Полицијски гласник

СТРАНА 120

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 17

унутрашњим нагонима, али пошто се оолест није могла утврдити, иије се могла са сигурношћу ни узимати у говор. Баш и права психичка обољевања понекад се тако слабо испољавају у поремећајима и симптомима, да могу да измакну оку најбрижљивијега лекара. Неке самоубице сматрају се као дотле здрави људи, ма да се околина доцније присећа, да се он већ од дуже времена тако »чудновато понашао". Тешки психички поремећаји, који остају неопажени, могу да изгледају тако, као да се болесник, у тренутку нагона да се сједини са иеким привлачним елементом, није могао одупрети овоме. Према свему до сада изложеноме јасно је, да је свакоме случају самоубиства неизоставан узрок душевни поремећај. Ово тврђење не треба да приме са свим олако они код којих су као код масе нечисти појмови н. пр. о болести и здрављу. Кад се буде прво на чисто с тим, онда ће се видети, да је сваки самоубица у исто време и болесник. Противу овог тврђења ни у ком случају не иде често понављани приговор, да је дотични самоубица још на неколико часова пре своје смрти био »са свим паметан«, и да на њему »нико ништа није приметио" од каквог поремећаја. Идеја о самоубиству може полако да се порађа и да се укорењује у бодеснику и без његова знања. Пацијент види иред собом све црњв и горе, свет га више не радује, према животу постаје равнодушан, али — дужности не врши више као пре, већ то чини као из навике или за то што мора. Сваки трн у току таквога живота, у коме је његова осетљивост појачана, појачава и његову депресију, коју он често са умешношћу и с успехом уме да прикрије. Ма каква катастроФа производи у њега јако психичко раздражење, праг свести бива прекорачен и на један пут се појављује већ давно укорењена идеја о самоубиству. Како су све друге околности погодне, она надвлада све, и често бива необично брзо у дело приведена. На тај начин остаје она арво и једино па и иоследње испољавање болеснога стања. Злочинци, дефрауданти или варалице живе у стању сталног раздражења. Они живе у зебњи да их не пронађу, у страху од понижења и срамоте, а често и у кајању. Психична равнодушност је поремећеиа, и приликом катастроФе акт самоубиства у тим случајевима изводи болесник — свакако тежином своје кривице. Кад су мишљења о самоубиству још тако нејасна, и у извесном погледу још и свирепа, онда треба њихове узроке тражити у оскудици познавања душевних појава у опште и код самоубице носебно. Ако се једном дође до општег објашњења у овој тамној области, онда свакако да неће изостати постанак и развој метода, које ће имати за задатак предохрану противу самоубистава. Пре свега неминовно морамо подржавати схватање да је самоубиство испољавање болести, поткрепљивати га новим доказима и ширити га међу паметни свет. Све док сматрамо самоубицу као злочинца, дотле ћемо помишљати и на казну. Њу је пак самоубица избегао својим делом. Многи свештеници свете му се зато тиме што му ускраћују часно сарањивање према правилима црквених обреда. То је непаметно, а уједно и незаконо, пошто та освета или казна, како да је назовемо, не постиже »кривца« мртваца, већ његову невину породицу и родбину. Кад будемо сматрали самоубицу као болеоника, мораћемо пронаћи и средства за предохрану, а можда и за исцељење тих болесних стања, којима је највиша тачка уништење самога себе. По себи се разуме, . да таквих средстава има, само што их ми још не знамо. На сваки начин да ту не може

бити речи о каквим лекаријама у смислу алопатије, већ се ту мисли иоглавито на психична утицања, а у другом реду и на Физикалне примене тих утицања. Та средотва не малим делом спадају и у социјалне п етичке области. Знамо, на пример, да су брпк , као и религиЈ а, или боље речено религијозност, моћна средства за спречавање самоубистава. А. Етинген 1 ) је већ указао на утицај брака у том погледу, и представио је то статистички. На 100 самоубица у Саксонској Виртембергу Француској било је људи жена људи жена људи жена ван брака — — —■ — 12,1 21,6 у браку 10,0 17,8 11,0 12,1 19,4 24,9 удових 25,7 35,7 25,8 22,2 52,5 53,5 разведеиих 64,3 46,5 63,2 65,7 — Утицај религије показује ту околност, да на 100.000 становника долази 18,71 евангелистичких самоубица, 6,93 католичких самоубица и 9,06 јеврејских самоубица. Према овоме изгледа, да католицизам има јакога утицаја противу самоубиства, услед својих учења и строгог упућивања на Бога и цркву. То се види и из тога, што су самоубиства ређа у католичким земљама целога света, него ли у протестантским. Кад би се наши социјални и друштвепи односи побољшали, бесумње, да би то корисно утицало у погледу цифре самоубистава. Пре свега требало би олакшати закључивање бракова и створити им скромну, али сигурну егзистенцију, без нервозних дрхтавица и вечитих потреса. У погледу поправке на том пољу, могло би се и данао прилично учинити. Кад би се угушила злоупотреба алкохола, кад родитељи не би остављали својој деци у наслеђе своје слабости и алкохолом умањене душевне отпорне способности, кад би се деца хранила природним и умереним иутем и кад би се озбиљније образовала, кад би им се дух и тело у школи и код куће хармонично. развијали, кад би се престала уиотребљавати батина приликом васпитавања, кад сензациона штампа не би с-ваки случај самоубиства описивала са извесним задовољством, већ га просто нотирала као »емрт једног болесника сажаљења достојнога 8 , — тада би и цифра умирања и самоубиством знатно почела опадати, као што опада и код свију других болести, противу којих се унотребљавају рационална средства. Ништа није учињено пребацивањима и претњама казном. Ово зло треба да лечимо, а, где се не може да помогне, ту да сажаљевамо, како жртву тако и себе саме што нисмо успели да помогнемо човеку који је изгубио сваку наду. Шта више, ми немамо ни права да сматрамо као бесавеснога и као човека који је заборавио своју дужност самоубицу који остави за собом жену и децу —: он је болесник! За то дакле ваља бити разуман и пун сажаљења према убици! Ко све разуме, тај ће ове и оаростити! Оне пак, који стегну своје срце и разум, па се обраге судији за дело, чији су им мотиви непознати, који прелазе праг човечности, благости и сажаљивости, подсећамо на то, да је назарен на издисају опростио чак и онима, који нису имали ни искре човечности, на су му тело излагали сраму н муци до последњега даха. Са немачкога Д. В. Бакић

А ) Бје Мога18Ш18|;1к ш Шгег Вес1еи1ип^ 1иг еше сћпзШсће 8ос1а1еЉЈк. II АиОа§е, Ег1ап§еп 1874, 8. 724.