће начине борити противу сна, нарочито ноћу, када је човек и иначе наклоњеи спавањ>, а до ли изнурен при путовању, и за то је увек боље доплатити нешто и добити засебан купе за спавање, него бити похаран до голе душе. Путника је на спавању пајлакше довести до заноса и похарати. Наравно, да се са стварима од вреднооти не треба хвалити, нити их показивати. На једној мађарској станици уђе један путник у купе у коме је већ био један пашажер. Када је новајлија дизао своју кесу у мрежу изнад седишта, отвори му со она и из ње испадне једна повећа кожна кутија. Санутник му је подпже, али му овај не рече само хвала, веК му је отвори и показа у њој драгоцени бриљантоки накит, много скупоцених женоких сатова, брошева и минђуша. Сопственик њихов био је јувелир, и позвао га је један магнат -из оближњег места ради велике куповине. Кад је показао све то сапутнику, метне ствари у једно ћоше од кола, и мало по том заспи. Када се пробудио, пије било ни сапутмика, а разуме се пи драгоцености. Прилике стварају лопове, и тако је и овај путник, кад је видео да јувелир тврдо спава, просто се решио да па првој идућој сганици изађе и понесе собом ^купоцени пртљаг. Па пут је у опште опасно носити брил.анте, што се може видети из овакидашњих новинареких вести о краћама те врсте. 'Гако страдају доста оперских певачица, али има их и таквих. које представљају таква дела само ради рекламе. На поменутој прузи Мои — Парис украдегго је некада бароници Ротгиилд бриљаната у вреднооти (50.000 Франака; а талијанском посланику у Рио де Женеиру, грофу Риви, украли су на прузи Ђенова — Флоренција бриљаната у вредности 40.000 лира, и уз то су отишли још и сви његони скупоцени ордени. На необично оригиналан начин је вршила крађе по железничким возовима једна женска на прузи Хамбург — Алтона. Увек је тражила своје жртве у чекаоницама 1. и 2. класе. Улазила је у исти купе са господом, на којој је видела брил.аптско протење или бриљантоке игле, па се

ириликом вожње слаткоречиво ишчуђавала лепоти њиховога накита ; кад би били близу које станице, она би замолила дотичног господина, да јој да у руке да види, рецимо, прстен, превртала би га и прегледала док воз пе стане и онда је искакала у трепу ока из воза, те тако често долазила до лепога ћара. Полазило јој је за руком да пађе многе жртве, али је полиција бодрим оком мотрила на њу, док је најзад није срећно ухватила. Правих разбојништава на железницама се може наћи највишо у Америци, гдо има сиецијалитета у томе, да се разбојништва цад железничким возовима изврше са необичном брзином и са беспримерном храброшћу. На жезничким путничким пругама америчког континента има доста малих станица, које имају само ио неколико људи у себи. Такву станицу нападну разбојници, повежу чиновнике, и кад наиђе који воз, они му даду сигнал да стане. Кад већ воз стане, прва је брига разбојницима, да онеспособе машинско особље на возу, та да тако онемогуће даљи одлазак воза. Тада настаје атак на путнике, и савршено их опљачкају. По том имају нарочиту вољу на поштанска кола, у којима се налази јак орман за новац, који служи за чување и трансгтртовање вевеликих сума цоваца. Пође ли за руком разбојницима, да падвладају 'стражу у тим колима и да разбију орман, тада им падају шака стотине хиљада долара. Поред Америке бројно долази на првом месту Русија са разбојништвима на ж,елезницамау вези са убиствима. Статисти ком је утврђено, да се на руским железницама изврши годишње прооечпо десет разбојништва оа убиствима. То долази отуда, што у Русији велики трговци и индустријалци обично шаљу велике суме новаца железницом у пакетима, које спроводи какво њихово поверљиво лице, а не поштом. То опет за, то, што је аманетна пошиљка врло скупа, скопчаиа са небројено Формалности и тешкоћа, а крај свега тога врло су чести случајеви, да их сами чиповиици или поштански службеници отворе, па похарају или »изгубе«. На крају свега овога желели бисмо, да напш читаоци нзвуку за себе користи приликом својих путовања. Акоадвенајглавнпјс опасности, иа које их понова упозорујемо. јесу: чувати сс сна. и кокетних дама.!

