Полицијски гласник
БРОЈ 16
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 141
цузи чак и подсмевали. Али ми смо мишљења, да ни један човек неће учинити крај своме животу само из мајмунисања. Буде ли код индивидуа побе1)ена унутарња љубав ка животу извесним делимичним нагонима, онда је то неоумњиво доказ да код њих иостоји већ извесна абнормалост или и поремећај у душевном живрту, што околина не може да примети. Кад такав болесник изврши самоубиство под разним другим околностима, јавност неће бити у стању да изнесе прави узрок, који га је на то нагонио, већ ће према ономе што јој је познато износити своје закључке. Посматрајући сав статистички материјал о самоубиствима, можемо видети, да цифра самоубистава у извесним месецима по правилу расте, а у извесним месецима по правилу опада. За Саксонску и Баварску то су месеци мај, јуни и јули, за Француску јуни и јули, и за Италију такође мај, јуни и јули, када, је цифра самоубистава највећа. У Енглеској често зову јули месец у коме се људи вешају. Колб је изводио своје таблице о самоубиствима по рачунањима броја самоубистава по разним државама, и ио њему је средњи однос овакав :
Белгија Аустрија Данска Шведска Берлин
јануар • •
57
62
67
70
97
Фебруар ■
73
60
78
78
48
март • •
78
76
63
73
117
април • •
94
88
88
91
68
мај • • •
103
116
113
•137
112
јуни • • •
104=
119
139
96
83
јули • ■ •
103
121
116
96
97
август • •
96
98
82
76
112
септембар
85
78
72
83
59
октобар •
78
65
68
73
68
новембар •
66
68
71
65
66
децембар •
65
49
53
63
73
И овде видимо свуда јак прираштај цифре самоубистава у жарким месецима. а опадање њено у најхладиије доба године. Кад би бнло обратно, онда би се то могло разумети тако, да то долази отуда што зими влада велика несрећа и оскудица — хладноћа и глад. Али пошто није тај сдучај, онда остаје као једино могућа чињеница, да на прираштај самоубистава има утицаја време и телурични односи. Још можемо и то рећи, да је умножавање самоубистава нарочито за време бурних дана и „ноћи", што може дати извињења ономе сујеверју код народа, који верује да ђаво шаље буру и да је човек тада приморан самоубиством да преда душу своју пакленоме цару. Ако се лешина самоубице однесе на гробље, онда ђаво пошаље буру и унишги усеве. На тај је начин више сујеверни народ, него ли свештенство, укратио самоубици „часно" сарањивање. Изгледа да и мене месеца имају извеснога утицаја на цифру самоубистава. Колб је приликом својих дугих посматрања дошао до закључка, да у првој четвртини месеца цифра самоубистава знатно скаче. Он је пронашао овакву средину. нов месец прва четврт пун месец последња четврт 785 893 738 802 Ова посматрања говоре такође у корист невиности самоубице и подржава мишљење, да је овај болесник, иошто и иначе знамо, да извесне болести (хистерија, епилепсија, душевни иоремећаји и т. д.) услед промене времена трпе извесне мене у својим Функцијама. Искусан посматрач, који не посматра све што се дешава само кроз лабораторијумске наочаре, неће никако порицати утицај месеца на самоубиство. На нарочито осетљиве и раздражљиве личности има знатнога утицаја већ и сама промеиа околине, велелепност при роде и т. п. (свршиће се) Са немачкога Д. В. Бакић
ПОУКЕ И УПУТИ
Чксга је чиновничка месечна плата, у смислу § 471. тач. 7. грађанског судског поступка, оно, што претекне по одбитку дванаестог дела распоређеног пореза на систематскц плату и личност, и дванаестог дела процента за удовички фонд. По поравнању извршеном код ужичког првостепеног суда од 20. сеитембра 1899. године, Т. Ј. обвезао је се, да као дужник своме оцу Љ. Ј., док је жив, даје на име издржавања по 80 динара месечно. Према овоме поравнању, пореско одељеше среза црногорског задржавало је, по тражењу Љ. Ј., од плате Т. Ј. по 80 дин. месечно, све до 1. априла 1901. године; али, од овог доба, услед расписа Пореске Управе од 12. априла 1901. год. Пор.Бр. 9899., почело је задржавати по 52.50 динара, рачунајући, да с.е дужнику Т. Ј. од његове систематске плате, има издавати чиста половина, а од друге половине, да се има предходно одбити сразмеран део целоку пног пореза и проценат за удовички фонд , а ресто издавати поверитељу. 0 овоме је пореско одељење известило поверитеља Љ. Ј. решењем од 20. јуна 1904. год. Пор.Бр. 961., које је, по изјављеној жалби од стране Љ, одобрила и
Пореска Управа решењем од 11. октобра 1904. год. Пр.Бр. 25654. Државни Савет, по жалби Љ. Ј., решењем својим од 16. децембра 1904. год. Вр. 9572., поништио је решење Пореске Управе из ових разлога: Распис Пореске Управе од 12. априла 1901. год. Пор Бр. 9899., на коме је, с погледом на чл. 63. и 106. закона о непосредном порезу, пореско одељење среза црногорског засновало своје решење Пор.Бр 961., које је одобрила Пореска Управа ожалбеним решењем, замењен је доцнијим решењем и објашњењем Пореске Управе од 21. октобра 1901. год. Пор.Бр. 31090. Према томе, ово доцније решење Иореске Уираве имало је да послужи као мерило у оцени питања: како се има израчунавати половина плате Т. Ј., из које се има наплаћивати потраживање жалитељево, по забрани судској од 22. ма1 а 1899. год. № 15158. Овим решењем Пореске Управе објашњено је пореском одељењу: „да од целокупне систематске месечне плате дужника Т. Ј.. по одбитку улога за фонд удовички, и порезе, али само оне порезе, колико ова по рачуну износи на систематску плату и личност, половину издаје дужнику Т. Ј., а другу половину употребљава за рачун извршења осуде, и редовпо је шаље његовом поверитељу«. Па аако ово
решење Пореске Управе има ослонца и у § 471. тач. 7. грађан. судског поступка, то је одељење, од дана, када је жалитељ стекао право залоге за његово гготраживање на плату Т. Ј., требало првенствено, од његове целокупне систематске месечне плате обустављати, у смислу чл. 106. закона о непосредном порезу, дванаести део његовог распоређеног пореза, само на плату и личност, и дванаести део проценга за удовички фонд , а остатак, као чисту плату, поделити на двоје, па један део издавати дужнику Т. Ј., у омислу наведеног § 471. тач. 7. грађан. судског поступка, а из другог дела наплаћивати нотраживање жалитељево, по забрани судској и поднесеном поравнању, које се равна извршној судској пресуди — § 146. граћ. судског иоотупка, а не, као што је одељење, на штету жалитеља, погрешно наплаћивало сву порезу на плату, додатак, повишицу и личност, само из оне половине, која се употребљује за извршење. Један случај неумесне примене $ 356. в. кривичног закона. П. Д. и С. П., из Шапца, узели су од А. Б. његову гостионицу под закуп од 1. новембра 1903. год. до 1. повембра 1906. год., и о томе закључили уговор.