Полицијски гласник

СТРАНА 156

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 18

полицијским властима: нахијским и кнежинским отарешинама. Већ и сам тај Факт, што су надзор и контрола над радом нахијских судија били остављени нихијским старешинама, јасно доказује зависеост судова од нахијских старешина бар у прво време њихове (судске) установе. А кад се овоме дода још и познати Факт, да су нахијске старегаине имале правс извиђања и пресуђивања извесних, омањих ствари независно од судова, као и да су имали право заседавати и судити у судским заседањима, онда је, мислимо, довољно јасно да су судови, у прво време њиховог установљења, били сабвим у рукама нахијских старешина, и поред свију наредаба кнеза Милоша да се приликом суђења не тражи нинакво арвенство већ да се иресуђује ио веКини мњенија. Ово се, поред осталог, јасно види и из једне наредбе ЈвФрема Обреновића, као' старешине шабачке и ваљевске нахије, упућене >,Благорд*дним кнезовом от канцелариЈе Суда ШабпчиОг". У њој се вели ово: „Глишу Симића из Мравске Н. Шабачке, коег везана пошиљем, у апс сгавите, и одмах у оков баците нек с прочим Апсеницима ради, до даљег моег о њему расположеииа. у Каони 2. Августа 823 в прочем № 658 Есам Ваш Благожелатељ Ефрем Обренович'/® Противно овом, као што смо видели, у првом периоду нахијским старешинама било је изриком забрањено да се мешају у судске послове. Једновремено са установом нахијских судова (1823 год). и Пародни Суд у Крагујевцу уздигнут је на степен „ Обшченародног Суд а <( са задатком: да извиђа и пресућује дела и распре свега народа Београдског Пашалука. У акту којим је овај суд установљен изјављује се жеља, да се он » уиодоби са олагоустројеним судејским заведенијама иросвјешченима царствама 2 )" Ове исте год. и Народна Канцеларија у Београду претворена је у Београдски Народни Суд за Београђане и београдску нахију, али пошто је људима из целе нахије било далеко долазити у Београд, то је доцније (год. 1825) нахијски суд премештен у Рогачу а у Београду су остала само 2—3 кнеза ради договарања с Т) рцима и суђења београдским грађанима 3 ) Род. 1824 уотановљен је „Совјег, Сербски" који је имДо »чинрм својим иодобно бити ирви до владатеља судовима или —- ти канцеларијама 4 ). а по иримеру Сената који је био у прошаста времена". Нахијске старешине, у договору с народом, имале су изабрати из сваке нахије по једног »чесног и сиособног човека « за члана СовЈета који је заседавао у Крагујевду, и чији је задатак био да се у споразуму оа кнезом брине о унутрагањим и спољашњим пословима земље. »У нризрењу внутерни дјела — вели се у акту кнежевом о установљењу СовЈета — би ће стараније совјета србског уводити благостојаније и задовољство народа нашег, свим могућним средствима, одржавати мир, тишину и сваки иоредак у њему, решавати у согласију самном, и ио законима и ио обичајима земаљским, дела која не би могли ни судови наши, ни кнезови нахијски решити, разполагати потребне данке на народ, и сабирати иј, водеђи тачни рачун о нриходима и расходима; издавати како судовима, тако и кнезовима нахијским о свим иоменутим иотребама нуждне указе и настојзвати о точном извргиенију такови/«

1 ) Из иеобјављене збирке докуменага г. Миленка Вукићевића

2 ) Финанеије и Уоганове обновљене Србије од Мите Петровића

,!! ) Вукова грађа за Сриску Историју нашега времена, стр. 101.

Писмо се завршује овим рецима: „Кнезовима и старешинама народним вообште, набљудаваће совјет србски сваку учтивост о пристојним почитанијем, но при том и с.вако безнристрастије и правосудије к онима од њи, кои би у извршенију дужности свои што нибуд погрешини. Кнезови и старешине народне напротив, дава ће свето повинованије свим дјејанијама Совјета орбског, а членовима ) његовим оно почитаније, које' су мојем лицу дужни одавати." ; Установом Совјета, као највишег судског, административног па и полиТНчког тела у земљи пооле кнеза! Милоша, измењен је знатно и положај полицијских власти, а нарочито нахијских старешина. Имајући за. задатак да се стара о унутрашњем благостан.у, миру и поретку у земљи, и да у овом смислу издаје потребне наредбе полицијским властима, Совјет је самим овим постао највиша полицијска власт у, земљи после врховног кнеза, а а овим је и власт нахијских и кнежинских старешина, која је веН би^а начета установом оудова., још више опала, јер је сада зависила и од^кнеза и од Совјета. ц I Последице ове зависности показале су убрзо у пракси на шт.ету нолицијоки^ власти. Јуна 6 год. 1825. Совјет је, у сноразуму с кнезом-.Милошем, издао под Бр. 568. уредђџ о I суђењу 1 ), која се може сматраги као наш арви, судски иостуиак, и са истом оудску. власт кнежинских старешина ставцо ; под конт.ролу на,хијских магистрата, (суд.ова).. Суштина _ове- I уредбе у томе је: I а., Да се парничне странке ,морају прво судити код св^' кмета, затим код кнежинскрг кнеза ако би са пресудом кдаета биле незадовољне, и пајзад, код магистрата ако би и са пресудом кнезова биле. незадовољне, ,и б, Да судови суде у споразуму с нахијским кнезовима. И ако овим судска власт, није била саолим истргнута I из. руку п.олицијских. старешина, ипак је знатно ограничена, I и заодтићена од самовоље и грубих погрешака којима је обиловало вре.ме пре установе судрва и ове у[>едбе. Идуће године издато је више уредаба полицијских, па међу њима и уредба о крчмењу ииИа, која гласи: „Благородним Госиодаром кнезовом Магистрата П1абачког | у Шабцу Благородна господо кнезови Здравствуите! По Налогу Его Књажевскаго Сијатељства Гооподара Милоша Обреновича препоручујемо вам, да у Чаршији вашој објавити дате, да сеЉак или кои са стране, никаково пиће у Ј Чаршији не крчми, кромјо Меанџие у бвојои меани. Сгранни пак и сељак, кои би каковб пиће у чаршију продаје ради донор, може или ђутуре, или на кантар од иет ока и то на I више продавати; следователно ниже од пет ок'а заб]1ањује I имсе. К тому објавите и то, да Странни кои ту' дућана не I држи, и какову робу продаје ради с?а отране донесе, да не I може ту у чаршиЈи по на један комад продавати, већ да може донеШену робу у Ан стоварити, чаршилијама на топтан, и на I већу суму, продавати. Ову Его књажевскаго Сијатељстса и Суда Народњег ј заповест у чаршију вашу обнародовавши старајтеое,' да ое I она и у двиствие приводи, и тачно набљудава. № 1136 1 у Крагујевцу . 15—9—вра 1826 год. Суд Народни Србскии«' 2 ) (наставиће се) Д. Ђ. Алимпи+1 ') Суђења у киежевини Србији пре писаних закоиа од Стеве Максимо- I вића, стр. 14. 2 ) Из збирке пеобјављеиих докумоиата г. Милепка Вукићевића: !