Полицијски гласник

БРОЈ 21

ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ (1793 — 1869) III. Полиција у Србцји од 1804.-1869. год. (иАСТАВАк) 1 5 И у једном и у другом стадијуму дужности полиције нејасне су и неодређене, а појам о њеном задатку не разликујо се скоро ни у колико од нојма о задатку унутрашње државне администрације. Изузетак од овога чини установа варошких кнезов а — аплицаЈп, чије су дужности: надзор над странцима, окитницама, чистотом. мерама, пасошима и т. д. доста прецизно и умесно одређене. Четврти период (1835—1869) Уставом од 3. Фебруара 1835. год., свеколика власт у земљи била је подељена на закоподатељну, законоиавршитељну и судејску. Прве две ирипадале су кнезу, Совјету и аопечитељима., којих је било шест: аравосудија, внутрени дјела, финансија, инострани дјела, војени дјела и аросвештенија, а последња судовима: окружним, Великом Суду, који је судио у трећем степену, и Совјету, чије је једно одељење судило у другом и последњем степену. На основу чл. 76. овог устава, изишао је под 14. Фебруаром ове исте год. указ кнежев о саставу и дужностима Совјета. у коме су, мимо осталог, одређене и дужности министра унутрагањих дела у овоме: 1 ) 1. Да чува и одржава у „цјелости" земаљски устав, права појединаца, као и права општина, срезова и округа; 2. Да раздели Србију на округе, срезове и општине; 3. Да „устрои Статистику Сербије"; 4. Да у споразуму самипистром војним чува границе земље; 5. Да у споразуму са министром војним установи а внутрену воЈСку, кој а ће бити иолицијом внутрености«; 6. Да заведе »полиције«-, и пропише опште уредбе о одржању мира и поретка у земљи и на граници; 7. Да спречава образовање тајних друштава, и да мотри на просјаке и друге скитнице; 8. Да оснује „здангуе и изда зааовести у ком и по ко]има би. се могло дати аосла бесаосленицима и кривцима"-; 9. Да се постара в како Ае се сиротињи аомоћи и иосла дати а ; 10. Да пропише правила о издавању пасоша; 11. Да подигне и уреди л нуждне тавнице «, и о њима се брине по уредбама које би министар правде нрописао; 12. Да изналази и заводи средства за спречавање пожара и осталих несрећних случаја по градовима и селима, као и да се брине о онима који би услед оваквих случаја страдали; 13. Да настојава, да се по градовима и селима подижу здраве куће и по једном истом плану; 14. Да » заводи заведења из којих би се у време нужде могло што аозајмити људима, који би имали аосла каква да сврше а немају средстава к том.е «; да се стара о трговини, занатима и подизању Фабрика; даље о земљоделству, сточарству, свиларству и виноградарству; 15. Да чува шуме од штете, »ко науци шумодјелиЈа®; 16. Да заведе и уреди поште, и њима управља; 17. Да води надзор о мерама у јавном саобраћају; 18. Да се стара о путовима и мостовима; ') Ио Сретењском Уетаву министри су у исто доба били и еаветници.

СТРАНА 191

19. Да се стара о здрављу народа, и да »снише уредбе, како ће се мртваци прегледати, и повраћати у живот полумртви, где ли ће се прави умрлци закопавати, и какови гробови да им се граде": 20. Да води надзор над општинама, и да настојава в да се ове међу собом братски љубе «, и најзад 21. Да се стара о моралу и иодизању „ обштеаолезни зданиЈа«. Изложене дужности првог уставног иоиеуитеља унутрашњих дела у Србији, ма колико да су нејасне и неодређене у појединим правцима, ипак несумњиво доказују нравилиост појимања задатка полиције онога времена, у коме су ове дужности прописане. Из њих видимо, да је аоаечитељу, поред реда и безбедности, било стављено у дужност још и старање о здрављу, моралу, сиротињи, трговини, занатима, мерама, фабрикама, иоштама, шумама и подизању и одржању корисних и хуманих установа, а све ово, као што смо већ видели приликом говора о полицији у опште, било је предмет полиције западне и јужне Европе овог времена. Несумњиво је, да је познати Димитрије Давидовић, који је радио Сретењски Устав по угледу на тадање слободоумне уставе европске, писао и ове дужности аоиечитељеве по угледу на ондашње савремене полиције, Ово је у толико пре за веровање, што је Давидовић био први усгавни попечитељ у Србији и, као такав, имао задатак да изложене дужнбсти у дело приводи. На жалост, Давидовићево министарство као и Сретењски Устав били су врло кратког века. Иницијативом Русије, Турске и Аустрије, суспендован је овај устав само после месец и по дана његовог трајања, а Давидовићу одузето и само уређивање »Сербских Новина«. У хаосу, који је после овога настао и у политичком и у државном животу Србије, полицијска власт припадала је Државном Совјету, Војеним Командантима, Исаравничествима, Срезским старешинама, Варошким иолицајима и Сеоским кметовима. По чл. 5. УстроЈенија Државног Совјета од 29. јуна 1835. год., Совјет је, поред осталог, имао и ч да обдржава личну слободу, јавни мир и поредак; да се стара о обдржанију живота, здравља и распространенију лепог обичаја народног*, а ио чл. 14. б овог истог устројенија, он је могао решавати и наређивати, без одобрења кнежевог, све што би се односило на В набљудавање полиције дневног мира и поредка, чувањем, да се зли људи и скитнице са стране у Србију не довлаче; заповедањем исправничествима, да на такове л^уде, на проејаке и на опаке, за које се незна, чим се занимају, и од каквог рада живе, добро пазе, и у вилајет њин враћају; и предписивањем правила, како треба пасоше давати, како ли стране пасоше прегледати, и како с онима поступати, који без пасоша у туђе место дођу 1<? ). Имајући, на овај начин, дужност да се стара о полицији, Совјет је под 10. августом ове исте год. прописао ова правила за иолицаје и аолицију у опште : ,,Будући да је Управителноме Совјету до знања дошло, да је већа част полицаја наши такова, да и незна, које су и у чему се стоје дужности њине; то је Управителни Совјет у држаноме под данашњим засједању своме рјешио, да се свима ПолицаЈима нашим следујућа правила даду, по којима да се владати имају.

г ) Зборник 30, стр. 59.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК