Полицијски гласник

БРОЈ 18

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 157

ЗНКОНСКЕ ПРАЗНИНЕ

Чинећи поређење ранијега и доцнијега законодавства, у нас у Србији, ми са жаљењем морамо признати, да се ранијих годииа изради закона поклањала много већа иажња, него што је то чињено доцније. Откуда је ова разлика, кад је културним напредовањем нашега друштва, у спима правцима, несумњиво било у позније време способнијих људи за све гране државнога устројства, него што је било до шездесетих па и седамдесетих година, ми не бисмо сами умели да кажемо, ако то не бисмо приписали простој немарности. Само, понављамо, ова разлика није страна пи једноме од оних људи, који су или нарочито чинили ово поређење ралијега и познијега законодавства, или били у положају као чиновници да врше примену једних и других закона. Доношење закона од седамдесетих годин.а на овамо управо се одликује својом нејасношћу. неодређеношћу и непотпуношћу или боље рећи празнинама. Како су, пак, непотпуни закони увек штетни како за општи интерес, у које се име и доносе, тако и за интересе цојединаца, према којима се они примењују, то смо ематрали за потребно, да у низу чланака изнесемо све ове празнине законске, које смо запазили, како би на тај начин скренули пажњу надлежних, да се на време поправи оно, што је негштпуно. , Прилазећи да одговоримо овоме постављеном задатку, ми ћемо прво почети са законом о установљењу нових државних моноиола на жижице, иетролеум, хартије за цигарете и алкохол, а имено његовим чланом 7-им, који говори о монополисаним хартијама. Да би наше излагање било јасније, ми ћемо одмах морати изнети и кратку историју монопола на хартије. Дакле, израда извесних образаца иФормулара, потребних за државна и општинска надлештва, школе, цркве и т. д. први пут је ограничена законом од 22. јуна 1882. године, и то право уступљено Државној Штампарији. Да би се сузбила кријумчарска израда и продаја ових образаца и Формулара од стране "приватних штампара, била је прописана у чл. 1. овога закона знатна новчана к&зн <1. Закон овај важио је ове до 3. августа 1893. године, па наравно, и отање створено њиме у погледу ових монопола, а тога је дана укинут, јер је израда ових хартија прешла на Управу Државних Мононола, према чл. 7. закона о установљењу нових монопола. Казна за оне, који би израђивали ове обрасце, прописана је тада чл. 22. истога закопа. који гласи: „штампар, који се ухвати да штампа монополисане Формуларе и хартије, или ко би се ухватио да израђуј' таксене, поштанске, крчмаринске и у опште све друге монополисане марке,

