Полицијски гласник

БРОЈ 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 155

А што се не може говорити о својини (у техничком смислу) на »рекама« какве било врсге (Пигаеп, ааиа регеппЈа). није само аравни разлог. т.ј., немогућност да се водени ток Пиог а^иае) потчини фактичкој власти човековој, која је иретпоставка и за иравну власт, веК за го говоре још и ови разлози: што је текућа вода неоиходно потребна за животне циљеве човештва, што је она моћно и важно саобраЛајно' средство, што је њена иокретачка (моторна) снага од огромне важпости и употребе у индустрији и у многим занатима и, најзад, што је неоцењив утицзј целисходног система вода иа климатске одношаје. И тако, дакле, сама природа ствари и обзири на оиште добро готово заповедено захтевају да се тккуКо. воде сматрају као оиште или јавно добро, које служи даштој уиотреби , уиотреби свију и свакога. 16. — Како ое, нак, реча сасгоји из воденог тока (Ииог ациае) и корита (а1уеиз), то би било доследно, да се и речно корито, као битни (интеграрни) састојак реке, сматра као јачно добро, без обзира на то, да ли би га требало сматрати као својину државе или арибрежних соаственика, која је ограничена опшгом употребом, или би га требало сматрати као ничију или свачију ствар, али која је потчињена врховном араву државе, које она има над укупном држаином територијом. 1'имоко је Право доиста и признавало ону коноеквенцу односно свих стално текупих вода, а односно речнога корита ову пооледњу алгернативу. Р1итша отта еЂ рогШз риШса 8ип(; (Ј. с1е К. сИу. §. 2.) тј. све су реке и ириотаништа Јавна. Нарочито је у Римском Ираву равнодушно, да ли је река велика или мала, пловна и сплавна или није. Реке, велике и: мале, па, ко неким писцима, и потоци, који стално теку, сматрали су се подједнако као јавна добра, гев ])ићНсае, адиае т ики рићИсо ћаћепШг. Све је било у јавно] ијси оигитој уаотреби. Уређивање те опште употребе, која се оснивала на јавном праву, припадало је, свакако, држави на основу њеног врховног ирава, анарочито у иолицијском погледу. А уколико је принатним лицима требало да ради извесне особене, иреимућствене унотребе јавпе воде подигну какве трајне наираве (н. пр. какво кретало) за то се тражила особена државна иовластица, која је само незаиамИеном аастарелошћу могла угииути. Оиом је повластицом повластичар задобијао искључиво овлашћење или право да се водом користи на известан нлчин и то му ое право могло само из основа јавнога интересџ и само за накнаду ограничити пли одузети 1 ). 17 — Остављају1>и на страну питање: како се у Средњем Неку развијало законоданство о водама у поједипих народа и држава, иомеиућемо само то, да у Средњем Веку у оиште није било чврстих иравних основа за разликовање јавних од ириватних вода. Из упоређења правних извора из тога доба даје се, као најпоузданије, закључити то: да су се тада обично све веИе реке сматрале као јавне, али да су државни ноглавари, најпре краљеви, а затим Феудални господари, поступно задобијали на тим водама разне регале, иајпре регал за риболов, а затим и остале као: регал за иловидбу лађа и силавбва, регал за грађење воденица и т. д. 18. — У свим сувременим модерним државама постоје особени закони о водама и њиховој употреби. Такав особени закон, као што рекосмо, и у нас постоји. Да видимо какав је по њему режим вбда у нас. (паставиће се) Андра Ђор-ђевић

') Види Арнтс-ове, Пандекте. §. 40. — 0егп1>игд, Рап(1ек1вп §. 73. Мп(1$сће1(1, Рап<1. §. 140.

ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ПОЛИДИЈСКИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ (1793 — 1869) III. Полиција у Србцји од 1804.-1869. год. (иаставак) 1 2 Поводом ове наредбе упутио је Господар Јеврем 15 јула исте год. под Бр. 602 писмо кнезу Милошу ове садржине: „По височајшел! определенију вашем од 15-ог сега № 1216 и како што сте ми наложили изабрати Кнезове за судије у главним варошима Нахије Шабачке и ваљевске јасам определио у Шабцу бившег коначког кнеза Симу Михајловића (Слому) и Станка Тришића из Мачве, Села Црне Баре; у ваљеву нак кнеза Јовицу Милутиновића и Николу Симеоновића из Бабине Луке од Посавске кнежине, коима и наставленије дао јесам какоћесе по налогу вашем владати; толико ниоам им знао за ресум определити, коликоће и од кое сгране узимаги будући да у вашем гшсму за исту рубрику неопределителпо стои. Зато покорњејше молим дабисте благоизволиди нам отом упустЕовапије послати илиће узрочна страна, или она која тужи и новце нрима ресум плаћати и колико." »Друго, молим учините милост јавити нам по коликоћемо пандура судијам определити. Како ће се кнезови исти обдержавати? Хоћели траиезу у конаку нашем, или особито иматиУ — Кнезови хоћели, као досад за крађе и нроче мале ствари у кнежини извиђати и нресужденије чинити, илиће слати свакога рода иреступнике у опредељено судове; ибо и кнезови Нахијски ако неби у суд послали негоби пресужденија чинили морали би протокол држати, које је готово невозможно. За сва ова молим за милостиво наставденије, да могу кнезовом Нахијски тачно објавленије изаслати, какоћесе у сотношенију са судовима правилно владати, даби дела точније водити се и исправније совершавати се могла. Препоручујући себе високој милости вашој и љубећи благодетелпу десницу вашу јесам свагда. вашего Сијателства покоршејши брат и слуга Ефрем Обренович.« Поводом овог писма у деловодпом протоколу под № 1354 — 19—VII— 1823. год. заведено је ово : »Одговорено Госиодару Ефрему на писма његова од 15 овог меца : да је спиоак преступленија бобовчеви овде донешен, и он у испит предузст нешго признаје а нешто одриче, о коем нисаће му се другом приликом обширније; од она два нредложена кмета за кнеза кнежине бобовчеве иостављен је овди Анта Лелић, којему је и дигшома изложена, и послата да му је Господар Ефрем преда; изабране од Г. Ефрема кнезове за варош Шабац и ваљево, одобрава Господар, само да мотри да се по Наставленију Господаревом владају; узимаће исти кнезови ресум иод именом пресужденије ниже но што су турци узимали ; да им ое определе два пандура; сваки од њи имаће годишњу плату од 1000 гроша; суд њихов да се издржава; Иахијски кнезови могу мале расире ао нихијама извиђати и иресу!јивати сами, а крађе битне и ирестуаленија да Јаве и шаљу кнезовима Суда, од њи да се реоум дупло наплати, и како ово тако и проче ириходе, какоти аасоше, иресуждени]а деобе и ирочаја, составе у касу једну, и точап рачун о том да могу овагда предати, ибо од тие новаца плаћаћесе реченим кнезовима ајлук: криминална дела да се јављају врховној власти. 8 Поред падлежности и дужности пахијских судова, из изложених редака види се још и њихов одпос према чисто