Полицијски гласник

ВРОЈ 17

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 117

Финицијама права својине у свим Грађанским Законицима сувремених држава, па иу нашем законику, §. 211: »... сваки је Србин савршени господар од својих добара, тако да је он властан ова по својој вољи уживати, с њима по вол>и расаолелати и свакога отуда искључити, наравно ио ироиису закона"; и § 216: „Ко је господар од ствари какве, тај има ираво и уиотребити и уживати је и сваку корист од ње вући; а и по својој вољи не уиотребити, не уживати и т. д. Данас се, у правној науци, право својине готово једиодушно поима као једнина, као једноставна целина најпотпуније иравне власти лица над ствари, но којој је воља тога лица или соиственика од иресудног утицаја и важности аа све одноша]е његове ствари. А иоједина овлаш.Кења, која соиственику ирипадају, нису никако битни састојци (елементи) ирава својине, него су само изливи и маниФестације истога; она га, дакле, не састављају и не стварају, већ га само на видик износе. А пресудан утицај воље сопственикове на ствар и на све одношаје њене у скупу огледа се у двојаком правцу, на име: а) сопственик сме својом ствари располагати, како га је год воља и б) нико други не сме његовом ствари, без његове воље, располагати. Отуда и две стране у својине: иозитивна (а) и негативна (б). 3. — Поимање права својине као једнине правне власти над неком ствари објашњава нам зашто два оделита, ирава својине не могу Једновремено (симулто .ноЈ бити на једној и истоЈ етвари (р1игшт т воМит с1оттшт евае поп ро1;е81;). Право својине, као једноставно, не да се дакле делити. Два оделита ирава своЈине могу једновремвно бити само на квотама (правним разломцима) Јвдне исте ствари и то је т. зв. сусвојина или сувлаштина (сопс1оттшт). 4. •— Поједина овлашКења , пак, 1гоја, но појму права својине, припадају сопственику јесу: а) право да држи своју ствар (шв ровбЈсЈепШ). Јер, без фактичке власти (државине), сопственик не би могао вршити ни иравну власт над својом ствари како би хтео; б) право да се своја ствар по вољи уиотребљава (ша и1;епсП) и ужив а, тј. да се све користи од ње прибирају (шз ЛшепсИ); в) право на све ирираштаЈе или акцесије своје ствари (шв ассеззЈопЈв; в. §§. 259—260. грађ. зак.); г) право по вољи расиолагати с иравном судбином своје ствари. Сопственик је, дакле, властан да своју ствар, сву или само делимице, потроши, уништи, предругојачи, напусти (дерелинквира), службеношћу или залогом оптерети, и даром или продајом отуђи, и д) право искључити сваког трећег од сваког утицања на ствар, а против вољи сопствениковој, и од свакога трећега у чијим се год рукама своја ствар нађе, особеном тужбом, т. зв. власничком тужбом (ге1 ушсИсакш) натраг је тражити (§. 218 и 219. грађ. зак.) 5. — А из ирава свОЈине на неиокретности (земље) исгиче још и то ираво сопствениково да искључиво расиолаже свим ваздушним иростором, који одговара у вис простору површине његове земље, као и иодземним иростором, који такође одговара простору земљине површине. Али то се нраво погрешно назива »својином ваздушног простора" зато, што ваздушна маса не може бити предмет својиие, као ни маса светлости, која се у том неограниченом простору изнад земље налази. Под тим „особеним право овојине на ваздушни простор" изнад земље, разуме се само овлаш&ење сопственика земље, да

све туђе радње и градње у том простору искључи и све, што је туђе у њему, отклони (§. 282. грађ зак.). 6. — III. Предмети права својине. — Предмет права својиие могу бити само ствари у правном или техничком смислу те речи; а го су они материјални нредмети или просторно ограничени делови неслободне Физичке природе, који се могу нотчинити искључивој физичкоЈ власти човековој, да му служе као иривредна. /економска) добра и који су, као таква у иромету (111 соттегсјо). По томе, иредмет својине не могу бити: а) оне ствари, које се не могу потчинити физичкој власти човековој, као : ваздух (аег), текући водени вали (ациа ргоПиепз), иодземна вода и море (таге) у свој својој укупности, јер без искључиве Физичке власти не може бити ни правне; али иоједини делови или количине речне или морске воде могу, на сваки начин, бити предмети саобраћаја, чим се нотчине физичкој власти човековој н. пр. вода у бунарима, каналима, бурадима итд. Ове су ствари, дакле, из ириродних основа изван промета. И б) оне ствари, које се могу потчинити физичкој власти човековој, и које би могле бити у промету, али су, ио изузетку, законом истављене изван сао6раћаја\ то су т. зв. ванирометне ствари, (гез ехИ-а соттегсшт), те су несиособне да буду предмет својине. Оне се деле у две групе : се) једне су несиособне да буду премет права својине у оиште тј. ма кога било лица. Такве су ствари: 1) страни лутри^ски лозови или среКке, јер закон о Државној Класној Лутрији за привредне циљеве (од 21. априла 1900. и измена од 28. марга 1891.) забрањује продавање и куповање у Србији свих страних срећака и промеса; ухваћене срећке одузимају се у корист државне благајне; 2) ствари, којих је ироизводња или увоз конФискацијом забрањен. А то су: сви моноиолисан артикли (дуван, сб, жигице, петролеум, хартија за цигарете и алкохол) и забрањене књиге и листови (види законе о монополу дувана, соли и о установљењу нових државних монопола, и закон о штампи); и 3) тело живога човека> као део правнога подмета, јер по §-у 18. грађ. законика „нико не може човека у таквој власти имати да с њим самопроизвољно као са стварима поступати и раснолагати може,» па, дакле ни с телом његовим. Аеш је човеков ствар, те се стога може унапред, на случај смрти, отуђити за научне циљеве, али наследници умрлога не могу леш овога продавати, што је то противно благонарављу. (§. 538.). — И /У) оне ствари, које су намењене оиштој уиотреби, то јест, непосредној уиотреби свију и свакога. — Ове ствари наш грађански законик назива евачије у §. 195: „.. Свари, које сви уиотребити могу и нико никог а искључити од њих не може, зову се свачије, као: друмови, путови, реке и обале река ('?!), — Што је за оишту иотребу опредељено, оно је народно добро." А аустријски законик назива их јавним добрима, као што тврди §. 287: »Оне ствари, пак. које су свима држављанима допуштене само на уиотребу као: друмови, велике и мале реке, луке и обале морске, зову се оиште или јавно добро. Што је одређено да се задовоље потреое државе, као право ковати новац, право поште и друге регалије, добра коморска, рудници и солине, порззе и царина, називају се: државна имаовина. к 7. — IV. „Свачије ствари" или „јавна добра". — Израз »свачије ствари« одговара изразу Римскога Права геа соттипез отпшт (општа добра свију). Али оба израза не значе једно исто. Римљани су својим изразом обележавали извесне предмете, који ио с-амој ирироди своЈој служе оиштој уиотреби, \ употреби свију и свакога, и који се не дају потчинити искљу-