Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ

ГЛАСНИК

СТРАНА 139

1-во Дозвољено је Муселиму човека кривца, за његова дела, глобити; глобити је Мус.елиму дозвољено на.јвећу глобу, до 50 гроша што се дотиче веће кривице то јест до убиства, кои убие човека, то се Муселиму забрањује, но таковаго кривца свакога да има у Веоград честитом везиру и верховном кнезу послати; а његов маал да се има продати и начинити глобе до 1000 гроша, од те 1000 гроша да има узети кадија 100 гроша Ресума, а 100 гроша да има узети Муселим глобе а 800 гроша да се има у Београд везиру послати, а за мале глобе човеку каштиге кривцу коликое гроша толико батина. Човека убице ако му неизиђе у његовом малу свему 1000 гроша оно колико му мање изиђе онолико нека се узме. 2 -го Ако се гди нађе у Нахији, да девоика роди с ким копиле и не удави га, то да има онај човек дати 500 гроша глобе за таково дело а девоика нека рани дете, ако ли се случи да девоика удави дете, то да има платити, и човек 500 гроша, такођер и девојачЈуад^кућа да има платити 500 гроша глобе што се усудила^давити дете; акое момак бећар да мора узети Девоику. 3-&е Проче случајне смерти акосе гди у коему селу догоде, те ест ако некога човека убие дерво, или се у воду удави; или га уеде бесан пас или змија, и такови човек умре, то такови човек да се укопати иеможе докле недође муселимов човек и не види таква мертва човека; и таковима глобасе никако узети неможе само ћевш 12 гроша 6 гроша кадии штоће у Београд јавити; 4 -то Терговац сваки кои потера терговину какву на воду таи да има сваки дати 6 гроша Муселиму за тескеру а везиру 55 гроша за изун, другојачије да не може терговати; такођер и јабанац терговац кои дође ради терговине и таки сваки да мора дати Муселиму 6 гроша за тескеру; 5-го ради пуштања жене; жена никаква свога човека пуштити неможе; а човек ако кои са узроком неким своју жену иушта, то такови да мора својој жени ак 4 паре на дан платити коликое за њиме седила у Крагујевцу 815 Декем. 10 Милош Обреновић верховни кнез (М. II.) и правитељ Народа Сербскаго (ј-го Дозвољеное Муселиму; кантар Беглучки держати у Чачку, у карановцу, у терстенику и у Ножеги, и од сваке меане на месец сто пара узети, за кантар на сваку чекију опредељујесе 2 паре узети ; 1-мо Мурасела дозвољава се узети на сваки саат грош, штоће кривца довести; 8 -мо За Карађорђина вајта и Сулеман пашина да се иема ништа пресуђивати, но од какое ето у Б< оград чесгити и велики наш везир Марашли Али паша; 9-то Акоби кои момак отео девоику пак на суду девоика казала да неће за њега поћи онаи момак сваки, под велику каштигу подпада; ако би девоика за момка с.ама отишла пак девојачка мати и отац повикали да је Девоику момак отео таки даи има Суду јавити; ако Девоика рекне да е добра воља то момак нека даде воиводи оку каве, иак нека води Девоику! Наставлениа кнезу од Нахие штосе има Муселиму на конак сваки дан давати: 1-во 60 ока Зоби, на дан сваки, 2 = 20 Леба на сваки дан, 3 = 7 (ока) Меса на сваки дан, 4 = Сена и дрва колико год њему запотребу буде, штое досад био, и сад до новога месеца да има иримити 300 гроша;

а од сад Муселимусе опредељује на сваки месец дана, иримити у готовим парама 600 гроша: за проче његове ситне потребе кое овде и закључивамо унапредак Муселим да има иа сваки месец примати. у Чачку 615 Дек. 12 (М П) у Место Господара Милоша кнез Ђуко ФилиповиИ (< Павел Теодоровић секретар верховнаго кнеза, До 1820 год. муселими су, у друштву са кпезовима, судили и Србима и Турцима, а од тог доба, услед заваде кнез Милошеве са Марашлијом и установе судова у овој и идућој 1821. год., сва судска власт за Србе пренета је на судове, а муселими су остали да суде Турцима све до 1830. год. Султанским хатишерифом од 3. августа исте год. пресечено је свако турско мешање у унутрашњу орпску управу, и изриком казано (чл. 10), да » Муселими и воиводе неће више иребивати ио чаотима Србије, гди нема. градова, и иравосудије реченога места вручава се за унаиредак реченоме кнезу').« Међу актима Народне Канцеларије, који се сада чувају у Државној Архиви, има њих неколико, који се односе на постављање, отпуштање и рад муселима у опште. Из. ових акта јасно се види, да је кнез Милош на муселиме обраћао велику пажњу, и утицао знатно на њихово збацивање и постављање. »На ваше зактевање и народно, вели се у једном акту Народне Канцеларије од 2 јуна 1819. упућеном кнезу Милошу, да се војвода ]агодински због његова рђава иостуика иромени, совршено Јв, и за војводу у Јагодину ето одлази Гавазбаша, а у Смедереву одлази Салт ЕФендија које обзнанајући остајем. Ваш Георгије ПоиовиК^ Треба још знати, да су муселими, као и остали српски чиновници, примали плату из народне касе. која им је до 1830. год. износила по 1000, а од тог доба гто 500 гроша на месец. * * * Као год и за време првог устанка, тако су исто и сада нахије биле подељене на чнежине , у којима су били старешине кнечкински кнезови. Оно што су главни кнезови били у нахијама, то су кнежински били у кнежинама. И њих, као и главне кнезове, постављао је сам кнез Милош, само што су њихове дипломе биле нешто мало друкчије. У њима им се изриком препоручује да извршују наредбе главних кнезова, и да им о сваком важнијем догађају у кнежини подносе извешћа. Ради што бољег и правилнијег схватања њихових дужности и иоложаја, према главном кнезу, исписујемо овде, као најпотпунију међу свима, диплому Хајдук - Вељковог брата Милутина Петровића, која гласи: »Љубав ваша, верност к прељубезноме отечеству, точное исполнение дела досадавама вручених, и проча качеотва ваша, обратилу су внимание мое ова на нолзу и нослугу отечества нашего употребити; и тако наименуем и потверждавам вас кнезом кнежине Омоља, у пожаревачкој иахии, и заповедам да застуиите празное место почившаго кнеза Маринка. Ви ћете по примеру прочих кнезова у истои кнежини од главнога кнеза СтеФана Добринца заповести примати, све што се дела народња и различито догађа у кнежини вам врученои случи, јему, кнезу СтеФану Добринцу, јављати. И порез на кнежину вашу припадши њему издавати, и заповести његове са сваком ревностију исполњавати. Притом ја несумњам да 1 ) Сербске Новине за 1834.