Полицијски гласник

СТРАНА 168

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19

КРИМИНА1НА ПСИХОЛОГИЈА IV Послови једнога криминалисте, једног кривичног иследника су веома тешки и компликовани. Несумњиво јс да се у замршеним пословима око истраживањаистине у кривичним делима морају дешавати погрешке. Најтежа ствар у криминалистици јесте изналажење истине из безброја разних чињеница и Факата који истину могу да прикрију. У овом поступању могу се у главном уочити два случаја; први је где кривац неће да саопшти истину, а други је где ни сам он не зна и не може, или не уме да је изнесе. Најбоље криминалисте наглашују да је у пословима истраге, где се не може на први мах да умотри истина, најважније имати присебнога с/грпљења. Стрпљење је у истрази веома потребно. Нарав*но, веома је тешко. готово немогуКно, имати стрпљења, када се, услед нагомиланости послова, н г ма времена; а баш код данашњег правосуђа нагомиланост послова јо огромна. Али то не сме и не треба да буде никакав разлог за овлашно вођење кривичних истрага. Криминалиста не само да мора имати стрпљења, него, он мора имати и довољно времена. Тад може иравосуђе вршити своју благородну и корисну улогу у друштву. Није без разлога оно што наглашава Грос: да правосуђе у једној уређеној земљи мора да унесе у своје послове толико радне снаге, да се свако кривично дело може до ситница испитати и проучити. Народ, чијс представништво не би давало потребна средства за добру правду, не би ни имао права на заштиту правде и закона. Каква јо нравда у једној земљи — таква је и сама земља. Кривац, злочинац, кад стоји пред иследником, често пута има обичај да много излишнога изнесе у својим исказима. Велики број криминалиста иследника подносе те исказе равнодушно, не захтевајући да се кривац придржава предмета и дакратко и стварно излаже предмет због кога је пред иследником. Нема сумње, кривац или злочинац, који намерно развлачи своје излагање, намерно околипш и износи непотребне околности, обично истрчи, избрбља се и често изнесе и оно на видик, што.се по неки пут ни са највећом муком не може да искуша. Ми за овај мах нећемо говорити о тим кривцима који намерно и смишљено отежу своје исказе и тим отежавају рад једног криминалисте. Ми се заустављамо код случаја где исказник пред иследником одуговлачи ствар, не знајући да он То чини. Највећи број криваца, које криминалиста испитује и чија дела ислеђује, одуговлачи ствар својим исказима, не знајући да то чини, дакле нехотично. Шта више има оваквих случајева: иследник, при ислеђењу каквог кривичног дела каже кривцу и нарочито нагласи да овај не помиње излишне ствари; овај то не послуша, јер он не зна шта је у његовом целокупном исказу излишно, а шта не, и често пута бива, кад му се то каже,

да баш изостави оно ■ што је важпо и од прееуднога значаја, а истакне и нагласи оно што је са свим споредно, па и безначајно. Пејвећи део ониХ људи, који излазе пред иследника, кад ступају да одговарају, зараније спреме се и смисле шта ће рећи. Зато сви они зараније сређују своје мисли и идеје по предмету, ради којег и стоје пред законом као кривци. Ко пред иследником одговара само „да" и ,,не', тај нема у својој глави никаква реда, нити у опште икаква плана. Међу тим онај, који хоће ма шта да каже пред иследником, па било то истина или лаж, тај мора зараније да се среди, да прибере и сложи у целину све оно што је рад саопштити у своју одбрану. Апрема таким кривцима иследникмора имати стрпљења. Тежак услов, али веома потребан за криминалиоту. — Показало се у много случајева при кривичним ислеђењима, да не само деца и тешко схватљпви или ограничени људи одговарају сакато, са »да (( и »не (0 , него да то чине и врло интелигентии људи. Код оваких случајева ваља назити да се избегне дејство сугестије од стране иследника. Јер он може постављати таква питања, помоћу којих он сазнаје оно што исказник није ни хтео ни намеравао да каже. Они који пред судом или иследником силом и тешко п скучено одговарају нису иначе у животу вазда ћутљиви. Али ипак, из таког понашања може унеколико да се умотри оишти карактер тих људи. Потребно је да криминалиста, који чини какво ислеђење, има духа и ума, те да би могао и умео из кратких, често оскудних и недовољних одговора склопитп праву слику о оном што је рад да сазна и нроучи. Једна од несумњиво врло важних особина јесте иследникова умешност да наведе и упути кривца на тачно, кратко и верно излагање онога, што је било и што је предмет истраге. При оваком послу, на првом месту, криминалиста има да утврди једну важну околност: он има да утврди на ком нивоу умном и моралном стоји кривац. После овога он се сам мора наћи у СФери кривчева духа и схватања — он се мора спустити на његов ниво; јер због краткоће времена и многих других околности он није у стању уздићи кривца на свој ниво и до СФере његова појимања. Тежња правосуђа је да кривац, злочинац или сведок буде самосталан и независан у свом излагању за време истраге т. ј. да најважније предмете посматра и описује без ичија уплива; да је ослобођен од свију иредрасуда и утицаја и да на ствар гледа, као што би гледао кад ништа и нико не би и.а њ унливом дејствовао. Није важно само отклонити специјалне упливе, н. пр. дејство страха или преплашености, дејство једа, гњева и других психичних момената, који заиста делују на душевни живот и на ток исказа, него је важно и потребно исказника, па био он кривац или сведок, учинити са свим независним од самог предмета, и ако се он налази у њему. Краће речено:

