Полицијски гласник

СТРАНА 214

Начелник среоки валазећи: да општина јежевичка није издала целокупну суму, буџетом предвиђену за школу, наредио јој је актом № 10162., да тражену суму исилати онштини заблаћској. Према овој наредби начелника ореског одбор општине јежевичке донео је одлуку од 22. октобра 1904. год. № 2378., да оно, што општина није дужна не може ни да плати, а општина заблаћска, ако мисли, да на потраживање има каква права, нека се обрати редовном тужбом преко надлежног суда. Среска власт, налазећи, да је општина јежевичка дужна да плати, и да није поступила по наредби № 10'!62, решењем својим од 30. октобра 1904. год. Л! 11017. задржи одборску одлуку од извршења. По изјављеној жалби од стране суда општине јежевичке, Државни Савет одлуком својом од 24. маја 1905. године, № 3331., поништио је решење среске власти са ових разлога: Решење по Форми но одговара закону, јер среска власт није.у смислу чл. 152. и 126. закона о општинама, навела ни један законски пропис, коме је одлука одборска противна. Сем тога, ако суд, или одбор неће да извршн какву наредбу среске власти, а она налази да је на закону основана нема места примени чл. 152. закона о општинама, који ове случајеве и предвиђају.

Расписи Шниетра Финансија, о разрезу и наплати порезе, не могу бити предмет жалбе Државном Савету. Трговачко-извознички есна® среза моравског изјавио је жалбу Државном Савету противу распиоа Министра Финансија од 23. марта 1904. године ПрБр. 8964., због разреза пореза на извозничке радње. О.ву жалбу Државни Савет одлуком од 20. маја 1905. године № 2936. одбацио је као неуредну, на основу чл. 23. свога пооловника, налазећи, да овде нема одлуке Министрове, противу које би се, у смислу чл. 48. саветеког пословника, могла изјавити жалба Државном Савету. Расписом МинистраФинансија, противу кога је жалба изјављена, није повређено ничије приватно право, већ, се њиме само наређује пореским одељењима, како се она имају управљати, приликом распореда нореза на извозничку радњу. Тек доцније, кад пореска одељења буду извршила распоред пореза на дотичне радње, само порески обвезници, који нађу да је иоти противан закону, могу се користити правом, које им даје чл. 120. закона о непооредном порезу и жалити се Министру Финансија, а за тим и Државном Савету.

Један случај из чл. 74. закока о устројстзу војске. М. Д., управник П. Банке, резервни артиљеријски поручник, обратио се Мипистру војном, преко надлежне команде, да га, на основу чл. 74. закона о устројсгву војске, преведе у II. позив народне војске, пошто је у 33. години, а није државни чиновник, те, по закону, није обавезан да служи у I. позиву, у ком се води као водник III. батерије дунавоког артиљеријског пука.

