Полицијски гласник

СТРАНА 142

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Г.РОЛ 16

Одмах после тога, у јануару 1904. год., један од закупаца, П. Д., иступи из радње. Извештен о томе, оопственик гостионице тражио је, да и други закупац иступи, пошто налази, да је иступањем једног уговор повређен. Ну како други закупац, С. П., није хтео иступити из радње, то му начелство, на жалбу сопственика, решењем својим Бр. 7810. нареди, да се у року од 1 дана исели из закупног добра, налазећи: да је уговор, иступањем једног закуица, у суштини својој измењен, пошто је дато јемство окрњено, те је сопственик стекао право, да се користи § 356. в. кривич. закона. Противу овога решења, закупац С. II. жалио се Министру унутрашњих дела. који је својим решењем од 25. маја 1904. год. II. Бр. 14640. одобрио решење начелства. По изјављеној жалби, Државни Савет, одлуком од 15. марта 1905. године Бр. 1896., поништио је ово решење Министра унутрашњих дела са ових разлога: По § 356. в. кривич. закона, кад је кира-јџији, или закупцу, рок закупа истекао, или му господар закуп на време отказао (§ 701. грађанског закона), па неће, на захтев господарев, из закупног добра да изиђе, полицијска ће му власт наредити, да се у року од једног, а најдаље од три дана из закупног добра исели; и ако он то не учини, било хотимично било из узрока који га по закону не оправдавају, власт ће га силом из добра истерати и за непослушност казнити. У овом конкретном случају није био наступио ни један од наведених узрока, јер је жалитељ, поднесеним уговором о закупу, као пуноважном исправом, доказао: да рок закупном хотелу није истекао, и да није наступио случај предвиђен уговором за раскинуће, пошто као закупац уредно кирију плаћа. То, што је други закупац, као сауговорач-ортак, отказао за себе даљи закуп, није уговором предвиђено као разлог за престанак закупа и раскинуће уговорних односа између жалитеља, као другог закупца, и закуподавца. Према овоме Министар, као врховна полицијска власт, није био надлежан, да улази у оцену питања: да ли је, услед отказа закупа од стране једног закупца, ослабљена гарантија закуподавцу за кирију и дати једик каФански по уговору; да ли је тиме уговор у суштини својој измењен, и као такав престао да важи, и тиме закуподавац стекао право, да се користи § 356. в. кривич. закона. Сва су ова питања »спорна«, и у цељи њихове расправе требало је поступити по последњој тачци § 356. в. кривич. закона, и упутити господара закупног хотела надлежном суду решењем, а дотле задржати постојеће закупно стање. м В

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА Деветогодишњи оцеубица. — Из Туниса јављају о следећем ужасном злочииу. Неки надзорник над каменим рудницима у близини села Сиди Футалах затворио је у

једну мрачнуодају свога деветогодишњега сина Мохамеда, шго је тога дана напустио козе, које је имао да чува, и отишао у кућу па спавао. Како је и иначе био лењ и неваљао дечко, није му то била прва казна, али је овога пута некако јако заболела Мохамеда, те је дерући се довикнуо своме оцу, да ће му ое за ово осветити. И заиста, одржао је реч. Кад је то вече све по кући заспало он се диже из своје постеље и приближи се кревету, у коме је спавао његов отац, испали на њега два метка из револвера, и од тога остаде овај на месту мртав. По том је надао се у бегство, и тек је сутра дан ухваћен у једној туниској улици, где се шетао. Када су га испитивали, признао је дело, али није показивао ни најмањег знака кајања за то своје ужасно дело. Спаљиваае коцкарница. — Ту се скоро у Сантјагу у Шпанији десио случај невероватне природе. У једној озлоглашеној коцкарници студент теологије и семинариста Муниц пуцао је на »банкера« коцкарнице Естевеца, коме је био дужан 470 пезета, и на студента права Енрика. Док је Естевец лако рањен, Енрик је добио тешке повреде, од којих је одмах за тим и умро. Студенти велике школе у Сантјагу огорчени овим случајем пошли су из једне коцкарнице у другу и свуда су спаљивали намештај, не би ли на тај начин казнили владу, што без икаквих обзира трпи отворене коцкарнице, где се игра на срећу, а не мисли се на зле последице. Полиција и војска морали су се умешати, и само су с оружјем у руци могли стати на пут огорченој омладини. У лудилу убала овоје дете. У Митенвалду је двадесет и двогодишња раденица Јакобић убила своје првенче у наступу лудила. Тек пре четрнаест дана породила се, и осам дана лежала је у кревету. По томе се почела опорављати и тек на два дана пред извршење дела изашла је из куће. По свима изгледима, њеио душевно здравље претрпело је од ове болести јак потрес. и она на један пут полуде. У том стању узела је кујнски нож и њиме пресекла главу своме првенчету. За тим је узела леш у наручја и с њиме истрчала, на улицу, где су је са тешком муком полицијски органи савладали и спровели у лудницу у Еберсвалду. Сујеверје у Италији. — Из Палерма јављају заједлн случај сујеверја са једним сељаком из најближе варошке околине. Он је причао својој жени, да ће по савету једнога човека доћи до великог »блага®, и то по овоме рецепту: »На томе ћеш (ближе описаном) месту ископати рупу у земљи, па ћеш око пола ноћи, када иду вештице и ђаволи, попрскати ископану земљу свежом крвљу једног малог детета; по том ћеш наћи благо!« Сујеверна сељанка била је лукава и веровала је да ће моћи иреварити ђавола, те предложи своме мужу, да место детета жртвују једног голуба, и да његову крв употребе за прскање ископане земље. Сељак, са овом изменом, испуни све тачно по рецепту, и заиста нађе сјајне комаде новаца у ископаној рупи; истина били су тантузи. Међутим се »ђаво® био сакрио ту у бли-

