Полицијски гласник

СТРАНА 184

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРО.Т 20

Џема и Осман Усејиновићи, Мустафа Мелишевић и Мустафа Абазовић, Цигани из Букова у орезу пчињоком, одговарају за дедо убиотва код тамошње ореоке власти, а још од авгуота меоеца 1903 год. налазе ое у беготву. Џема је отар 47 година, зуба великих и шкрбих, на глави ноои Фес. Ооман је отар 27 год., црних бркова, на глави има белегу од ране, ноои Фес и око врата шал. Мелишевић је отар 32 год., оипничав по носу, замуцкује кад говори, носи белу капу. Абазовић је стар 39 година, подебео, на горњој усни има израштај, на глави носи Фео. Препоручује се свима полицијоким и општиноким влаотима, да за њима нареде потеру и у случају проналаска упуте их стражарно начелнику среза пчињског с позивом на Бр. 5284. — АБр. 806. Крађа коња. Ноћу између 7. и 8. т. м. непознати лопови украли су два коња и једну кобилу Јовану и Петру Димигријевићу, тежаку из Вел. Врбице у срезу кључком. Један је коњ длаке беле, матор 10 год., на левој бутини има белегу; други је длаке ђогатасте, матор 7 год., у десно уво ровашен. Кобила је матора 5 год., ддаке жуте, оа жигом «0», без других роваша. Препоручује ое овима полиц. и општ. властима да за лоповима и покрађом нареде потеру и у олучају проналаока опроведу их начед. среза кључког о позивом иа Бр. 56 50. АБр. 792.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Владимир Костић — Николић, звани „Гуша", опасан лопов, пао је ономад шака београдокој полицији. Ухваћен је на оамом делу крађе. Још од пре дваестину дана осетило се његово присуотво у Београду; једна пзвршена крађа на Врачару и једна покушана у Иалилули, то су јаоно наговештаваде. 8. ов. м-ца, у оамо свануће увукао се у једну кућу у Симиној улици, па наишав у нредообљу на један куфер са отварима, зграбио га је и одмах почео бежати, не разбирајући много шта је у љему. При самом издаску из дворишга буде примећен од укућана, који привичу за њим. При том наиђе п ноћни стражар, те он баци куФер и нагне бежати на другу отрану, али га стражар ухвати. * * * „Гуша" је родом из Београда, стар око 5 4 годиие, оредњег раота, висок 1,66 м., коое смеђо-проседе, браде риђе, очију жућкасто-зелених; на левој руци има белегу од ране неправилног облика, величине 9/4 см. на унутрашњој страни шаке, од те ране цела је шака деФормиоаиа, а средњи и мади прст укочени и мало повијени унутра. На истој руци има белегу од чира, ведичине петпарца, на задњој отрани врха рамеиа. Он је рођени брат познатога варадице Аленсе Костића, чију омо олику оа описом изнеди у 4. и 5. броју ((Полицијоког Гдаоника" од ове године и Радомира Костића., такође опаоног лопова, који се оад налази на издржавању ооуде. Свега их је три брата и ова три су злочинци, а имају и дво сестре, које ниоу много од њих одмакде. Интересантно је, да им је отац био београдски учитељ, а у кодико ое могло сазнати,

и мати им је била ваљана жена. Откуда од гако добрих родитеља овако рђава деца за чуђење је. Вредпо би било знати податке о њиховим старијим прецима и другим блиским рођацима, јер ое преступност све деце извесних родитеља, нарочито када оу ту били уолови за њихово иравилно развиће, не да тако лако објаонити са наследношћу, но ови се подаци ниоу могди за оада добавити пошто оу им и отац и мати по рођењу из Ауотро-Угарске, те их слабо ко зна, а сами они о њима неће да дају никаква обавештења. Како је који одрастао, он је одлазио из родитељске куће у свет и заметао сталну борбу са полицијом и кривичним законом. Најстарији Владимир и средњи за њим Радомир, били оу најпре коцкарп док ое нису ишчаурили у опасне допове, а. најмдађи Алекоа био је од вајкада и остао варадица

ђењем, ухваћена је једна његова цедуља, коју је хтео да про^ури некоме у варош, а из које се видело да је он у околини Београда у некој пећини имао скривене ове отвари: златан женски оахат о ланцем , два златна прстена и још неке скупоценије предмете. Сви напори подиције да до ових предмета дођо оотали оу безуопешни. Претрессне оу све јаме и пећине у околини београдској, али без икаква резудтата, а он је упорно одрицао да има што у ствари, већ да се само ( ( шалио» са оном цпдуљом. У Београд је, веди, дошао оада из Шапца, а тамо је прешао из Сремоке Митровице. Ако се зна да је где учинио какву кривицу нека се акта пошљу Управи града Београда, где се он надази под истрагом за предотављену крађу.

Каква сдучајност! И Алекса и (,Гуша в налазе се оада под истрагом, само Алекоа код суда, а „Гуша" још код подиције. И ако их раздваја само један плот кад оу па чистом ваздуху, ипак не маре даг,е виде. Нарочито (< Гуша" мрзи Алексу, јер, веди, Алекоа је долазио својим мајсторским преварама до десетину хиљада динара, па му ипак никад ништа није хтео дати. Алекса, опет, вели за њега да га само срамоти својим лоновлуцима. ( ,Гуши» је ово оад пети поврат за који ое зна. Први пут је ооуђен 1 886. год. на седам година робије због више опаоних крађа, извршених у друштву са Михаилом Брдаревићем; други пут 1 894. год. на пет година робије због извршеие опасне крађе Вл. Тајоићу, пепзионеру, и четврти пут прошле године за просту крађу са некодико месеци. У Таоиним белешкама „Деца Робијаши," (( Гуша" се помпњо као један од опасних допова, који се пије усгручавао ни од тога, да откоиава гробове и скида драгоцоности од мртваца. Он тамаи и изгледа као оно хијене што откопавају мртваце: вуче се потмуло и погурено, мислио би човек на први поглед да је какав просјак, ади кад се разјари права је звер. Кривице никад не признаје, оем кад се на деду ухвати као ово сад. Када је дањоке године био у управином иритвору и под исле-

СКРЕЂ.Е СЕ ПАЖЊА Нађен леш. — У атару општине костолачке, на десној обади Дунава иопод штека и коотодачке царинарнице, нађен је један женони леш, који је вода избацила 8. ов. м-ца. Увиђајем и оекцијом је утврђено: да је лега девојчице отаре 14—15 година, висок 1-28 мет. Од одела на лешу је нађено : горња кратка сукња од пархета, карирана крупним штраФтама црвене и жуте боје, доња кратка подсукња од плавичаотог циц-пархета, бела кошуља бд обичног шифоноког пдатна, рекла од цица боје љубичаоте (лила) са чипкама на рамеаачама, у ушима утопл.енице нађене су две мале жуте минђуше са малим црвеним камепчићима. Леш је прешао у трулеж. што значи да је дуже време био под водом, и да га је вода донела на меото где је нађен са велике даљине. На лешу нису нађени трагови од насилне смрти. Позивају се све полицијске и општинске власти да у овојим домашајима потраже фамилију нађеног леша и ако што о овом дешу, чија идентичноот није утврђена, сазнаду, да о томе известе начелника среза пожаревачког с позивом на Бр. 832 4. — УБр. 170 48.

уредник, пушан $. ЈТ/гимпић.

Штамла Краљ. Срп. Државна Штампарија