Полицијски гласник

БРОЈ 18.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 8. МЛ.1Л 1 ( .)ПГ».

ГОДИНА I.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИ«ГСКИ ТДАСННК." излази једанпут, а нрема потреби и више иута иедељио. Претнлата с'е иолаже у нанред, и то најмање за нола године, вод.ов-ију полицијских, власти, и износи: 20 динара на годину за државиа и онштинска Надлештва, а за све друге нретнлатнике у опште 12 динара годишње За иностранст^о: годишње 24, нолугодишње 12, динара у здату. Иоједини бројеви „Полицијског Гласника" не нродају се. Рукониси се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовога Вбличанћтва Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, ио саслушању Министарског Савета, а на основу члана 54. и 102. Устава земаљског, регНено је: Народна 'Скупштина, састављена из Народних Посланика, изабраних за скунштинску периоду: 1903., 1904., 1905. и 1906. године, сазива се у ванредни сазив на дан осмог маја ове године, у Веограду. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 3. маја 1905. год. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар 1. благоволео је, на предлог Министра унутрашњих дела, поставити: за секретара прве класе начелства округа моравског Мидутина Пећаиина, секретара исте класе начелства округа пожаревачког; за секретара прве класе начелства округа пожаревачког Севера Милутиновића, секретара исте клаее начелства округа моравског; за писара друге класе среза левачког Милована Јовановића, писара исте класе среза ражањског; за писара друге класе начелства округа моравског Владимира Ст. Јовановића, писара исте класе начелства округа рудничког; за вршиоца дужности писара среза ражањског, у рангу писара начелства друге класе, Љубивоја Абдулића, врцшоца дужности гшсара среза левачког у рангу писара начелства исте класе/ — сву петорицу по потреби службе, а по старом закону; за писара друге класе начелства округа тимочког Глигорија Станимировића, практиканта канцеларије среза добричког, — по старом закону., Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 1. маја 1905. год. у Београду.

р а е п и с Свима начелствима окружним и Управи града Веограда Имам уверења да многе полициске власти приликом извршења смртних казни над лицима осуђеним на ту казну допуштају да се на месту извршења купи повише света и да се по неке власти чак труде да томе извршењу присуствује

већи број гледалаца. Осим овога обично се ове пресуде извршују поред путева, зборишта и других свету приступачних места, — а међу им и једно и друго погрешно је. Смртне казне треба извршивати у највећој тишини у присус^тву лица, која су за то законом одређена — §. 287. крив. пост. ■ — и на местима што забаченијим и народу што мање приступачиим, а и у време, кад најмање народа може томе чину у опште присуствовати (н. пр. врло рано). Све ово треба чинити с тога, што је несумњиво утврђено, да извршење смртне казне на гледаоце не само не утиче поправљајући остављајући на страну одвратност посматрања тога чина, већ на против производи са свим супротно дејство, па с тога је потребно ове казне извршивати са што мање присутника или у опште у присуству лица само за то законом одређених. Препоручујем начелствима — Управи — да се овога расписа у будуће придржавају. П.Бр. 10481. 26. априла 1905. год у Београду. Министар унуграшњих дела Стој. М. ПротиЋ С. V.

СТРУЧНИ ДЕО

0 праву својине и правним одношајима на водама у србији.

(НАСТАВАК) 8. — V. Општа употреба. Обим и трајаље приватноправне неспособности јавних добара. — Из досад разложенога излази: да су несаособна за редован ариватноиравни промет само Јавна добра државна. и општинска, која су било ио својој ирироди било зачонским ироиисом намењена оиштој или јавној ■уиотреби (изиз рићНсиа), А та се оишта уиотреба у томе састоји: што се тим добрима, према иосебном, оиредељењу свакога од њих, може сваки, грађанин, односно свакм члан оиштине, користити у равно) мери, као и сви други, јер »нико никога од употребе или уживања истих не може искључити" (§ §. 26. и 195.). И све дотле, док год,стоји опредељење истих добара да служе општој употреби, она су несиособна да се отуђују и