зини, приметио је превару и довикнуо запрепашћеном сељаку гласом као из гроба: »Тако, дакле, ти хоћеш да ме превариш, па си место детета убио голуба! Мораш бити кажњен! Ако сада хоћеш блага, мораш да жртвујеш тринаесторо деце. и ништа мање!" Ио том је зазвечао још неким ланцима, да би глас из гроба имао што више тајанственооти и еФекта. Сељак пожури кући и саопшти жени шта се све збило. Након подужег саветовања, обоје се решише, да принесу на жртву тринаесторо деце, и не слутећи могућност, да су обоје жртва, само једне рђаве шале. Док су се ово двоје кренули да заиста учине по ђавољој наредби, »ђаво (< доби страх и о гиде па достави полицији намеру заслеиљенога. сујевернога брачнога пара. Геније и лудило. Октобра месеца прошле године берлински поротни суд имао је више дана на дневним реду претрес двојици ФалсиФикатора новаца. Оптужени су били Гелхаус и Лахе, ФалсиФикатори, који су ФалсиФиковали хартије од вредности са купонима заједно, а нарочито су раФинирано извели штампу. Главно питање било је на претресу о томе, да ли је нормално стање душевнога здравља код Лаке-а. Психијатријиски стручњаци никако нису могли да се сложе у мишљењима. Од нарочитог је значаја било мишљење проФесора БанхеФера из Бреславе. Он извештава, да је Лахе био код њега на посматрању годину и четири месеца, и да за то време Лахе није симуловао у бреславском заводу. Тада је Лахе давао од себе слику нрогресивно лудог болесника. Карактеристичне тепесне појаве увек су ишле паралелно са психичним. Факат, да је Лахе на преФињен начин утекао један пут из завода за душевно оболеле Брига, ни у колико није поколебао стручњаке, и ако је за то време на врло разумни начин извршио ФалсиФиковање новаца. Стручњаци су остали при дијагиози: хронична паронија. Па и норед свега тога Лахе је осуђен на више година робије. Овим поводом сећамо се примера, који је у „Хормсвартском магацину" ближе опасан. Џемс Ханри Пулен, болесник душевне болнице Еарлсвода, умео је да справља масу уметничких ствари, као моделе лађа и кућа, намештаја и аутомата, слика, изрезаних штапова за шетњу, статуа и томе подобпо, и ако никада није обучаван у вештачком дрводељском занату. И Лахе је поред своје хроничне пароније био врло искусан и вешт Фалеификатор ; његовим се ®алсификатима свако дивио.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ П О Т Е Р Е Павле Хевђен—- Јевђенијевић, родом пз Овче у А. Угарокој, који је код наче.шика ореза врачароког издржавао шеетоме 'вчни затвор због крађе, иобегао је из загвора ноћу између 17. и 18. ов. м-ца. Павде је омален, пдав, ретких бркова, брије ое, оув, не говори чисто орпоки иећ заноси на влашки; у црном кратком похабаном капутићу, пантадоне од белог банаћанског оукна, на глави шубара црна, на цогама банатоки опанци,