Полицијски гласник

ВРОЈ 19

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 165

убаштињење није извршено, правни чин иосле кога се тек, у нашем законодавству које је и овде примило систем аустрискога грађанског законика, преноси својина. А како, пак, продавац чак није ни сонственик, то купац не би био постао власником, баш и да је мало час означени тос1и8 асдшгепсЦ био извршен, пошто нико не може другом дати једно ираво које сам нема (§ 29. грађ. зак. 2 ). Куиац би био постао само држалац, ша1а или ђопа Ме, нрема томе да ли је знао или не да је продавац поп (1отти8. Наравно. ако је овај последњи случај, државина његова може га одвести узукагшји. На тај начин, као што видимо, нрави господар који се у спор, помоћу својинске, петиторне тужбе, (ге1 ушсИсаИо) меша. биће главни а не споредни интервенијент, биће умешач из § 66. а но из § 65. грађ. суд. пост.: он својину контестира и туженом и тужиоцу, тражећи је за себе. ГЈродавац и кунац се иарниче о туђем араву , а то ираво, по тврђењу интервенијента, припада њему, интервенијенту 3 ). Споредна интервенција, као што смо горе видели, обухвата два случаја, те стога морамо, за њу, и два нримера навести. Као пример да је сам оастанак арава интервенијентовога у питању, услед спора који се води и у који он хоће да се умеша, да иаведемо ово. Ритив је, у корист 8есипс1и8-а, консгитуисао иа свом непокретном добру неко стварно право, 2 ) В. ипак §. 221. грађ. законика (са допуном од 5. маја 1864. год., зб. XXVI., стр. 229.). Ј ) Може ли се прави господар умешати и државинском тужбом, поимсниде тужбом гесирегап(3ае ровзеззЈопЈв ? Ми мислимо да може, само ако су исцуњени услови за подизање такве тужбе. Другим речима, ако је парничар, тужилац и 1 и тужени, који држи спорну ствар, ову прибавио од правог господара VI, с1аш или ргесапо, тада овоме, против онога који му је тако сгвар одузео, прииада шкег(Нс1ит гесирегап<1ае ре8зез810П18, и ту он има да утврди, не својв ираво својине, већ просто тај Факат да је он био ,у државини ствари, када га је ове садашњи држалац, на један од горња три начина, лишио, Тако исто могло би се интервенисати и тужбом која се зове РиђИсЈапа асЦо. Њу предвиђа аустр. грађ. законик у §. 372. који вели: »Ако тулшлац не може иотпуно да докаже својину на ствари коју неко други држи, али утврди пуноважан наслов (с!еп §и1ј;1§еп г П1;е1) и истинити начин (с!1е еоћке Агк) којим је дошао у државину те ствари, то ће се он ипак сматрати као прави сопственик наспрам сваког држаоца који никакав наслов своје државпне не може да покаже или чији је наслов слабији.« РићНшапа асМо која чини средину између интердиката геНпеп^ае и гесирегап(1ае ро88е88Јоп18 и петиторне тул«бе, геј утсНсаНо, води своје порекло из римскога права где ју је, базирајући се на искуство, установио претор (8оћт, ЈпбкНикшпеп, 8. 325 а 327.; 8ки1зепгаисћ, Соттеп1аг гшп аИдететеп ое&1егтегсћ{8сћеи ђпгдегНсћеп ОезеЛгШсће, 8. 4 70; Кизпоу, Титаб ођбети аив1пјзћоти дгаб,јап8ћоти хаћотћи, I, 81г. 529 1 530). Затим, могло би бити места интервенцији и у једном државинском спору. Тужилац тражи од туженог сгвар било тужбом гесирегап<1ае роззеззшшз било тужбом РићПшапа асЈло. Требало би и ту допустити правом господару интервенцију, ако би се држарински спор могао ту свршити на његови штету. Наравно да, као и у горњем случају, он би могао интервенисати помоћу државинске или петиторне тужбе. Ако је тулшлац подигао ш(ег<Нс1;ит гесирегапс!ае р088ез8ШП1з, интервенијент, само ако би за то имао све услове, могао би се, такође, таквим интердиктом умешати у спор. Његов би ш^егсНскит гесирегап(1ае ро88е8810п!з био управљен против тул^еног, код кога се ствар у питању налази, са изгдедом на повољан исход и поред тога што би тужени, мол^да, успео у спору са тулшоцем, благодарећи ексцепцији у11;108ае роззебзштб на коју би се евентуално могао, наспрам тужиоца, позвати. Јер у односима њоговим са интервенијентом, та ексцепција је без вредности. Разуме се да су сва ова нитања сумњива у нашем приватном праву, пошто је наш грађански законик и сувише лаконски обрадио тако важну материју као што је теорија дрл^авине и њене заштите. В., код А. Ђорђевића, Државина, стр. 128. а 134., умесне прекоре уиућене, поводом овога, на адресу редактора иомепутога закоиика. Да ли би могло бити интервенције и у случају кривичног спора у коме би се имало решити и грађанско иитање? [В нарочито § 300. крив, суд. пост.]. Не видимо разлога за негативу, ако су само исиуњени услови § 66. грађан. суд. пост., поименице ако би интервенијент показао свој правни интерес да се умеша.

