Полицијски гласник

БРОЈ 18

Г10ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 159

Иотог дана пооле подне оеднем Ја у један од најбољих Фмјакера, а Михајла пооадим иа бон, па право код г-ђе Ц. да оомотрим отан. Кад смо стигли тамо, она ме је врло љубазно дочекала и док оам ја с њом разгледао ообе, Ммхајло јо разгледао код кунарице како постоји и шта има у кујни. По свршеном прегледу ја отпустим Михајла да иде кући, а мене гоопођа задржи на олатко и каву. — Дакле ви сте син г. С., врло га добро иознајем јер сам и ја дуже време живела у Крагујевцу, можда ое ви сећате мог оца, пок. Н. В., он је тамо био номоћник начелотиа. — Како да га се не оећам, оада се и вас иећам врло добро. И ваиста сам их се сетио, јер кад сам ја једном приликом био у Крагујевачком затвору слушао оам их по кући, носио дрва, воду и т. д., па сам се почео побојавати да ое и оиа мене не сети. — И баш и са тог разлога радо узимам код иао стан, а пристајем на 5 дуката месечно; ако је потробно илатићу и више, колико затражите, само да имам све удобности, јер ви зиаге нашу кући и како сам ја научио да живим. — 0, молим, молим, ви ћете већ видети да нод мене иећете ни у чем оскудевати, у свему ћете бити »адовољни. Ја сам се старао да се ни по разговору ни но понашању не одам да нисам из богате и отмене породице, али кад куварица донесе каиу нађох се у великој незгоди. Кава је донега у старинским турским филцанима са неким особитим подметачима, које ја нисам никада пидео. Сама неумешност при узимању Фидџана иогла би ме одати за нростака. Да одбијем каву нисам могао, јер сам раније пристао да се кува. На срећу сетих се дувана. — Молим, госпођо, изволте Ви , а ја бих нретходно, ако допустите, запалио цигару. — Молим, молим, изволите слобоно, ја во,тм мирис од дувана — одговори она узимајући каву, при чему ја отворих, што оно кажу, четворе очи. Носле сам на исти начин и ја узимао Филџан и пио кафу. Таман смо почели пити кафу, када чух да неко иде уз басамаке и да сабља звекеће. Сав претрнух да не додази ко за моне или да ме тај не позна кад дође. Госпођа изађе у сусрет и уведе једног пешад. капетапа, кога ми представи, а и мене њему. — Господин С. из Крагујевца, секретар минисгарства унутрашњих дела. — Мило ми је особито, али ми је зачудо да господина нисам имао част до сада видети у Београду. — Па, знате... почех ја замуцкииати, бојећи се да он не познаје г. С., скоро сам и дошао из Крагујевца, а слабо издазим у јавне локале. При том ми п госпођа прискочи у помоћ, ословљавајући мо у даљем току разговора као старог познаника. Капетан мало поседе па оде, изгледа мало љутит и оуревњив због моје посете, а ја остах на госпођино задржавање још на разговору. Од једном уђе у собу куварица и нријави ми а пандура" Михаила, који је дошао но неком врло хитном послу. Госпођа нареди да се пусти и Михаило уђе сав пренеражен и задуиан као да му је све побијено код куће.

— Аман, господине, спасавајте, Бог па Ви; Ви сте мој једини пријатељ и добротвор, помогните ме и у овој прилици, а ја ћу се до гроба молити Богу и за Вас и за Вашу породицу. — Говори, брате, шта — је прекидох га ја. — Дошао ми извршитељ код куће и хоће да носи ове ствари, те ћу са женом и децом остати без игде ичега. Модим Вас као Бога за 200 динара да ово иоплатим, а Вн после задржите од моје плате. — Де, де, што не кажеш одмах, што си почео запомагати као да је се десило Бог зна шта — одговорих ја вадпћи новчаник, из кога му избројах 10 ( ,наполеона в — минаца. Михаило узе са сгола оних 10 минчева и са сузним очима и захваљујући приђе ми руци, па по том оде. Госпођа беше очарана мојом племенитошћу, изјавд.ују ћи да. је ретко наћи таквог човека као што сам ја. Нри поласку казах јој, да ћу се у стан уселити за два — три даиа, а она ме врло љубазно позва да јој сутра навече будем гост на вечери, што ја радо примих, миолећи у себи како вода све више иде на моју воденицу. Сутра дан у вече одвезем се на истом оном Фијакеру, на коме сам и јуче долазио. Госпођа ме фино обучена. дочека на басамацима, пружајући ми грациозно своју руку, коју ја галантно пољубих. Као што и сами можете замислити, вечера је била изврсна; каквих ту јела и колача није било, и сада ми вода удари па уста када па то помислим. Али сам се ипак морао чувати да у мој коцкарски отомак, у којн би могло стати читаво јагње и Фртаљче пцва, мећем што мање порције, јер оам зпао да Фина господа помало једу. Говор је међу нама био све интимнији и интимнији. Госпођа је била ванредно расподожена и трудида ое свим силама да ме задовољи. Опет поче говорити о мојој јучерањој племенитооти ирема Михајлу, па изјави како се нада да ћу доцније и њој дати нешто новаца унапред на име кирије, јер, вели, има да регулише неки дуг код Управе Фондова по некој тапији, коју извади из Фијоке једног ормана и показа ми. — Ако сума није велика ја Вам је и сада могу ставити на расположење, иначе ћу Вам сутра донети. — Молим није то нужно одмах, има времена, а требало би ми 25 наполеона па да навршим сто, и у неколико ће се дуг регулисати. — То је незнатна оума, ево Вам је одмах — одговорих јој ја, бројећи јој 25 минчева, које она са највећом захвалиошћу узе и остави у исти орман у коме је тапију држада. — Ха, помислих ја у себи, сад знам и где држи оних 7 5 наполеона. После дужег ћаокања и забавл^ања, пред саму поноћ, ја се дигох да идем. — Куда ћете тако доцкан, што не бисте остали у своме новом стану — заустављаше ме гоопођа. — Па, готово, имате право, прихватих ја, чекајући баш на то. Она ме отпрати у мојуј собу, опростивши се самном пајљубазније и пожеливши ми лаку ноћ, па се за тим повуче у своју собу, на којој остави отшкринута врата. — Све депше и депше — мишљах ја, седећи у кревету и размишљајући о извршењу мога плана,

