Полицијски гласник

СТРАНА 136

Г10ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 15

проналаока да их спроведу комесару маЈданпечке подиције с позивом на Бр. 341. АПБр. 5 5 4. Непознати лопов удешеним кључем отворио је ноћу између 6. и 7. априла т. г. врата од суднице оиштине буковичке и из ње украо печат опгатински. У циљу да би се пронашао лопов и спречила свака могућа злоупотреба са тим печатом, препоручује се свима полицијским и општинским властима, да за лоповом и украденим печатом најживље трагају, и у случају проналаска иостуне по закопу и извесге о свему начелника среза јасеничког у Аранђеловцу с позивом на Бр. 607!. АПБр. 596. Два непозната зликовца, 10. тек. мца. око пола ноћи напали су на Пауна Траила Т. Петровића из Топнице у ср. поречком, везали и њега и жену му Марију, па ову секиром убили, а за тим обили два сандука и однели ове ствари : 1 биг аге, 1 трубу црна сукна, трубицу полупамучног плагна, 8 кошуља женских од памука, 2 нове беле чакшире, 2 кошуље мушке памучне, 1 капут. нов од црног сукна, 1 женске чарапе беле, једну ниску иоваца у талирима и 20 цванцика. Оба су зликовца мали растом, један тањег стаса, а други развијенији, један је имао црну, а други белу влашку шубару; један је стар око 30 год., има црне мале бркове, брија се. Други није запажен. — Нрепоручује се свима полицијским властима да ове разбојнике и покрађу најживље потраже, па пронађене спроведу нач среза поречког с позивом на Бр. 5614. — УБр. 12772. Вилхелм Елсхолд, из Берлина, извршио је пронеперу од 50.000 марака у Милхаузену, па пОбегао незнано куда. Милхаузенска полиција послала је ову потерницу и молила за тра-

га живо потражити и пронађеног спровести начелнику среском у Бољевцу с позивом на Бр. 5742. Т Р А Ж И С Ш Јелена — Спасенка, жена Павла Михајловића, из сел.а Голо-Чела у срезу посаво■гамнавском, 22. прошлог м-ца одбегла је од свога мужа, одневши собом један капут чохани, два пара мушких кошуља, једну воденицу за кафу, један ћилим, све своје ствари и у новцу 100 дин. Јелена је родом из Аустро-Угарске, стара 16 —17 год., риђа, очију зелених, у оделу грађанском. — Позивају се све полицијске и опшгинске власти, да Јелену потраже и у случају проналаска спроведу је нач. ср. посавотамнавског с позивом на Бр. 286 1.

КО ЈЕ ОВО ? Ово је лице 8. тек. мца ухваћено у Топчидеру. Већ и самом својом спољашношћу оно је привукло на се пажњу једног жандарма топчидерске полиције, који је пошао к њему да се увери ко је и гата је? Чим је видео да му се жандарм приближује почсо је измицати, а по том и бежати, и то правце ка Топчидерској реци, но ту га жандарм сустигне и ухвати.

АнтонијевиК , бив. практикант", за које је имо имао уверење о постављењу за практиканта окр. ваљевског, па онда је и то опорекао и казао да се зове «Петар Јовановић, радник 8 . За доказ овог свог навода поднео је уверење, које му је 21. марта 190 4. год. у Ћупријв издао надзорни инжињер честобродичког пута г. Стев. Д. Губеревац, којим се тврди да је Петар Јовановић, родом из Ваљева, радио на грађењу вештачког пута од 1. децембра 1 903. до 2 1. марта 1 90 4. год. и да је за то време био вредан и погатен радник; уверење предузимача за грађење иута од Црне Баре за Митровицу, Н. Лукића, да је на ис.том путу радио од 10. априда до 2 4. маја 1904. год.; уверење да је у Сењском руднику радио од 20/У1 до З/УШ — 1 90 4. год.. и уверење окр. инжињера М. Иротића да је радио на путу кроз Овчарско — Кабларску клиоуру од 2 5. септембра до 14. новембра 1 904. год. На крају крајева казао је, да му је право име Светислав Поповић, ражаловани поднаредник, родом из Ваљева. Под првим именима вели да је се представљао с тога, што је на њих имао документа, а на право име — Светислав Поповић није имао никакав, те га је за то и крио. Сва побројана документа на туђа имена вели да је нагаао. У једном нотесу нађеном при њему стоје оловком записана имена : а Андрија К. Петровић, ко-

жење бегунчево. Препоручује се свима полицијским и опгатинским властима да извргае потеру за Вилхелмом, и у елучају пропаласка да га иритворе и претресу, па о свему известе Уираву града Београда или уреднигатво < ( Полицијокога Гласника". Петар Ђорђевић — Веркењеча, гежак из Подгорца, одговара за крађу код начелника среоког у Бољевцу, али је по извргаеној крађи побегао и сад се не зна где је. Стар је 2 0 год., средњег стага, у опгате плав, има бело оукнено влашко одело и црни оукнеи капут, а на ногама опанке ; говори срп ки и влашки. Треба

На саслушању променио је неколико имена и за овако иово име имао је по неки докуменат, на који се позивао да утирди истинитост својих навода, које је мало за тим порицао као лажне. Тако је најпре казао да се зове Светислав Антонијевић, лимар, на које је име имао пасош, издат од стране нач. окр. ваљевског 6. јула 1902. год. Бр. 6940. Уверење У пук. окр. команде од 1. новембра 1904. год. лод №233 0 телесној неопоеобпости за војску, за тим осудно решење ваљевског прв. суда од 13 јулн 1 902. год. Бр. 19516 и некодико „анзихтскарата" унућених на исто име — ( ,Светиолаву Антонијсвићу, у кући г. Вић. Непадовића Ваљево" — од неког Немање К. Марића из Обреновца. По том је казало да ое зове „ Јелисије

вач — Чачак, и Коста Грујић, кондуктер железнички, за Милорада". По свему судећи и ово последње име није право, јер се, бар до сада његови наводи нису потврдиди, нити он може на ма кога у Србији да се позове ради утврђења његове идентичнооти и исправности, те је врло вероватно, готово сигурно, да је ово једно врло сумшизо лице, које због каквог учињеног злочина прикрива своје право име. Са тога се моле све полицијске и општинске власти, као и приватна лица, да јаве Упраи града Београда ако гато знају о овом дицу, које се сад налази у њеном затвору за скитву обману вдаети. — УБр. 12907.

Штампа 1\раљ. Срп. Државка Штампарија

уреднкк, пушаи Јј. Јјлимпић.