Полицијски гласник

СТРАНА 166

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19

с пасошима и без пасоша у чаршију доходеће људе, и такове да Магистрату представља, да варошане наређује ноћу у патролу, која како од ватре, тако и од сваке опасности чаршију да чува. Да мотри у чаршији на опредељене таксе и мере њиове, и предступнике овог Магистрату да јавља. Да налаже у чаршији и по сокацима чистоту набљудавати и нато смотрение да има. Напоследак да мотри на онакове у чаршији људе, а особито на Бећаре, кои се ни у каквом делу незанимају, но беспослени скитају се, и такове Магистрату да јавља; Кое Магистрат без добри Емаца у вароши и чаршији да нетрпи. § 23. Да на подозрителне и опасне људе особито внимание има, и кад такове треФИ, од кое стране они били, да ји у 'апси, и овамо Суду Народњем известие онима пошаље. § 24. Да од Кнезова Нахијскији иште браве, кои би се у Нахији без Сајбије нашли, и кадсе њима такови предаду, да за сваког у три пазарна дана у чаршији преко телала објави, и акосе зато време Сајбија Браву нађе, да му га предаду, а коли се пак зато време Сајбија Браву ненађе, да с писмом своим за њега нама јави 1 ).* Пада у очи, да су избор варошких кметова (полицаја) и надзор над њима остављени судовима, дакле онако исто као што је било у првом периоду са магистратуалним - вице иолицајима. И још нешто: Из изложених редака, и §§ 12 и 20 ове исте уредбе, јасно се види да су судови у ово време били надлежни за један део чисто полицијских дужности, као што су: иутне исираве, надзор над странцима и одређивање такса животним намирницама, а ове исте дужности обављали су судови и у првом периоду. Са развитком друштвеног и државног уређења, развијала се, сасвим природно, и власт судова на штету полицијске власти, али како појам о задатку и дужностима ове последње није још био пречишћен и опредељен, то је у пракси наступила једна мешавина између ових двеју влаоти, које је нестало тек после Сретењског Устава. Поред уотанове варошких иолицаја, година 1828 обилује још једном новом полицијском усгановом. Уредбом Вел. Народног Суда од 16 маја ове исте год. № 263, по наредби кнеза Милоша установљена је у Београду нарочита полиција од тројице полицајаца, којима је за старешину одређан кнез варошки (Петар Лазаревић). У уредби се вели, да ће ову полицију плаћати и издржавати варош Београд ,, иошто са осталима не даЈв никаква данка 2 ) а Постављање кнеза Петра за стареншну београдске полиције објављено је београђанима овом кнежевом наредбом: »Сматрајући на злоупотребленија и непоредак, који је до сада међу житељима вароши и предградија Београдски, по свима честима чињен, и рад свему томе учинити конац; постављам кнеза Петра Лазаревића, кнезом варошким у вароши Београдској и к овој принадлежећим предградиама Сава Махали и Пали лули. Њему је препоручено да у свему нужни полицијски поредак заведе и настојателно чува сврх чега и пространа Наставленија Моја има. Познавајући способности његове, надам се, да ће он достаточно дужностима званија његовог саотвјествовати : а кнезовима и кметовима, трговцима и еснаФима и свима житељима Београдским и к Београду принадлежећих предградија: острејше налажем, да предименоватог кнеза Петра, за кнеза и старјешину свога признају,

') Ираво за 1885 год. стр. 331. 2 ) Ове иодатке о ирвој београдској полицији после новог ослобођења добили смо од г. Алексе Јоваповића, државног саветника у пенсији.

да се заповестима и наредбама његовим повинују и да му у име Моје нриотојну почест одају. Из числа њихиог неизузимају се ни страни, у Београду находећи се, иодајници, кои су такође дужни, као што је и у свим нрочим државама, обично живећи овде, владати се по законоустановлениама и обичним уредбама ово — земаљским; а ком би се између њих ова уредба несносна учинила, премда к взајмном поредку, безбједију, следователно и обшчем добру служи, и ниучему није противна њихним подајническим дужностима — ономе на вољи стоЈи не сједити у Београду^). С погледом на државно-правни положај Србије у ово доба, изложена уредба веома је значајна са својих одредаба о странцима. Марта 3 год. 1829 под издата је од стране кнеза Милоша и Народног Суда једна уредб а, упућена у виду упутства » Свима Кнезовима нахијским и то је један од најдрагоценијих докумената за правилно појимање карактера, задатка, дулшости, надлежности и права иолицијских власти овог времена. Ради овога преписујемо је од речи из ГЈрава за 1885 год (стр. 114—119). Она гласи: „Его Сијатељство Господар и Кнез наш Милош Обреновић к немалом сожаленију своем дознао е за многе неисправности код неки Кнезова, да они данну им власт над народом на зло употребљавају; да су неки напрасни, неки по атару, или пизми суде, неки глобе себи дозвољавају, неки су небрежљиви у испуненију свое дужности, неки пак незадовољавају се с два посленника от главе више от народа истјазавају, и упогребљавају ји не само на обработание домаћи миљкова, но на изнађенне беглучке или преорате сеоске њиве у Кнежини. Неки су тако горди да све људе, кои пред њега (Кнеза) изиђу, без сваке разлике праве и криве псују, и непристојним именима изазивају. К тому дознало е Его Сијатељство, да и неки надзиратељи добара народни, како — ти: мукада, ливада, винограда и воћњака недозвољенно дјело чинили су, људе без разлога на кулук изгонили, свакојако насиљавали и глобили. Овим се велико незадовољство међу Народом рађа, и народ мисли, да Его Књажеско Сијатељство ово дозвољава чинити. Кнезови пак не само што оваково злоупотребленије јављали нису, но оним, кои су се тужили, отговарали су: »Господар тако заповједа". Представивши Его Књажеско Сијатељство овакова злоупотребленија Кнезова Нахијски, Кнезова от Кнежина, и надзиратеља добара народни 1. Февруарија т. г. писмено Суду Народњем на промотрение, заповједити благоволило е предузети онакове строге мјере, коим би се скоро сва реченна и проча злоупотребленија скоро изкоренила. И тако ми, сљеДУЈУ^и Височајшеј вољи, за нуждно судили смо поставити сљедујуће точке, и како: 1. Кнез никада, да негуби из очију своји приљежани к служби своеј; и зато, да се по често и по важности обстојатељства и времена у кнежини своеј находи. 2. Кнез, да оне људе, кои му доходе на суд, человјечно и пристојно прима, неотносећи главе от њи, ибо све су ово браћа наша. 3. Кнез тужитељу без обтуженог, и без довољно сведочанства, да не суди. 4. Кнез у пресуђивању спокојно и равнодушно, да саслуша сва показанија тужигељева, и оправданнија обтуженога, неплашећи ји, непсујући, и неизговарајући никакови непристојнн рјечи, ни тужитељу ни обтуженному, јошт м ње, као што е ') Путопис М. С. Милојевића, отр. К.