Полицијски гласник

СТРАНА 164

НОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19

власнику те грађевине, да сиуштањсм или ареинауењем исте или другим потребним начином то оштећење отклони. (чл. 21) За дотле иричињену штету упутити оште&енога редовном грађанском суду. А ако се пак, то оштећавање (уснор, поплаве итд.) не може друкчије отклонити него уклањањем дотичне грађевине, онда ће се то учинити само путем ексироиријације с давањем накнаде (чл. 53). 29. — У сваком, пак, случају, кад је сумњиво , т. ј. кад год се не може да докаже, колика је количина воде потребна за одобрену употребу, то се питање решава не по Фактичком стању него по иотреби одобреног предузећа и ток ако би преко тога воде претицало, тај вишак остаје на расположењу власти да је другима на употребу уступи (чл. 26). 30. — У осталом, по себи се разуме, и сва та одобрена (концесионирана) друга употребљивања воде средством каквих год направа и градња на јавној води подлеже свима општим закопсним ограничењима, а нарочито у случају, кад се због поступљене оскудице воде не могу да подмире она иотраживања воде , која већ иостоје (чл. 19. и за њихове домаКе потребе). (наставиће се) Андра Ђор-ђевиЋ

МЕШАЊЕ У СПОР И ЗАКОН од 17. јануара 1900. год.

I Као што је познато постоје две врсте мешања у спор ијш интервенције: главна и споредна интервенција. Са гледишта важности правних интереса које умешач (интервенијент) жели бранити и очувати овим средством, горњи термини нису тачни: јер се не може рећи да су ти интереси, код споредне интервенције, од мањега значаја него код интервенције главне. У овом погледу, интервенције се не би могле научно категорисати. Када се, дакле, мешање у спор разликује на главно и споредно, то се чини с једне друге тачке гледишта, поименце са гледишта самога основа мешања 1 ). Шта је главна а шта споредна интервенција, ми Кемо на то питање у кратко одговорити једним наводом из своје расправе: 0 1п1егпепсгјГ и ртуа1пот рга^и, оштампане у Мјезебтћ- у, часопису правничкога друштва у Загребу (год. 1902.). »Код првога случаја мешања у спор (— реч је о главној интервенцији —ј интерес интервенијента да се у спор умеша директан је; између њега и права које је предмет спора однос је неносредан, јер је то право његово, он му је титулар, тако да, ако он успе своје наводе утврдити, одлука судска изићи ће у његову корист, а против обе парничне стране, тужиоца и туженога. Ови ће бити одбијени, пошто оспорено право није ни једнога ни другога. Код споредне интервенције однос између интервенијента и права о коме се међу парничним странкама води спор само је индиректан; 1 ) Ово је деоба по ауетриском и немачком праву, где се главна интервенција назива Б^е Наир1;ш1егуеп1;1оп, а споредна В1е ^ећешпСегуепкшп. За аустриско право в. Сапвкеш, Ј^ећгђисћ с1ег ОезсћгсШе ипс1 ТћеоНе с1ез оевКеггехсћгзсћеп Сг^ИргохеззгесШез, I, 8. 434 ипс! 450, а за немачко, Оаирр, Бге Сг^Иргогеззог&пупд (пг с1аз ОеиГзсће Кегсћ, I, 146 ип(1 ГГ.. Француско право не разликује интервенцију на главну и споредну, већ на вољну, ГпИегуепНоп уо1оп1;а1ге, и принудну, Гт1;егуеп1;1оп Гогсбе. Ова последња интервеиција је двојака: 1°, Гас1шп еп <1бс1ага1;шп с1е ји§ешеп1; сошшип, где једна парнична странка позива у спор неко треће лице у том циљу, да одлука судска која ће се у том спору донети има снагу ствари суђене и пресуђене и у погледу тога лица; 2°, заштита, 1а §агап11е. В. ВопШз, ТгаШ еМтеп1а,гге 6.'огдапгзаНоп ји&гсгагге, с1е сотреГепсе е1 <1е ргосе&иге, \, р. 369 е( вију.; Сгагзоппе!;, Рг&сгв с1е ргосе6.иге сгт1е, р. 025 ек ви1У..

интервенијент не тврди да је то право његово; на против, он признаје да оно припада једном од парничара, и баш зато што то признаје, његово тражење да му се интервенција допусти умесно је. Основ интервенције његове лелш у томе што је неко право његово у вези са правом о коме спор постоји, тако да ће од тога питања: да ли ће се то нраво признати или не оној парничној страни уз коју интервенијент стаје, зависити било сама егзистенциЈа његовога сопственог права било извршење овога. Интервенијент је, дакле, овде заинтересован да странка са чијим правом његово лично право има корелације добије спор, да јој се оспорено право призна; јер би, у противном случају, и он сам био оштећен, било што би само право изгубио, било што би ово остало без практичне вредности услед немогућности извршења. »Из овога излази да, код интервенције прве врсте, интервенијент има засебне интересе, засебну судбину, одвојену од интереса и судбине обеју других парничних странака, и тужиоца и туженога. Он не стаје ни уз једнога ни уз другога, јер им је обојима противник, он је странка за себе, са оделитим, њима противним, претенсијама. Код интервенције друге врсте, интереси интервенијента везани су за интеросе једне од парничних странака; судбина његова је у тесном односу са судбином парничара на чију с( страну он ставља. Успе ли тај парничар у спору, и интереси интервенијента добиће у томе; изгуби ли он парницу, и интервенијент губи, било само право своје било могућност његове егзекуције. Због тога код ове интервенције, за разлику од онога што бива код прве, интервенијент мора стати уз једну од парничних странака, уз тужиоца или уз туженога. Он не иредставља оделиту странку, он само ојачава једну од оних које су већ у спору. Овде остају, дакле, и даље две стране, са том само разликом што једна страна има да рачуна сада са два противника, чији су напори за њу тим опаснији што они оба имају заједнички циљ, док код интервенције прве врсте услед мешања у спор број странака се повећава, од две постају их три. од којих је свака једна другој противница; јер свака има у спору свој оделити циљ коме тежи к . Да примерима објаснимо горње, мало подуже, деФиниције главне и споредне интервенције. Главна интервенција била би у овом случају. Детентор или држалац неке ствари, иокретне или ненокретне, закључи, са извесним лицем, уговор о продаји и куповини те ствари. Продавац о року не испуни своју обавезу, која се састоји у томе да купца, помоћу закоиокога тос1и8 - а асдшгепсП (предаја или убаштињење, §§. 287., 289. и 292. грађ. зак.), начини сопствеииком, и купац, у циљу извршења уговора, поведе са њим опор. Прави господар спорнога предмета, сазнавши да се парница води, умеша се у њу. То ће бити главна интервенција. Случај овај одговара иропису § 66. грађ. суд. пост. у коме је реч о главном мешању и у коме се вели овако: »Кад ко држи да има право на ону ствар, о којој се две парничне стране парниче, и кад држи, да ће парница та на уштрб права његовог бити решена, ако се у парницу не умеша, може дати тужбу за ту ствар, или противу једне, или противу обе стране, како нрирода тужбе са собом донесе". И заиста, од парничара у спору ни један нема, на спориој ствари, својину. Тужени, продавац, није сопственик, јер то није ни детентор ни држалац. Овај носледњи заштићен је само презумпцијом да има својину на предмегу који држи, и, ако му је државина законска и савесна, може постати узукапијом сопственик (§§. 922. и 926. грађ. зак.). Тужилац, купац, још мање је власник опарниченога предмета. Пре свега он то не би био ни да је продавац (1отти8, пошто предаја односно