треба уочити како исказник мисли, а не како говори, иа затим урадити да говорџ онако како мисли. За саму ствар истраге, као и за сам предмет то је од пресудна значаја. Грос номиње овакав случај : један прост, али врло честит и скроман човек, који је век провео у шуми, радећи на горосечи, стално је одрицао да је његов ј брат убијен због љубоморе. Никако није хтео признати да је над братом учињено убиство из љубоморе. Кад је дошло да се говори о мотиву убиства —- стало се. Љубомора није била мотив за извршење злочина. Него шта ? — Тада се иследник досети и рече да је убиство због девојке, а овај без даљега околишавања одлучно потврди: »тако је, због девојке (( ... Ван сваке је сумње да је посао истраге тежак и заморан посао, посао мучан и заплетен; али ипак криминалиста има начина и могућности, да се оријентише у својим пословима и да нађе истину, која је главни предмет целокупног његовог рада. и истраживања. Не треба заборавитн да криминалиста има већином посла са необразованим или полуобразованим људима. Они, који долазе пред иследника већим делом су и неваспитани довољно. На њихов ниво ми не можемо одмах да се спуштамо, нити да се пренесемо.у њихову душу, да се уми- ■ слимо у њихове поступке и мотиве. С тога је врло тегако унети се у свет идеја и представа кривца или злочинца. Но, с ! друге стране, искуство је показало да је и са јако интелигентним и образованим људима посао ислеђења веома тежак и мучан. У колико је мука око ислеђења кривице коју јеучинио прост, необразован или неваспитан човек, у толико је исто тешко водити ислеђење над човеком, који | високо стоји изнад нивоа нормалиога образовања и васпитања. Грос даводи један олучај. Он је имао да оастави протокол и да узме исказ од једног научника, човека светског гласа и имена у науци. Исти се исказ тицао неког кривичног дела, ] при коме је славни научник случајно био сведок. И шта је било ? Грос ирича да га је славни научник славно намучио. Сам исказ је био невероватан. в Или, вели Грос, реч, коју сам диктирао, или реченица није му била погодна. Многе му речи изгледаху јако оштре, неки изрази претерани, други недовољни. Тако до краја. Остављам на страну то, што сам пола јутра употребио само на састављање протокола, који је био два пута писан и нреписиван, на неколико места брисан, поправљан и дотериван, ипак ислеђење испало је тако сакато да је почетак противсловио свршетку. Искази славнога на- | учника, са светским гласом и репутацијом били су пуни сунротности, а што је најглавније, показали су се тотално нетачни. |. Јер се ускоро, другим сведоцима, који су били обични људи, непобитиим исказима I утврдило, да је другаче било, да је друго I истина; а велики и славни научникје из I пуке савесности, из претеране предостро- I жности и сувишне тежње за тачношћу \ ■ најзад толико се занео, да више није тачно ј знао шта је видео, те се тако цео његов I исказ показао да је без вредности остао 11 ... I Грос на завршетку тврди да су и друге I