Полицијски гласник

БРОЈ 20

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 183

Но осим те незаконитости, поменуто решење садржи још једну незаконитост. Важност докумената д-ра Т., на основу којих је постављен за контрактуалног ореског лекара, учинио је сам начелник Санитета својим рекератом СБр. 4410 од 6. јуна 1893. год. и оценио их као пуноважне према чл. 9. тач. 1. Ио чл. 4. тач. 1. санитетског закона, међутим, то право припада Санитетском Одељењу Миниетарства Унутрашњих Дела: „да са Главним Санитетским Саветом испитује и оцењује научну и стручну спрему и академијску квалиФикацију"• У овом случају нико није ни питао Главни Санитетски Савет за његово мишљење; а какво би мишљење Савет дао, види се из приложених неколиких мишљења његових, која одлучно дисквалиФикују лекарску спрему д-ра Т. Дакле и у оцени квалификације д-ра Т учињена је незаконитост обилажењем Гл. Санитетског Савета и нетражењем његовог мишгења о квалификацији д-ра Т. У главном са ова два разлога ја сам оспорио д-ру Т. право приватне праксе, и ако је он, од сгране мога претходника, то право добио. Кад сам ово учинио, нисам учинио ништа противно закону, већ на против, својом одлуком, ја сам, као чувар санитетскога закона, одржао у важности одредбе овога закона, које је мој претходник погазио, кад је д-ру Т. призпао право приватне праксе. Налазим, да на ово имам права, кад год нађем да је повређен материјални нропис закона, као што је овде случај, стојећи још и на томе земљишту, да су материјалне одредбе закона увек јаче и старије од решења министарских, која нису основана на закону, односно, која су противна закону, чије је чување и правилно примењивање новерено дотичном министру. Најзад, ја сам оваким радом имао намеру, да питање, о коме је овде реч, изнесем иред Државни Савет, као највећи административни суд, те да он донесе одлуку: да ли Јв јачи закон, који Јв уредно законом иостао, или Једно решење Министрово, коЈе је иротивно томе закону, као што је случаЈ овде ? Напослетку, ја оваком одлуком нисам повредио никакво стечено нраво д-ра Т., јер, према напред изложеном, оп цраво, које хоће да одржи, није могао пи задобити, и кад га је неправилно задобио, не губи ништа, кад се то неправилно сточено право одузме" И поред овако јасно на закону основаних разлога, Државни је Савет, у својој општој седници, остао при првом свом посматрању, и поништио ожалбено решење Министрово. — Решење Државног Савета од 26. априла т. г. Бр. 2945. По одредби тач. 2. чл. 10. закона о уређењу санитет. сгруке и чувањ. народ. здравља, приватна лекарска пракса дозв.ољава се само оним лицима, која су сриоки иоданици и имају услова из прониса чл. 9. т. 1. Те су одредбе важиле до 20. Фебруара т. г., дакле и у времену, када је д-ру Т. 1897. год. издато право, противно закону као штићенику, који ни до данас није српски поданик.