Када сам се уверио да је гоопођа заспала уђем у њену собу, отворим онај орман, узмем мојих 2 5 бенчева и гоопођиних 7 5 наподеона оа још нешто сигнине, па онда лепо неопажен киднем, оставивши лепу госпођу да спокојно спава и онива о доброти и племенитости свог новог кирајџије. На Калимегдану се нађем са Михајлом, дам му 30 наполеона, па онда ја идем на једну, а оп на другу страну. Сутра дан одем у Смедерево, где се задржим два-три дана, али кад чух да је госпођа Ц. учинила пријаву београдској полицији за ову крађу и да она трага за „непознатим крадљивцима", ја пређем преко у Маџарску, ади се ни тамо нисам спасао. По опису сумња је одмах бида пала на мене, а за тим ухапсише у Београду и Михајла, који је лумповао са оних 30 паполеона, те ме и он прокаже и мене ухвате у Новом Саду, а по том доведу у Београд. Наравно да сам и ја већ био нрофућкао сав новац. Дело сам одмах признао, а по варошп се рашчуло како сам ја ово изнршио, те је на претрес дошла маса света. Госпођа је представљада ствар са свим друкчије, али ма да сам ја дао овоју одбрану и испричао како је све било у ствари настао је такав смеј у публици, да је иредседник једва ућуткао. Госпођа је бида сва бледа и био оам уверен да је се по сто пута кајала што ме је и тужида. — Па колико си био осуђеи ? — Две годиие затвора. — А јеси ли још којн пут био ог.уђиван? — Јесам још два иута. Једном што сам иеком директору циркуса дигао 2.400 Фориити из џепа и други пут за једну другу крађу, коју ја нисам ни извршио. У опште ја нерадо вршим крађе. И ону оној госпођи више сам извршио из ината што је тражила «отменог самца", те да види какве има (( отмене» господе. — А зар отсецање и дизање кеса нијч крађа. — То за наш рачун није крађа, већ занат, вештина. — Докле мисдиш да живиш тим животом, што се једаред не латиш часна рада, те да се бар под старо :т смириш. — Дотле док ме где не премдате иди не липшем у каквој болници. Кад сам ја довде дотерао нема више поправке, нити бих ја могао што радити. А и ви, полицајци, томе сметате, јурите нас где стигнете, Ето, оад сте ме казнили за бан — бадава са 15 дана затвора. Шта то помаже — ништа. Пре неку годину био сам зарадио на једном вашару мало повећу с.уму, па сам у В. купио кода и коње, мислећи да с њима радим и поштено живим, али ме окружни начелник докопа и окупи иотраживати откуда ми онако добра кода и коњи. Ја му лепо у четири ока казах да сам паре дигао на вашару и да хоћу оад поштено да живим, ади он призва присутнике и хоће да ме саслушава, но ја, наравно, пред присутницима нисам хтео признати то, што сам му у четири ока казао. Онда он донесе решење да. се кола и коњи продаду, пошто су на недозвољни начин зарађени, па новац унесе у државну касу а мене протера, те ја опет по старом ударих у криминад. Тежак је наш живот, господине, за час зарадимо и зачас потрошимо, па после често гладујемо. До душе кредитирају нас наши људи-