рецимо хипотеку. Пооле тога јавља ое ТегЂшв који сиори Ритив-у својину на оптерећеном добру, због чега подиже против њега геј лапсНса1;ш. Ако ТегМиа, у овом спору, утврди да Рптив није сонственик, онда пада и 8есипс1и8-ова хипотека, по ггравилу Формулисаном у § 29. грађ. зак.. 8есипс1и8 је, дакле, у највећој мери заинтересован у исход спора, опстанак његовога стварног права залоге у питању је. Због тога му се допушта да се у спор умеша, како би Ргпгшз, потномогнут његовим саветима и искуством, са више успеха могао парницу водити. Осим тога, 8есипс1и8-ово учешће у спору биће гарантија да Рптив, можда врло мало или никако, баш због хипотеке ВесшкЛи.ч-ове, заинтересован у исход спора, неће, у вођењу овога, бити несавестан. Ово је, несумњиво, случај интервенције из § 65.. Интервенијент не тврди да право о коме се води спор — право својине на дотичној ствари — не припада ни једној ни другој парничној страни, већ њему, као што, за главну интервенцију, тражи § 66.. Далеко од тога да такву претенсију истиче, он, напротив, тврди да то право, та ствар јесте у влаоништву туженога. И у том баш тврђењу и лежи одбрана његовога права хипотеке. Други случај споредне интервенције, у коме није у питању опстанак права интервенијентовога већ реализација тога права, био би на пр. овај. Дужник води спор о с.војини неког добра које је у његовим рукама. У тај спор може да се умеша прост, хирограФерни, поверилац тога парничара, ако би остварење његовога права, права тражбенога, зависило од исхода спора; што би био случај, када дужник, осим спорног добра, не би имао других ствари из којих би се поверилац могао иаплатити. Овде, као што видимо, сама егзистенција права умешачевога није у опасности, пошто ће то право преживети и рђав свршетак парнице коју дужник води: овај ће и даље остати дужник, јер се нико не ослобађа својих обавеза зато што не би имао чиме платити их. У питању је, у овом случају, само реализација повериочевога ирава, које, Фактички, не вреди, ако је његов дужник потпуно инсолвентан. Својим учешћем у спору, поверилац ће помоћи дужника да овај добије, а, евентуално, спречиће и дужников сопаШит Ггаи(1апсИ. Дужник, равнодушан у исход спора због своје презадужености, могао би намерно парницу изгубити и повериоца свога онштетити. Јасно је да је и ово случај интервенције из § 65. а не из § 66.. У коме року или, боље, у коме се стадијуму опора може умешач умешати? (НАСТАВИЋЕ СЕ) Живојин М. ПериЋ. сИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ (1793 — 1869) III. Полиција у Србцји од 1804.-1869. год. (НАСТАВАК) 1 3 Год 1827 Совјет је претворен у Велики Суд Народни, који је под ! јануаром 1828 год, издао нову уредбу о суђењу, којом је у иото доба уотановљена и једна нова врста полицијских органа — варошки иолицаји. Иаређења ове уредбе, која су се на њих односила, гласе: „§. 22 У согласију с кметовима варошким, да избере (магистрат) за кнеза варошког онаквог човека, кои буде зато дело способаи, коиће плату своју од вароши имати, и коиће не оамо досадању варошког кнеза дужност но и нолицајску исполњавати, и која у том састои се : да мотри на странке