И одредба старог закона и измена чл. 9. закона о уређ. санит. струке постављају као битну погодбу за добивање дозволе и права на праксу, поред квалиФикација, и сриско поданско. То нема д-р Т., што је противно јасним одредбама специјалног закона. А да неко стечено право буде у истини право, треба да је основано на закону. У овом случају, с погледом на решење Државнога Савета, Министар унутрашњих дела је у дилеми: ако изврши Саветско решење и дозволи ираксу д-ру Т., гази члан 9. новог и чл. 16. тач. 2. старог закона, а ако га не изврши, огрешио се о тач. 6. члана 444. земаљског Устава, иошто су Саветска решења обавезна за њега. Радо бисмо чули мишљење наших правних стручњака о овоме нитању, и у том циљу стављамо им на расположење ступце нашега листа. о. Б.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА Опаљена вештица. — Колико иде далеко у Сицилији код сељачкога сталежа веровањо у моћ живих вештица, може се видети из овога нримера, који се скоро десио са једном часном и добром домаћицом, која је постала жртва сујеверја у вештице. Брачни пар Бартоло и Лукрецира Сколе оптужио је комшилук за то, што су убили сестру Бартолову, Антонију Лојаконо, и то за то, што су веровали, да је ова својим 1)аволским вештинама допринеладаимумре њихово једииче. Сујеверни пар нападне ноћу на брачни пар Лојаконо, разбије главу мужу, а Лукрецију полије гасом, па, је живу спали. Обоје су предати суду, али се не кају за дело, које су учинили из освете вештици. Тетовираве очију. — Ма колико на први поглед изгледало невероватно, да се и очи могу тетовирати, и на овај начин знатно изменити природна боја дужице и зенице, ипак је ово данас овршена ствар по извешћу лијонског Архива за криминалну антроиологију и криминалогију. Заслуга за ово, вели сеу овом часопису, припада Хасколу и Хеферману, бостонским очним лекарима, који већ увелико врше ове дрске али и успешне операције. Помоћу особито финих инструмената успевају они да у рожњачу, а за једну десетину милиметара испод површине, убризгају неколико капи нарочитог пигмента, чија боја може бити плава, зелена, црна и кестењава. После ове операције, довољно је не напрезати очи читањем и писањем за једну недељу дана и — ствар са »крефарбаним « очима потпуно је свршена. До сад је наука користила у истој мери и полицајцима и злочинцима, али овај пооледњи успех, како изгледа, биће од корисги само злочинцима, јер ће несумњиво отел.авати утврђивање идентитета. Надати се пак, да ће се убрзо пронаћи, ако већ и није пронађено, какво »контрасредство «, које ће бити у стању да уништи вештачку боју ока, као год што се помоћу познатог средства Др. Баро-а могу унинггити тетовирани знаци на свима осталим деловима човечијег тела.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ ТРАЖ1 С Е Моша Адања, тргов. иомоћпик из Шапца, изузео је од Морица Адбахари трг. онд. 1130 динара па име куповине сувих шљива па је са новцем 14. ов. м-ца побегао. Моша има 47 година, раота је оредњег, у опште црномањаст, иде ногурено. Препоручује ое овима полицијоким и општиноким влаотама да Мошу у овојим домашајима потраже, и пропађеног опроведу начелству округа подриноког о позивом на Бр. 7989. — УБр. 17154. Спасоје син Загорке Обрадовић, удове родом из Берана у Турској, ђак II. разреда крагујевачке гимназије, пре деоет дана отумарао је незнано куда из Крагујевца. Стар је 13 година, оув, црномањаст, од одеда имао је: пантадоне, копоран, на гдави шешир и на ногама подеране ципеле. Позивају се све подиц. и општинске влаоти да Спасоја у својим домашајима потраже и нађеног упуте начел. округа крагујевачког с позивом на Бр. 7810 — УБр. 17108. Драгића Жарића, терзије из Шапца, неотало је 1. маја ове године. Он је стар 4 5 година, средњег отаса, очију црних, коое црне, обрва црних, од одела има на себи: шарени капут и панталоне, а на глави шубару. Ко о несталом Драгићу ма шта зна, моли се да .о томе извести начел. окр. подринског с позивом на Бр. 7304. — УБр. 1 6585. Шихаило син Симе Новаковића, 2 3. априла ове година побегао је од куће својих родитеља без икаквог узрока. Позивају се све полиц. и општиноке вдасти да га у својим домашајима потраже, и на олучај пронадаска упуте начеднику среза посавског, округа ваљевоког о позивом на Бр. 5860. — УБр. 15140.

П О Т Е Р Е Лука Младеновић, тежак из Д. Црнишаве, окривљен је код начелника среза трстеничког за дело из |, 191. казн. зак. Лука има 3 3 године, средњег је расга, црномањаст, оувоњав, бркона великих жутих, очију граорастих; на себи има поцепане чакшире и жут полован гуњ, на глави шајкачу. Позивају се ове подицијоке и општинске вдасти да Луку, који је у бегству, живо потраже, и нађеног спроведу начелнику среза тротепичког с позивом на Бр. 5859., иди Управи града Београда с позивом на Бр. 1 6543. Милија Милић и Радоје — Раца Јовановић из Д. Коњуше, рошењем прокупачког првоотепеног суда од 19. Фебруара 1 905 год. Бр. 1837, отављени су под суд и у нритвор, као саучесници познатог хајдука Педељка Питулића. И један и други у беготву су још од 1894 год. Милоје има 4 4 год., косе је пдаве, бркова риђих, очију пдавих. Радоје има око 30 год., раога је оредњег, очију плавих, у опште је риђ. Препоручује се свима полицијским и онштинским вдастима да Мпдију и Радоја у својим домашајима најенергичније потраже, и у случају пронадаска под оигурном етражом опроведу прокупачком првостепеном оуду с позивом на Бр. 5365. УБр. 1 8649.