Решењем од 4. августа 1904. године ФАБр. 679?., Министар га је одбио од овог тражења, из разлога: што, по чл. 74. закона о устројству војске, резервни официри, који су државни чиновници, служе, без обзира на године старости, у оном позиву, где се одреде, а осталн служе по годинама старости, али се могу употребити на службу и у млађим позивима, ако на то пристану у миру, а у рату, ако то потреба захте. Па како распоред, по коме је молитељ М. Д. одређен за водника III. батерије дунавског артиљериског пука у I. позиву, важи у. исто време и за ратно стање, то не може бити преведен у II. позив. Државни Савет одлуком својом од 6. априла 1905. године Бр. 2232., по изјављеној жалби поништио је решење Минисгрово, из ових разлога: По чл. 74. закона о устројству војске, резервни оФицири, који су државни чиновници, служе, без обзира на године старости, у оном позиву, где се одреде.... и т. д. Шалитељ није државни чиновник, већ чиновник приватног удружења, те по томе на њега не може бити примењена наведена законска одредба, већ њено продужење, у којој стоји : » а остали служе у позивима по годинама старости, али се могу употребати на службе и у млађим позивима. ако на то пристану у миру, а у рату, ако то потреба захте". Дакле, жалитељ се по годинама његове старости има одредити, за време мира, са службом у одговарајући позив, кад не приотаје да служи у млађем позиву; а у ратно доба, може бити, и без његовог пристанка, одређен да служи у нижем иозиву. Да ли ће распоред службе резервних ОФицира у појединим позивима важити и за време рата, то је особено питање; међутим распоред учињен на случај рата не може да важи и за мирнодопско време. противно напред наведеном пронису законском, већ само у случају рата. Један сл|чај из §465. грађансног судског поступка. Начелник среза јадраноког продавао је на јавној лицитацији, за наплату кривичних трошкова Владислава П., из Трбосиња, по иресуди првостепеиог лозничког суда од 15. новембра 1891. год. Бр. 12625., његово — Владиоављево — непокретно имање. На тој лицитацији купио је Коста X., из Милине, једну земљу за 206. динара и на име кауције нололшо 10 дин. Кад је продаја постала извршна, среска власт позвала је купца Косту, да положи куповну цену. Купац Коста пресгао је власти и изјавио, да је он новац иоложио М. Т>., бив. писару тог среза, који је осуђен за више злоупотреба у дужности. Пошто о овоме није поднео никаква доказа, среска власт одреди другу продају на његову штету. На тој другој продаји нродата је та земља другом куниу за 131. дипар, дакле за 75. динара мање, него што је била продата првом купцу Кости. С тога среока власт, налазећи, да је, по § 484. грађанског судског поступка, нрви купац, Коота, дужап накнадити ову

штету, а оем тога и трошкове око нове продаје, доиела је своје решење Бр. 2590.. којим је, на основу тач. 6. § 465. грађанског судског поступка, решила, да се оц њега наплати 79'58. динара и употребе на исплату кривичних трошкова Бладисављевих, пошто се претходно наплате трошкови око извршења, Ово решење одобрило је начелство округа подринског, а решење овога Министар унутрашњих дела решењем својим од 25. марта 1904. године ПБр. 8662. По изјављеној жалби, Државни Савет одлуком својом од 30. априла 1905. године Бр. 3041. одобрио је решење Министрово, као саобразно закону. м. В,

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕ0 СНОВИ ЗЛОЧИНАЦА Пред законом је злочинац. Понова је умочио руке у крв. Ово му је треће или четврто злочинство. Ако се дочепа слободе ово му неће бити последње. Многи мисле да њега потреса. душевви немир, а преко иоћи нема спокојна сна. Боже сахраии! И стари су исто тако мислили да се убица ооећа страшно, да га гоне Фурије, да га мучи савест и да му не да спавати. Психолошко проучавање разбило је ту заблуду. Тако могу мислити нормални људи и нредпостављати да савеет једног злочинца иодноси ужасне ударце и да је убица од заната душевно скршен, На првом месту ваља знати да злочинац није нормалан створ и злочин који је он учинио овакоме може изгледати крвав, ужасан, страшан, али њему он не изгледа тако страшан. Злочинац је пенормалан; према томе и његова осећања и~ представе битно се разликују од истих психичних процеса код нормалних људи. Злочинац нема ону јачину осећаја, коју имају други људи; шта више, врло често спољашњи знаци, дефекти, недостаци, неправилности од сваке врсте, показујуи психичну разлику између њега и нормалног човека. Питање је: због чега би злочинац требао рђаво и немирно да спава? — Ни због чега. Деспин чак доказује да сну праведника ништа толико не личи као сан убице и злочинца. А Мишле, познати историчар револуције износи за Шарлоту Кордај, да је, оне ноћи, ношто је већ убила Марата, опавала као заклана. »Легла је, вели он, још у пет часова по подне и пробудила ое тек сутра дан и спавала је сном праведника." ПроФесор де Сантис посматрао је у казатаму Регина Соели у Риму једнога доста образованога човека који је брата свога убио једним кујнским ножем. Кад га је проФесор питао: како је сиавао те ноћи, овај одговори „Снавао сам врло добро. Нисам зггао да ће мој брат после оног ударца ножем умрети.® Шарлота Кордај је веровала да убиством Марата спасава Фрапцуску, да чини велико дело и та је представа обузимала њепу душу и стално владала њом. И за то је спавала као да је учинила какво богоугодно дело. Сан ггоменутога брато-