Полицијски гласник

ОТРАНА 158

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРО.Ј 18

П№ 5360. постављен је за привременог вишег учитеља грађанске школе у Н а да врши дужност учитеља основне школе у Л..., зашта је наређено општинском суду л... да Ж. П. издаје станарину, која му припада као учитељу основне школе, пошто он ту дужност и врши. Суд општине Л,.., незадовољан оваквом наредбом, обратио је се Министру просвете, да га решењем извести, па основу којих је законских разлога решио, да Ж. II. има право на стан или станарину. Министар је решењем од 7. јула 1904. год. ПБр. 10575. известио општински суд: да је станарина везана са вршењем учитељске дужносги у основној школи , па пошто Ж. II. врши дужност учитеља основне школе у Л..., то му је општина дужна дати прописан стан у школи, или, ако нема стана, онда накнаду за стан, према чл. 16. закоиа о народним школама. По изјављеној жалби од стране суда оиштине Л..., Државни Савет одлуком својом од 6. априла 1905. године № 2202. поништио је решење Министрово, са ових разлога: в Као што се види из акта овог предмета под П№ 8827., Ж. П. је, као лривремени виши учитељ грађанске школе у Н..., био одређен да врши дужност учитеља основне школе у Л.... По чл. 58. закона о народним школама од 26. јула 1898. године, по коме се овај предмет има расправити, учитељи и учитељице основних школа, сем редовне плате, има.ју од дотичне школске општине бесплатан стан и огрев. Ово право није признато и привременим вишим учителлма грађанске школе, који су одређени да заступају учитеље основних школа. У овом случају анологија не може бити дравно доиуштена, јер је овде у иитању једно право, које је скопчано искључиво за положај учитеља основних школа, и у оцени тога права, закон се мора стриктно тумачити, а не екстензивно, као што је то погрешно учињено ожалбепим решењем Министровим«. М. В.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ

Т Р А Ж Е С Е Мидорада, посинка Стојана Јовичића из Цветановца у срезу колубароком, за кога се сумња да је убијен, тражи начелник среза колубарокога. Милорад је стар 2 5 година, оредњег раста, црномањаст, косе и очију црних, образа округлих. Од одела има гуњ, чактире и кратки гуњић — све од сељачког сукна, на глави шубару, а на ногама опанке. Препоручује, се свима полицијским и општиноким вдастима, да Милорада потраже, а приватни се умољавају, да јаве најближој власти ако би што оазнале о њему, и ова ће о томе известити начелника среза колубароког с позивом на Бр. 4604. АБр. 724. Михаила, сина Једене Сарафим, ираље из Београда, кога је нестало 16. априла тек. год., тражи кварт врачароки актом Бр. 5 528. Михаило је био ђак II разреда основне школе, средњег је раста, плав, у времену нестанка

на себи је имао одело загасите боје. Ко о песталом Михаилом ма шта буде знао, моли се да то јави својој најближој власти, која ће г.дмах то саопштити кварту врачарском. АБр. 716.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Чаакун. Марно Смедеревац Жарко, Па Гајтан Паша Три идола наша*) Марко ТЈорђевић, звани „Чапкун Марко" родом из Шаица, из старе је коцкарске гарде; некадањи идол српоких коцкара, као што се то види из горњег цитата прошле је године славио ((Тридесетогодишњицу » свога коцкарскога рада. На два три дана иред Марков-дан ухваћен је у Београду и кажњен са 15 дана затвора, колико тек да не буде у слободи за време две црквене славе, које су тих дана падале. — Откуд ти, Марио, овде, упита га један полициски чиновник када је доведен у Главну ПолицијуЧ — Ето, гооподине, после осам година дођох у Београд да видим како је у њему и да потражим каква рада, али ме позпадоше и одмах ухватише. — А какав си рад хтео да тражиш, сигурно да служиш или надничиш '( — Па није, господине, ви знатс какав је наш рад; нраво да вам кажем дошао сам сад за Марков-дан, не бих ли што зарадио па вашару о слави цркве Св. Марка. — Мислиш да би могао што «гепити в да ои оотао у слободи'( — Бар 300 дннара сигурно. Било је времена када сам ја за један сат зарађивао по две три хиљаде, али оада се и остарцло, а и свет о.е боље чува. Са тога се ја оада ретко и бавим тим чисто коцкарским поолом, само кад ми се укаже згодна прилика, већ више варам свет, нарочито од нре неке године, када ме оно испребијаше на вашару у А. — Ко те то иоиребија и зашто Ч — Ко — оветина. Тамап ја почео да оперишем око џепа једног оељака, који је при оеби имао подоста иоваца, кад он то примети, па пре но што могох умаћи зграби ме за врат и стаде тући неком тојагом, при чему му прискочише у помоћ и други. Ја стадох запомагати, те дотрчаше жандари, али ни они не уснеше одмах да ме огму из руку сељака, који ме немилице тукоше где отигну. Одатле оу ме нолумртва и обнезнањена однели на ноњавама у комесаријат, а по том у болницу, где < ам боловао више од месец даиа. До душе ово ми није била првина, али тек овако нисам никад нзвукао, те сам се ја тада репшо да без велике нужде ие ударам на кесе. Оно ни варати није лако , мора човек ваздан да се довија и нзмишљава, а.ш нема ризика као код кесарошких операција. — Па како ти иде од руке тај други иосао? — Врло добро ; као што ми је некад ишао коцкарски, а ви питајте о менн старије иолицајце или коцкаре , па ћете чути. Но и тада сам ја варао, само ређе ; као што сада ретко дижем кесе, тако сам онда ретко варао. Шта ме ви сад овако отрцаног гледате у овом *] Преписан напис са хапсанских зидова у »КесарошкЈна® г. Тасе Ј. Миленковића.