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Позната је гостол,убнвост и предусретљивост прекосавских Срба према нама Србијанцима. Свакога брата Србина они оберЈчке н са највећом љубазношћу дочекују, а нарочито чиновиика, у којима они гледују оличење слободне српоке државе, поред тога што су они навикнути на иоттовање у опште и према својим чиповницима. Може се мислити како су гостол>убпво дочекали и примилм Марјана Остојчића, окружног шумара, који се Фебруара месеца овс год. појавио у сремском селу Крче-

дину као нарочити «иза,сланик краљевског сриског Министаротва Народне Привреде." Онај Марјан дошао је из Хрватске у Београд концем прошле године и нашао стан у једној кући у Космајској улици. Одмах се представио као управник пољопривредне школе и тражио од газдарице поред г.тана и кост, ну газдарица није смела присгати на ово последње, бојећи се да њепа скромна кујна неће одговарати тако великом господину. Пре подне је редовно „ишао у канцеларију," а пооле подне а био је слободан", те је остајао душе код куће и игаао у шетњу. Кад прође месец дана газдарица очекиваше кирију, али се г. „управиик® чињаше невешт, а она сиротица није имала никад тако великог господина у сгану, па се бојаше да му затражи. Кад се већ дубоко зађе у други месец, примети г. „управник" како се газдарица поче око њега снебивати , и покаткад и мрштити; све би нешто хтела да каже, а не сме. Увиде он да је већ дошло време када ће му газдарица затражити новац, па да би је у овоме предупредио и мадо као заплашио, замоли је да га Фризира и наколмује, јер га је, рече јој, Краљ позвао тога дана у аудијенцију. — Јух, господине управниче, верујте ја то пећу умети, ннкад нисам мушког колмовала, нити сам чула да се они колмују — одговори му газдарица. — Ништа, ништа, ви само спремите {( бренајзен", а ја ћу вам већ показати, то није тегако. — Добро, господине управниче, али ако вас опечем ја нисам крива. И газдарица га иабренује колико је знала и умела, мислећи при том како је могла бити несмотрена и умало није затражила иаре тако великом човеку, кога сам Краљ себи призива. Тако се посде сваки даи са понечим хвалио газдарици : те како му тај и тај богаташ београдски нуди ћерку, те како га је тај п тај великаш звао на ручак и т. д. Газдарици већ иоче бивати сумњиво његово понашање, а п комшинице јој предочише да, ће он бити неки лажов, те она једног дана посла за њим децу да виде где му је та канцеларија и школа, у којој је он управник. И деца су савесно извршила извидничку улогу, подпосећи раиорт, да а госиодин управник" није ни привирио у какву канцеларију, већ да је цело нре подне шпартао ио Калемегдану и београдским улицама. Тако једиог даиа, на тако и другог. Трећег јутра пре него што је пошао «у канцеларнју" газдарица куражно изађе преда њ и затражи тромесечни дуг. Овај га захтев ии у колико не збуни, већ ге извини газдарици што је то због својих велпких послова смео с ума, па је Замоли да му спреми рачун, а у исго време и да му позајми пет динара, јер ((Случајно" при себи није имао ситниие, иа ће јој на подне кад дође све исплатити. Бојећи се опет да га не наљути ако му одрече молбу за тренутну позајмицу, газдарица му даде тражених 5 динара, надајући се да ће у подне за цело све добити. Но прође и подне и цео тај дан, а од (( управиика" ни трага ни гласа. Потражи га сутра дап и у Министарству Народне Привреде, али га тамо нико и не познаваше. Тек тада увиде сирота жеиа да је жртва једног обпчиог варалице, но на то се није ни-