Полицијски гласник

БРОЈ 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 215

убице показује човека без осећаја или са затупљеним осећајима. У делу Ф. Достојевскога »Записци из мртвог дома® износи се доста нримера како злочинци и убице спавају. Достојевски наводи да је најчешћа појава у сну убилаца и злочинаца гестикулирање и говор. На лицу злочинца у сну се показују разне црте, које одговарају садржини сна. Ломброзо у своме познатом делу »Урођени злочинац® доказује да убице много сањају, а неки имају немирне снове тек после изречене пресуде. Е. Фери износи своја посматрања и тврди да злочинци, после извршенога дела веома сиокојно спавају. Шта више он иде још Даље и доказује да се но природи сна и спавања може да ирави разлика између рођеног злочинца и душевно болнесног човека, који злочин врши. Злочинац, који је душевно болестан, после извршеног убиотва, спава као какав епилептичар после дејства епилепсије, аурођени злочинац, после извршсног злочина, има са свим природан сан и спава, као какав честит и уморан раденик после тешкога дневног рада. Прва систематска иосматрања о сну и спавању злочинца дао нам је Др. де Сантис, проФесор Психијатраје у Риму, а у делу ј Снови ", медецинско психолошка носматрања. То је дело преведено без мало на све културне језике и обратило је на себе великупажњу свију криминалиста. Подаци које нам даје де Сантис, врло су важни. У том свом делу износи де Сантис доказе из којих ми видимо како спавају и шта сањају убице и злочинци. Он је отпочео своја посматрања и студије у Орвијету, још пре четрнаест година. Де Сантис је проучавао снове четрдесеторице злочинаца. Број тих посматрања није био довољан да би према њима могао изводити какве закључке. С тога је он године 1896. наставио своја проучавања и посматрао још 85. злочинаца од којих су били 24. женске, То су већином били убице. С-ви су ови убилци били окарактерисани као физички и нервно здрави, дакле припадали су нравом типу злочиначком. Прво је питање било, које је де Сантис хтео да проучи, ово: спава ли злочинац редовно сваке ноћи или не спава? Да ли спава много или мало и како сиава? Спавају ли злочинци у слободи чешће или ређе или кад су у казамату ? 0 чему злочинци сањају најчешће? Дали оањају што ретко, чудновато, страшно, ужасно или весело, равнодушно и пријатно? Да ли сањају о злочину који су извршили? — итд. Де Сантис је дошао до ових резултата: Прво је посматрао 40. злочинаца, мушких и од њих су 13. сањали често, 22. ретко, а само 5. никако. По том је посматрао још 61. и нашао да често сањају 9. ретко 28. а никако 24. Код жена, на 24. посматрања, долази њих 7. често, 14. ретко, а 3. никако. Код првих 40. злочинаца било је невропатичара, 2. неврасгеничара и 3. старе пијанице и 3. епилептичара а и неколико стараца. Вредно је нагласити да сви они, са изузетком невропата, причају да су у слободи много мање спавали и сањали. Слична су призиања чиниле и жене злочинци. Изгледа да принудна тишма казаматског живота

