Полицијски гласник

СТРАНА 118

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 17

чивој власти појединца. Те су ствари, дакле, апсолутно неспособне да буду предмет својине па стога и нису ствари у правом, техничком смислу. То беху: атмосферсни ваздух, текуАа вод а, море и обале морсне. Инак поједина места мора и морске обале која су била покривена приватним грађевинама, могла су бити у приватној- својини, док су те грађевине посгојале. А израз »јавна добра® одговара изразу Римскога Права: гез рићНсае, који је означавао: а) добра државна или општинска, која су била намењена општој употреби, употреби свију и свакога (гез рићНсае риђНсо иви1 с1еаНпа(;ае) и која су због тога стајала изван промета, као: путеви, тргови, мостови, речно корито јавних река (тј. већих стално текућих вода, Дитта регепп1а), чије су обале ипак биле у приватној својини, слмо оптерећене законским службеностима; и б) добра државна или општинска, која су им припадала као и сваком приватном лицу (гев, диае зип(; т ресип1а рори1Ј или, ра(;г1топ1ит рориП 8с. С1уН;а1;Ј8). Аустријски законик изразом Јавно добро означава оне ствари, државне или општинске, које су намењене оишто ј уиотреби (111 изи рићНсо); а оне, које су у искључивој својини државе односно општине назива: државном односно општииском. А Француски законодавац назива она прва добра јавним доменом (1е с1отате рићИс), а ова друга, ириватним доменом (1е с!отате ргјуе) државним, одн. општинским. — У Француској је спорно питање : да ли су доиста у својини државној или општинској та јавна добра, која су стално и искључиво намењена општој употреби, или држави односно општини припада само право да их чува и одржава у добром стању ради те опште употребе. Наш законодавац, пак, изразом »свачије ствари« обележава она државна и општинска добра, која су намењена оиилтој уиотреби тј. »ствари, које сви употребити могу и нико никога искључити од њих не може® (§. 195.), или, »што је год овима житељима земаљским или једне целе оиштине на уживање опредељено" (§. 234.). А означава их и изразима: »народно добро" (§. 195.) и »општенародно добро к (§. 248). А у новије време употребљава за то и израз »јавно добро" (види чл. 1. закона о водама). (наотавиће ое) Андра Ђор-ђеви1> —5— ; ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ПОЛИДИЈСКИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ (1793 — 1869) III. Полиција у Србији од 1804.-1869. год. (нАСТАВАк) 1 1 V. Унахији пожаревачкој: 1. Маринко Џодић , у кнежини хомољској; 2. Павле ДушманиК — Богдановић, из Душманића (Пек) у кнежини голубачкој; 3. Стеван Добрњац, у кнежини моравској; 4. Милун Гавриловић, у кнежини иечкој; 5. Стока ДамњановиК, у кнежини рамскоЈ, и 6. Петар МилоЈввић, у Звижду. VI. У нахији пожешкој: 1. Никола КостиИ, из Мрсаћа у кнежини карановачкој; 2. Радосав МарковиИ, у Чачку, и 3. Филии ТајсиК, у Драгачеву.

VII. У нахији рудничкој : \. Ђорђе ОстојиК, у кнежини моравској; , 2. Мирко МиловановиК, у ЦрнуПу , и 3. Јован Лазић — Козељац, у околини Рудника. VIII. У нахији соколској: 1. Петар Васић. IX. У нахији смедеревској: Милосав Лаиовац из Лаиова у кнежики моравскоЈ; Сава ЉотиИ у Смедереву и Станоје Седларовић у Смедереву. X. У нахији ћупријској : 1. СтоЈан Петровип. XI. У' нахији шабачкој: Марко Штитарац из Д. Добрића у Јадру, у кнежини иоцерскоЈ; Сима Катић — Прекодринац вршилац дужности кнеза у кнежини мачванскоЈ; Раде РадосављевиК у кнежини тамнавској; Марко Костић у кнежини иосавској, и Сим,а Слома у Шаицу. XII. У нахији ужичкој: Михаило Радовић из РодобуКа у Ужицу, Јован Демир из Драженовића у кнежини иожешкоЈ, за тим кнез Петар и кнез Шибалија , не зна се у којим кнелшнама 1 ). Што се тиче среских кнезова, они су по власти били нешто мало старији од сеоских кметова, а у последње време, око 1820 год. идентиФиковани су у свему с њима, док их најзад није сасвим нестало. Поставлење њихово извршено је једновремено у целој Србији, као гпто се види из овог писма: „По саборном уговору и определенију за опште Благостојаније и постојанство мира по свим нахијам определисмо уредбу поставити тако опредељујемо Гдииа Н. Н. да он са овим налогом по нахиам Н. Н. проити може, људе главне и кнезове свакога среза поменути нахија собрати и сваком своје дело заказати, са согласиЈвм кметова сваком селу кнеза избрати, и таковога нам имено објавити којему од в, сл. канцеларије писмено изслати се буде: зато свим старешиннам, Свештенству, кметовом и свему народу с овим препоручујемо да би с поменутим Господином Н. согласно о том бдели речене кнезове избрати и да га у свему што се општег благостојања тиче послушате и заповест за злочинце како иареди да извршите и такове истребите, равне и јемство један за другога учините да злочинца у напредак бити неће. Крепости и достоверности ради ово писаније дајемо Г. Н. Н. да га сваки као од верховне власти опредељенога комесара призна 2 ). Као што се види, били су одређени нарочити комесари, махом нахијске старешине, за избор среских кнезова, чије су дужности била чисте полицијске. Год. 1821 срески кнезови укинути су потпуно, а шихова власт пренета је на кнежинске старешине и сеоске кметове. Ови последњи имали су, у сваком погледу, много већу власт но за време првог устанка, а зависили су од кнежинских старешина. Судећи ио једној уредби од 1825 год., о којој ће доцније бити више говора, сеоски кметови овога доба судили су у првом степену све грађанске ствари, а у кривичним предметима могли су казнити до 10 штапа.

1 ) Изложена имена кнежинских кнезова преписана су са оригиналних акта у Државној Архиви, за сваку нахију понаособ. 2 ) Писма Кнежевске Канцеларије у Државиој Архиви од 1814—4817 год. стр. 37.