Полицијски гласник

ВРОЈ 19

ПОЛИЦИЈСКИ

ГЛАСНИК

СТРАНА 107

ое до сад догађало, да неби Кнез ове собранне сељане без разлике грдио, ибо овако са свим људ'ма поступајући вообшче, чим ћемо доброг от злог отликовати? 5. Кнез сваком престуннику безпристрасно, да суди, нити кога атаром оправдавајући, нити пизмом осуждавајући, но иснитав точно с кметовима преступление и наводећи довољно свидјетељства, ако ние преступление важно, и распре у коим небисе обе стране на изреченни кнезовски суд сагласиле, равно и оне распре, от који бисе ресум какав узимао, Кнез Магистрату от Нахие да пошиље. 6. Киез преступника са 25. штапа казнити може, а свакога преступника, заслужавајућег казну већу у Магистрат, да пошиље. 7. Како Кнезови от Кнежина међу собом, тако и с Кпезовима от Суда, да су у взаимој љубави, ночитанију и согласију. 8. Кпез от Нахије, или Кнежине сваког оног Магистрату, да преда, кога би Магистрат от Кнеза поискао. И будући, да Кнез от Кнежине, или Кнез от Нахије свое мјесто у засједанијама Магистрата има, то када буде Магистрат каква престунника за важно каково преступление, како ти: за убијство, или велику поару судио, позваће и Кнеза от Нахие или Кнежине оне, и два кмета из истог села, из кога е преступник, да и они — Кнез и Кметови — Суд боље извјесте, како о судимој погрјешци, тако и о поведенију пређашњем преступника, а потом, да и мњенија своја заедно с Кнезовима Магистрата даду за судимог преступника. 9. Сваки тужитељ, да се држи овога реда: најпре, да се суди у селу код своег кмета, потом код Кнеза от Кнежине, или Нахие, от кнеза с описанием преступленија, да се пошље у Магистрат. 10. Кнез добро да мотри на пресуђивања кметовска да небуду пристрастна. 11. Кнез, описав точно нреступление с довољним свидјетељотвима утврждено, да изда свое мњение, и овако да га Магиотрату пошиље. 12. Кнез нипошто да се неусуди, под каквим то било именом узимати от кога мито, или глобити га, ер како мито, тако и глоба лишава се чина, а с'увише биће пред Народом обезчешћен. 13. Ако би две терајућесе стране биле из едне Нахије, а из разни Кнежина, то Кнез от Кнежине да пошље тужитеља у Магистрат, а Магистрат ће позвати онога из друге Кнежине, и распру им саслушати и пресудити. 14. Ако би кои тужиосе код Кнеза своег на човека из друге Нахие, то Кнез нека пошаље оног тужитеља Магистрату од свое Нахие, а Магистрат овај нека се споразумје с Магистратом от оне Нахие, у којој находисе обтужени, поради распре. 15. Кметови, будући из најотабранији људи сеоски избрани, по Вичочајшеј вољи, не могу бити казњени ни от Кнеза от Кнежине, нити от Магистрата по наособ, или едан без другога, но ако би какав кмет погрјешио селу своме, Кнезу Срезскоме, или другоме коме, то онда кмета оног треба дозвати у Магистрат Нахие оне, онде, да се његова кривица предузме. У засједанију ономе мора бити главни нахијски кнез, или његов намјестник (понномошчник) Кнез Среза оног, откуда е обтужени кмет, и обични членови Магистрата истог. По достаточним Испитима, и доказатељству, ако кмета крива нађу, могу га из службе извадити, и по погрјешкама казнити, без даљег о том истражавања. У случају, ако согласни неби били између себе за пресуђење кривца, то онда могу описати кривицу ону Суду Народњем Сербском на расмотрјение, и по ономе очекивати рјешение Суда Народњег. И сваки пут мшенија обе стране точно описанна да пошаљу.

10. Кнез, да буде задовољан Књажеском милошћу, која одобравајући Кнезу от сваке иорезке главе повјерене му Кнежине (или Нахие) но едног посленика на обработание миљкова, узимати опредјељуе заедно, да се ови посленици не само на обработание његовог единственно миљка употребе, но и на обработание миљкова и други чиновника и служитеља народни, кои се у Кнеашни (или Нахии) његовој с своим домовима налазе: и ови посленици да обработавају само њиове домаће миљкове, а не на страни. Међу тим опредељуе се и едан ггосленик от сваке главе норезке, кромје вишеозначеног, кои ће за обшченародну послугу употребљен бити. 17. Кнез, или сам по себи, или по наговору њеког сељака, да неправи воденице, или што било друго у селу, што — би ономе селу на штету служило. 18. Како што е сам Кнез обвезан точно владатисе по издатим овде заповјестима, тако исто дужан е мотрити и на проче служитеље народње, ма кои они били, и кои власти његовој ненодлеже, да и они што противно по Народу нечине. И ако би опазио да речени служитељи против издати заповјести поступају, дужан е отма јавити Суду Народњем, описав точно и совјестно у чему се преступленија они служитеља состојала. 19. Кнез сваког незадовољника, и кои би противне рјечи против верховне власти изговарали, Суду Народњем с описанием њиова незадовољства, или противнии рјечи, да пошаље. 20. Кнез добро да мотри на странне и бећаре: имају ли они Пасоше от Правитељства нашег, по каквим дјелима палазе се у Вилајету; и ако — би подозрјение каково на њи пало, или нејмали — би исправна Иасоша, да ји с описанием кривице у Магистрат пошаље. 21. Кнез може Пасош дати људ'ма, или надиичарима из свое единственне Кнежине, кое он добро познае, до у ближњу Кнежину или Нахију. Ако би се захтевао даље нутовати, от Магистрата да узме. 22. Кнез дужан е браве, кое се у Кнежини без Сајбија нађу, Магистрату своем предавати, а Магистрат има наставление како ће с њима ноступати. 23. Подозрителног човјека, коме би се без довољно доказатељства каква кривица приписивала, и он признао ју неби, боем и мученијама да неиринуђавају да показанно на њега дјело призна, но точним и порјадочним Испитима и рјеч'ма дужни су онаквог донде доводити, док би, ако е крив, кривицу признао. И зато да Кнез оваковог подозрителног човјека у Магистрат пошље, гди се боље испитати може. Изузимајусе из овог реда иодозрителни за маловажне крађе, као прасаца и јагањаца; кое се често при чобанима и другим по сели момчад'ма догађају, кое Кнез соразмјерно подозрителне кри^вице и подозрителног ошинути може да кривицу призна. Г1ритом примјетити треба да подозрителни не по леђи но по надлежности, т. е. по дебелим месима казњен бити има и бој за таково подозрјение от 25. штапа, више да не превосходи. 24. Кнез добро да мотри да сељани уреченно своим спахијама точно издају. 25. Да мотри Кнез на трговце и на калаузе: имају —- ли свое Изуне от Суда Народњег, кои небуде имао да му недопусти трговину какову водити. Све ове преднаведение точке, које је Народњи Суд са одобрением Его Сијатељства назначио, преноручујемо и налажемо свакому Кнезу да ји често ирочитава и точгто исполњава. Данно у Крагујевцу 3-ег Марта 1829 года. Бр 0 и Бр. 729". (наставиће се) Д. Ђ. АлимпиЂ