Полицијски гласник

СТРАНА 116

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРО.Т 17

2 (1 пронађена), у срезу копаоничком 2, у срезу ресавском 2 (1 пронађена), у срезу алексиначком 2 (1 нронађена), у срезу качерском 2, у срезу подунавском 2, у срезу заглавском 2, у срезу прокуначком 2, у срезу пожешком 2 (обе пронађене), у срезу студеничком 2, у срезу драгачевском 2 (1 пронађена), у срезу трнавском 2 (1 нронађена); по 1 иронађена у срезовима: поцерском, рачанском и жичком, и по 1 непронађена у срезовима: лесковачком, поречком, кључком, жупском, трстеничком, нишавском, моравском округа пожаревачког, косаничком, дрногорском и у вароши Смедереву. Вредност свих ових крађа износи ок« 17.000 динара. Поред изложеног, у току месеца марта извршено је у Србији још и 10 самоубиетава, и то по 1 случај */ овим местима: у срезу тамнавском, у срезу жупском, у срезу беличком, у срезу нишком, у срезу зајечарском, у срезу тимочком, у срезу рачанском, у срезу ужичком, у срезу драгачевском и у Београду. Највећи број ових самоубистава извршен је помоћу вешања 6, за тим помоћу пушке 1, дављењем у води 1, клањем 1 и тровањем 1. Узроци са којих су ова самоубиства извршена леже: у дугој болести за 3 случаја, у душевном растројству за 2 случаја. За 4 случаја узроци су непознати, а последњи 1 случај проистиче из страха од казне. Покутаја салоубиетава било је 2, и то у Београду 1, и у Крушевцу 1. Први

Је извршен тровањем услед стида, а други услед немаштине.

О К Р У 3 и

Округ београдскп » ваљевски » врањски • » крагујевачки » крајински • » крушевачки » моравски нишки • • » пиротски >;> нодрински • » пожаревачки » руднички » смедеревски ^ тимочки • • » топлички >:> ужички • • » чачански Управа града Беогр

Свега:

Општи преглед до сада изложених дела по окрузима био је овакав:

к $

м 2 н д

33 237

Из канцеларије Антропометријско - Полицијског Унутрашњих Дела, 25. априла 1905. год. АВр. 671,

одељења Министарства

СТРУЧНИ ДЕ0

0 ПРАВУ СВОЈИНЕ И ПРАВНИМ ОДНОШАЈИМА НА ВОДАМА У СРБИЈИ.

I 1. — I. Појам права својине. — Право својине махом се деФинише као иотиуна, неограмичена ,(апсолутна) или искључива иравна власт одређеиог лица (т. зв. соиственика или власник а) над неком одређеном (телесном) ствари, по којој оно може том ствари, као својом, по својој вољи располагати. Али, таква деФиниција нрава својине није сасвим тачна. Својина није, у истини, увек сасвим иотиуна и сасвим неограничена правна власт над ствари. Она је таква само у идеји; иначе, као установа позитивнсг права, она је, као ш го нам и историја њеног развитка тврди, у сва времена и у свих народа, а обзиром на Јавно или оиште благостање, на јавни интерес, вазда била ограничена; па и данас је она с.вуда, у свакој држави, ограничен а 1 ).

1 ) То нам иотврђују деФиниције нрава својине звих сувремених грађанских законика. Тако Аустријски, §. 354: »Својина, посматрана као право, јесте овлашћење располагати суштином и користима какве ствари и сваког другог искључити од тога <,; . И §. 364: >;> У оиште вршењу ирава својине има само у толико места, у колико се тиме не вређају права трећега нити се преступају границе прописане у законима ради одржања и унаиређења оиштега добра*. Француски, чл. 544. »Својина је право уживати и располагати стварима на најапсолутнији начин, само ако се њима не чини таква употреба, која је забрањена законима и правилницима*. Овако исто и

И тако, с гледишта позитивнога права, право је својине објективним правом или законом допуштена и њиме, а евентуално и правима треКих лица, ограничена правна могућност релативно најпотпуније непосредне власти одређенога лива над каквом ствари. По томе, правна могућност неограниченога, располагања својом ствари лежи управо у границама, које јој обележавају објективно - правна воља или закон обзиром на оиште добро и могућна (евентуална) непосредна овлашћења или ирава трећих лица (т. зв. ирава на туђој ствари, нпр. службености итд). Својина је, дакле, тек релативно најпотпунија, најопсежнија, непосредна правна власт одређеног лица над каквом ствари. Она је само у том смислу р1епа т ге ро1;е81а8. 2. — II. Садржина права евојине. — Старији су правници мислили да ћа појам права својине најбоље исцрпсти иобројавањем свих овлашћења, која се садрже у том праву; па стога су га и деФинисали као скуи одређених овлашАен>а или појединих права, која соиственику припадају на каквој ствари његовој (као: право држати своју сгвар, право служити се њом, нраво прибирати плодове и користи њене, право другога искључити од употребе њоме, право смањити или упропастити је). Утицај те старије науке огледа се јасно и у де-

Италијански, чл. 436. Немачки, §. 903: »Сопственик какво ствари може, у колико му занон и прзва трећих но крате, с њом ио вољи поступати и сваког другог искључити од сваког утицања на њу*. Црногорски, чл. 93: »Ко год има влаштину какве ствари може урадити њоме што га је год вол^а; све то, разумије се, у колико тиме туђа ар ава не вријеђа или нарочити закон не арестуии*.