казни се по кривичном закону (глава XII | 145 и 146). Такво је стање остало све до 1 маја 1902. год. кога је дана замењен чл. 7. закона о установи нових монопола, те сада гласи овако: „На Управу Државних Монопола преноси се и радња и штампање свих врста монополисане хартије, поштаиских, таксених и крчмаринских марака. Од ових моноиолисаних хартија изузимаЈу се: сви обрасци и формулари, изводи црквени, сточни иасогии, деиозитне књиге, регистри, деловодни иротоколи, ироииси, ироииснице и вежбанке, и у Оиште све оне хартије штамиане, ко ]е се искључиво уиотребљавају за државну, оиштинску и школску службену иотребу, ко ]е ће се у будуКе штамиати и иродавати у државној штамиарији®. Као гпто се из другог става овога члана види, сви овде побројани обрасци са свим су изузети од других монополисаних хартија, које израђује и продаје Управа Државних Монопола, те тако они немају више ничега за]едничког са овим законом, и чине одвоЈени моноиол свога род а. Из овога, пак, Факта, да овај одвојени монопол ових образаца и Формулара нема више ничега заједничког са законом о установи нових монопола, јер је враћен тамо одакле је и узет, несумњиво излази као последица, да казна предвиђена у чл. 22. истога закона, не важи више за случај израде и продаје ових Формулара и образаца, и да је требало или вратити у живот закон од 22. јуна 1882. год. који је одређивао казну за кријумчарење и ФалсиФиковање ових образаца, или донети нов закон који би то регулисао, или, на послетку, у самом чл. 7. или 22. изречно казати, да казне из чл. 22. важе и даље за ове све случајеве ФалсиФиковања ових хартија. Јер, признати сада, да чл. 22. важи и даље за ФалсиФикова?ве ових хартија, и ако их чл. 1. изречно издваја из моноиолских артикала коЈе иредвиђа закон о установи државних (нових) моноиола, значи ни мање ни више, него признати нешто, што се не може измирити ни са здравим разумом, ни са принципима, који су признати правном науком о значају престанка и важности једнога закона. Да, све се то морало регулисати новим законом или повраћајем онога, који је о томе већ постојао, јер садањи чл. 7. издвајајући ове обрасце из моноиолисаних артикала, о којима он говори и за које његове одредбе важе, онје овим обрасцима само иризнао једну одвојену врсту моноиола, а оставио их њиховој судбини. Како се, међутим, нико није постарао, да учини оно што је требало учинити, то сада у овоме погледу зјапи једна празнина, која може бити од замашне штете за интересе Државне Штампарије, односно за интересе државне. Не тражећи ко је све за ово крив, ми само велимо, да ову ствар треба што пре законом регулисати Одмах иза овога, ми у закону о установи нових монопола, наилазимо на још

једну празнину, о којој ћемо такође овде говорити. На име, говорићемо о томе, да ли може бити жалбе Државном Савету на пресуде, донесене по чл. 21. в. овога закона. Даово, пак, питање сматрамо спорним, даје нам повода та околност, што је изменом од 23. марта 1904 год. замењен чл. 21. а, који је одређивао, да за извиђај и суђење кријумчарских кривица по закону о установи нових монопола, вреде наређења чл. 15. и 16. закона о монополу соли, по коме је против пресуда управиних, било места жалби Државном Савету. Кад је дакле ова одредба укинута, а није замењена сличном, онда је питање о жалбама против Управинихпресуда остало отворено, јер је чисто и јасно, да Савет не може разматрати ове предмете у смислу т. 4. чл. 48. свога пословника, јер му то овим законом није специјално наређено. Исто тако не би их он могао разматрати ни као чисто административне предмете у смислу чл. 44. т. 6. Устава, јер ово у опште нису административни спорови. Ако би неко хтео рећи, да Савет има на то права по чл. 77. кривичног поступка за монополске кривице, ми му одмах можемо одговорити да то не стоји, јер тај поступак у опште не вреди више, пошто није прописан на начин, како наређује измењен чл. 151. закона о монополу дувана од 23. марта 1904. год. а то је договорно са Државним Саветом, па да се његове одредбе примене и на закон о установи нових монопола у омислу последњег става чл. 21. под в. Ми не знамо, да ли Државни Савет у опште улази у оцену ових пресуда, али ако он то чини, онда је то противно и његовом пословнику и закону о установи ових монопола, као специјалном закону, по коме Савет није надлежан за разматрање ових осуда. А оставити, опет то, да против осуда управиних не буде жалбе у опште, то значи признати управи апсолутну способност за праведну примену закона у свима многобројним случајевима, који из овога закона потичу, а то значи признати макар и једној установи натприродну моћ и у опште нешто више од онога, што се другим сличним установама признаје. Како је, у осталом, све ово дошло само услед просте непажње при изради измена закона о установи нових монопола, то је потребно да се оно што пре поправи, и тако пружи могућност Савету да осуде Управине разматра, и на тај начин нружи гаранција за правилну примену овога закона. У идућим чланцима продужићемо са другим законима. д. с. К.

ПОУКЕ И УПУТИ

Један случај неумесне примене нл, 58- закона о народннм школама од 26. јула 1898. год. Ж. П., претписом Министра просвете и црквених послова од 1. маја 1904. год.