Полицијски гласник

СТРАНА 154

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 18

да се одржајем (тековимоком застарелошћу, изисарш) прибављају. Њих не могу, дакле, поједина лица ни сасвим (у целини) ни делимице заузети или окупирати (§. 234.); њих не може нико себи присвојити (§. 248.) А што се не може заузети, у државину своју придобити, то се следствено не може ни одржајем нрибавити, пошто одржај претпоставља извеону квалификовану државину (§. 926 грађ. зак.), а ље овде пе може бити. Та несиособност јавних добара за приватноправни промет граЈв све дотле,, док им надлежна, власт то опредељење да служе општој употреби ирописним путем не измени. 9. — Услед оиште уаотребе, којој ио свом опредељењу јавна добра служе, државна односно општинска (окружна или среска) својин а стоји у позаднини, али она ипак производи своје дејство тиме, што извесне користи и арираштаји (н. пр. трава и воћке поред јавних путова, такса за продавничка места на тргу, наноси и т. д.) припадају соиственику главне ствари, и и1 то ираво својине дотичног сопственика на какво јавно добро задобива одмах обим иуне власти чим отиадне општа употреба, која га, је до сад ограиичавала. Тако. на прилику, чим се регулацијом вароши нека улица затвори, одмах то улично земљиште прелази у ириватну имовину општинску и томе подобно. Г1а не само да норед опште употребе постоји државна односно општинска својипа на јавним добрима, него се, шта више, и ириватна ирава у корист треКих лица могу на њима пуноважно устаиовити (конституисати); по ово са мо у толико у коиико вршење тих права не смета општој употреби и уживању тих добара. Тако, на прилику, држава или општина може нриватним лицима допустити службеност водовода'), за сировод светлећег гаса и т. д. испод или изнад улице, пијаце и т. д. И таква се службеност ни у чем не разликује од сличних права службености на приватним добрима. Она се шта више, могу и одржаЈем задобити, разуме се, у колико не сметају општој употреби. И тако, ствар или добро, које је намењено општој употреби, извучено је из обичног, приватноправног промета у толикојЈ у колико се не допушта да се на њему прибављају приватша права, која се не слажу с том општом употребом. 10. — VI. Која су добра јавна? — Наш Грађански Закоиик убраја у јавна добра у §. 195: „друмове, иутове, реке, обале река «, а у §-у 248: »реке, острва, руде, неке шуме, и њихов род и т. д." Ова листа није ни тачна ни потпуна. Оиа није тачна зато: а) што острва у бродоиловним рекама припадају држави у искључиву овојину; а за острва на Дунаву и Сави важе међународпи уговори (трактати), које је Аустрија с Турском углавила пре нашег политичког ослобођења; а острва на речици припадају сопственицима прибрежних (обалских) земаља (§. 262. Грађ. Зак.); б) што ио рударском законику (од 16. априла 1865. год.), „све руде и коиови, били они у земљи, или на површини, јесу добро државно, а не онога, чиј а је земља., и по томе, сваки је дужан по ирогшсу тога законика изискати одобрење на истраживање и иовластицу на обделавање руда и копова« (§. 15); в) што су, по закону о шумама (од 30. марта 1881.) Ђ све шуме { планине, горе, забрани) у Србији: државне, општинске, сеоске, манастирске, црквене и приватне. А државне су шуме двојаке: а) чисто државне шуме, које су искључиво

') Ову службеност на јавпим путовима допуштало је још и Римско Право: 1,. 14. §. 2. Б. <1е вегу. 8. 1. »А рппсјре ре11 8о1е1, и1 рег у!аш рићНсат а^иат Лисеге зте јпсоттосЈо риђНсо Псеа!.®

својина државна без ичијег и икаквог ирава уживања у њима; и б) оне, којима је држава до сад као са оиштенародним шумама руковала и у корист овоје каое експлоатисала, а на које нико није законим путем прибавио право сопствености" (чл. 1. тога закона). И тако данас више нема оиштенародних шума; г) што су обале свих река, и пловних и непловних, у својини власника ирибрежних земаља. Наш је Грађански Законик погрешно уврстио обале река у јавна добра. По Аустријском Законику (§. 287.) у јавна добра спадају морске обале; а тако и по свима законицима сувремених држава (Француоки, чл. 538.; италијански чл. 427.; шнански, чл. 339. 1°, португалски, чл. 380, 2° и т. д.). А тако је било и у Римском Праву (е! рег ћос Шога тагј.ч), — Ближе о обалама речним ниже. А она пије нотпуна као што ћемо сад видети. 11. — У јавна добра спадају јавни путови (друмови), мостови, тргови (пијаце), пристаништа, улице, тротоари, јавне чесме и бунари, шеталишта, јавни паркови и у опште сва државна, окружна, среска и општинска добра, која су намењена I оиштој уиотреби. У јавна добра спадају и она државна и општинска до- I бра, која, по особитој намени, служе извесним оиштекорисним I циљевима, као што су : јавпе библиотеке, галерије слика, школ- I ске зграде, дечја забавишта, јавна купатила, јавне болнице, I цркве, гробља и т. д. Но ова се јавна добра разликују од I оних првих у томе, што се овима обично не може свако и | неиосредно користити, него се употреба иотих ограничава на ј извесне редове лица (н. пр. само на чланове дотичне онштиие I чије је добро) и само им се иосредно по претходном одоб- I рењу, она доиушта, бесплатно или уз илаћање извесне такое. I 12. — У јавна добра опадају и она иривахна. добра, до- ј бра нриватних сопствепика, која су намењена оссштој или јав- I ној уаотреби (гез [(пуака иви ])и])Нсо (ЛеаИпаСај као што оу: I пасажи (зграде с нролазом) мостови изнад железничке пруге | за прелаз иешака, које иодижу железничка акционарска дру- I штва и т. п. 13. — По себи се разуме да се оишта уиотреба овихдобара може уређивати наредбама иолициЈСких власти. А пошто се ова општа употреба не може подвести под појам службености или каквог другог приватног права, то нису ни редовни судови надлежни за заштиту вршења те употребе, већ су за то надлежне уира.вне (административне) власти. 14. — У јавна добра по нашем закону о водама снадају | и све пловне и непловне реке. Да изближе тај закон претреоемо. II 15. — По своме појму овојина, видели смо, нретпоотавља самосталне и иросторно ограничене предмете, који се могу иотчинити човековој власти. Такав предмет састављају, истина, и воде, али само оне, које стоје у затвореном проотору, ! као: у бунарима, изворима, рибњацима, цистернама и т. д.; а не и море, узето у свој укунности своје водене масе, као ни текућа вода (а^иа ргоПпепз) у свом сталном заједничком току. ТекуКа. вода саставља неку сиојену целину, која је угнутим земљиштем, коритом својим, просторно раздељена. Стога | се, из ириродних основа, не може непрекидни водени ток сма- I трати као иредмет својине, све једно да ли је реч о већим ( или мањим рекама или потоцима. ТекуКа је вода, као год и | атмосФерски ваздух, свачиЈа ствар (гез отпшт соттишз), те I је »по природи њеној" нико не може себи присвојити (§. 248. грађ. зак.). 1иге па1игаП аип! гев отп1ит соттипеа аег, адиа ргоПиепз, таге е! рег ћос П(:ога тагја (Јпз1. §. 1. 35. (1е К. С П У. 2. 1.)