и његова монотонија, а исто тако и начин храњења, дејствују на ноћну делатност мозга код злочинаца. Три злочинца, женске, тврдиле су да су тек кад су дошле у казамат почеле сањати. Горе назначени бројеви расветљују врло важну чињеницу, наиме: они злочинци, који не сањају ништа кад спавају (у колико нису слободоумни) припадају врсти најгорих злочинаца. Међу њима, њих 24, који никад ништа не сањају кад спавају, јесу убице и готово сви су на смрт осуђени. Између седам жена осуђених за злочинство. налази се једна жена која је мужа отровала, једна двадесетогодишња жена, која је своје дете заклала. Ова врло често у сну говори. За тим се налазе две, које пре извршеног злочина никад иишта нис.у сањале при спавању. Од три жене, које тврде да нису никад у спавању ништа сањале, једна је од 30 година, пре је била крадљивица, друга је извршила неколико убистава а трећа је ннтелигентна, лепа и млада девојка, убилац. Није без интереса знати о чему злочинци сањају. — Шта бива и какве се слике нижу и развијају у уобразиљи злочинаца и убилаца кад сањају ? Сами злочинци, кад их упитамо, обично одговарају : „Сањамо о слободи". Али тиме они хоће да кажу то, да сањају сцене, догађаје, и доживљаје који се догађају ван казамата, у слободи, у њиној ностојбини или нородици. Нема сумње да је вредно и ово знати: да ли убицама долазе у сну њихове жртве и сцене злочинстава, које су починили, и ако долазе, како и у којој мери. Од убилаца, једва једна трећина, од оних који сањају при спавању, има снове у којима се појављују жртве њихове и сцене самог злочина, што су га извели. И ту се јавља гњев, јед, ужасавање, страх. Од 37 злочинаца, мушких, који су своје злочине без аФекта извели, четворица су виђали своју жртву у сну, а само се једном од свију њих учинило, као да је учинио „неправду® ономе над ким је злочин извео. Између тринаеот жена злочинаца, са равнодушним сновима, само је једна мати која је своје дете удавила. И њој се никад у сну није њен син јавио. Да Сантис из ових посматрања изводи закључак и налази ово : разбојници, злочинци, убице после извршеног убиства и у казамату спавају дубоко и мирно дуго врло дуго и њихово је спавање спокојно. Затим: злочинци уопште сањају ретко и мало. Врло је мален број који сањају много или не сањају ништа при спавању. Најстрашнији злочинци, апсолутно неморални људи и немају снова исто тако као и идиоти. Одузимање слободе нотномаже да се снови живље јављају. Злочинци, који врше злочина дела сањају при спавању мање, него злочинци, који су у затвору. Осећаји у сну код злочинаца су веома ограничени: њихови онови су готово увек просте, ограничене успомене на прошле дане у слободи или су просто понављање дневних доживљаја. Слике злочина, штд су га учинили цонављају се у сну

врло ретко: од 93/ само њих 22. сањали су свој злочин. Може се дакле закључити да се велики део злочинаца и сновима разликује од нормалних људи. Снови злочинаца показују да су они без осећаја или са ћеома слабо развијеним осећајима, да су апатични. Злочинци спавају добро, и кад еањају о слободи. М. П.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАЈВЕ П 0 Т Е Р Е Димитрије Дојчиновић, земљоделац из В. Поља, среза адексиначког, решењем среске власти од 20. пр. м-да Бр. 7410, отављен је под кривичну истрагу п у притвор због убиства. Димитрије, који је у бегству, има 23 год., високог је раста, сувоњав, црн, образа дугих, у оделу је сукненом. Треба га најживље потражити и пронађеног сировести начелству среском у Алексинац с позивом на Бр. 7410. Лазар В. Радојковић, земљоДедац из Мирова, ср. бољевачког, осумњичен је да је 27. пр. м-ца извршио убиотво над Милојем Милановићем, председнпком општине мировске. Осумњичени Лазар, који је одмах по извршеном убиству побегао, има 23 год., оредњег је раота. добро разиијен, црномањаот, бркова малих црних, косе црне; од одела има на себи чакшире од црног сукна,, антерију сукнену црно. жуту, а на ногама опанке са широким кајшима. ГГозивају се све полицијске и општиноке влаоти да Лазара у својим домашајима најживље потраже, и пронађеног опроведу пачелнику среза бољевачког с позивом на Бр. 86 52. УБр. 1892 3. Добривоје Мендић) раденик овд., ноћу из међу 24 — 25 маја тек. год. повредио је ножем РудолФа Береца, машииисту Фабрике платна и побегао. Он је стар око 20. година, раога је оредњег, дежмекаст, у лицу плав; на оеби носи раденичко одело. — Позивају ое све полицијоке и општинске влаоти да га потраже, и у олучају проналаска спроведу Управи гр. Београда о позивом на Бр. 1 8988. Ђурица Петровић — Комненић, родом из Дрне Горе, скитница, одговара код нач. ср. кооаничког за кријумчарење дувана. Он је отар 33. год., оредњег раота, пегав, носа дугачеог, бркова жутих, дужих, оакат и рамље кад иде. Пошто је он отумарао незнаио куда., то се по» зивају ове полицијоке и општинске влаоти да га потраже, па у олучају проналаска спроведу начелиику ср. косаничког спозиврм на Бр. 4688. Крађа стоке. Милети Вељковићу из Бачевице, 28. маја тек. год. украден је са паше један коњ стар 6 година, длако алатасте, но мало чилаот, преко целог чела лисаст, у задњу ногу чарапаст, потковаи у ове четири ноге немачким ковом. — Позивају се све полицијеке и општинске влаоти да лопова и крађу потраже и на случај ироналаска епроведу начелнику среза бољевачког с позпвом на Бр. 8606 УБр. 18930. # ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА 28. маја тек. године изиршеи је на Врачару једап злочин, који се муњевитом брзином разнео ио целом Београду, а којим је откривеио