сељачком оделу, а ја оам некад изигравао најотменију гооподу. Зар ниоте читали у тим вашим књигама, у којима је о мени доота иисато, како сам изигравао секретара миниотарства'( — Није ми то познато, дела испричај. — Биће дугачко па ћу вас задржати. — Нека, нека, причај ти само. — 'Гада сам ја био мдад, око 25—-26 година, леп, а нри том углађен и добро обучен. Седим ја једно јутро са пеким мојим другом Михаилом, који је поодавпо умро, у каФани код Н., на Варош капији и разговарамо о нашим пословима. На прозору једпе двоспратне куће у близини стајаше нека млађа жена, која праћаше очима свакога који туда прође , а па кућним вратима била је прилепљена објава оа натписом: (( стан за отменог самца." Паде ми та жена у очи, те запитах кафеџију ко је она. Овај нас извести да је то удовица Ц. жена неког бив. војпог каиетана. Запитах Михаила како би било да идемо код ње и тражимо стан, а он ое наомеја и одговори да би збиља требало локушати што са том (( отменом» гоопођом. Ја узмем на себе да смислим план шта ћемо и како са њом радити. Кад смо со пооле подно састали, илан је већ био готов. Нађемо једну велику књигу , оличну канцеларијским протоколима и сашијемо један џачић, а Михаило набави за себе још силав и пиштољ. Џачић Михаидо однесе на Дунав и напуни оа шљунком, па озго опшијемо и запечатимо. Сутра дап по учињеном догвору у време кад је госпођа стајала па прозору пођем ја напред у црном салонском оделу, са цилиидером, цвикером и руказицама, а замном је у овој;тву пандура достојанствсцо корачао Михаило у турском оделу, са силавом и пиштољем за појасом, носећи онај џачић на рамену, а књигу под мишком. Пролазоћи поред г-ђе Ц- приметих како ме мери очима, али ја не осврћући се замакох оном улицом поред Каеације ка граду. Када је Михаило иаишао поред њеие куће загледа се у ону објаву на капији и гласио, да опа чује, узвикну : «ето етана за мога господина. ,) — Шта велите, пријатељу, упига га она, правећи ое да није чула његов узвик. — Кажем да би ово био добар стаи за мога господииа. — А ко је ваш господин Ч — Овај што сад прође, сокретар миниотарства унутрашњих дела, скоро је премештен из Крагујевца, па још није нашао ногодан стан, ге ми је казао да меркам добар стан, Него опростите, задржах се, морам се журити , иосимо новац у гргд. С Богом. — С Богом, пријатељу, али наврати, Бога ти, кад будеш слободан да видиш стан, зиам да ће се донасти твоме господару, а добићеш добру напојницу. Михајло је обећао да ће доћи, а ио том се пожури за мном. Михајло оде на Саву иопод града, ироспе песак из оног џачића, поседп извеоио време, па се оида са празним џаком и са оном књижурином врати да гледа отан, а ја одем у једну кафану да га чекам. Он јо најтачније извршио прегдед целога .стана, изјављујући да је стан таман подесан за једног отменог госнодина као што сам ја. Предотавио јој је како сам ја син богатога С. из Крагујевца, да ме отац воли и троши много на мене и т, д. Госнођа је била врло радосна и модила га је. да ми препоручи стап, а он ју је уверавао да ћу се ја још иотог вечера уселити.