Полицијски гласник

БРОЈ 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 203

СТРУЧНИ ДЕО 0 ПРАВУ СВОЈИНЕ И ПРАВНИМ ОДНОШАЈИМА НА ВОДАМА У СРБИЈИ. (НАСТАВАК) VI. 51. — Случајеви експропријације права на водама. Др;кава је позвана да штити и да унапређује не само ириеа гно него и ирвенотв-ено и општи или Јавни интерес. Ако, пак, ириватни интерес дође у суков с Јавним интересом, па се овај не да тако решити да се оба интереса измире те да могу један поред другога опстати, онда га Држава мора решити на тај начин: што ће приватни интерес иотчинити јавном интересу као иретежнијвм. А као неоиходна иоследица тога начела: да се приватни интерес мора повијати за јавним иитересом, па и сасвим овоме иотчинити, јавља се, поред разних ограпичења у вршењу права својине и других приватних права из обзира на јавно благостање, и т. зв. ексироиријациј а или одузимање каквог добра из приватне својине или другог каквог права овлашћеном лицу, а уз сразмерну накнаду за исто. Установу експропријације усвојило је и наше законодавство у §§. 20. и 217. грађан. зак. а санкционисао ју је и Устав од 1903. год. у чл. 16. »Нико не може бити принуђен да своје добро устуии на државне или друге јавне потребе, нити се право својине може ради тога ограничити, осем где закон то донушта и уз накнаду по закону. А закон о ексироиријацији у нас постоји од 15. марта, 1866. год. (Збор. 19. стр. 190.) с доцнијим изменама, као општи, и, као посебни, за?сон о заузимању неиокретних добара за грађење железница од 16. јануара, 1880. год. (зб. 35. стр. 33.) с потоњим изменама. 52. -— Случајеве експропријације предвиђа и закон о водама. А то су ови: а) кад је за иристајање или иривезивање лађа или сплавова потребно заузети више иростора од прибрежних земаља него гато је до сад било за то остављено (в. 3. алинеју чл. 8.); б) кад је из економских, санитетских или других којих узрока у оиштем интересу потребно да се којој реци или потоку иросече каква окука, те да се тиме отклоне штете или умноже користи од употребе воде, иа је за то просецање потребно заузети приватно земљиште (в. последњу алинеју чл. 15); в) кад каква грађевина, која воду употребљава за какву особену потребу (н. пр. воденица, Фабрика и т. д.), причињава штету успором, поплавом и т. п., па се то не може да отклони сиуштањем или иреиначавањем те грађевине (чл. 21.); г) кад оиштина или село уопште нема довољно воде, онда она или оно има право да, по иретходном одобрењу полицијске власти, ио мери своје иотребе, а без икакве накнаде , добије од прибрежних сопственика неиловних вода потребну количину воде, која би иреко њиховс иотребе а за исту циљ претицала (в. прву алинеју чл. 28). — Ако би, пак, за употребу воде била потребна и употреба земљишта државног, општинског или приватног, онда се може експроприсати нотребан нростор тога земљишта уз сразмерну накнаду (в. 2. алинеју чл. 28.); и д) кад се нађе да која грађевина, која јс подигнута по одобрењу власти, за другу т. ј. особену употребу воде, не може иикако на досадашњем месту опстати. У овом случају накнада се има дати само за грађевину, а не и за местно право (чл. 54.) 53. — Закон о водама не предвиђа (као што чини Чешки закон, §. 49) и тај случај експропријације, кад је у оиштем

интересу потребно заузети чије земљиште за подизање градња ради заштите или регулациЈе обала или ради одводњавања. Тај случај несумњиво може и у нас наступити. Што се тиче давања накнаде за одузето земљиште важи друга алинеја чл. 53., т. ј. да се у том случају накнада даје из државне благајне, јер се та експропријација врши у оиштем интереоу. VII 54. - Надлежност полицијских власти у питањима о водама. Њихов поступак. — Свака полицијска власт има ираво надзора над свим јавним добрима , која се налазе у иодручЈу њеном, као што су: друмови, путови, улице, тргови, паркови и т. д. Она то ираво има и над јавним водама у свом подручју. И на основу тога права, она је овлашћена да издаје потребне наредбе, које се морају поштовати. Те су наредбе оиште или иосебне. Оишта је она наредба, која се односи на читав ред јавних добара или на један ред људи (н. пр. наредба да се у опн т те у целом општинском или среском атару или у целом округу не сме риба ловити динамитом, или, да се у коју реку не смеју просииати шкодљиве материје ит. Д.). А иосебна је она наредба, која се односи само на једно јавно добро или на неколико њих, или, само на једно лице, или на иеколико њих (н. пр. да прибрежни соиственици не смеју просипати шкодљиве или нечисте материје у какву реку или поток; да Петар мора своју брану на води спустити или сасвим порушити да се спречи поплава и т. д.). 55. — То ираво надзора полицијска власт има у неколико и над ириватним добрима уопште, па дакле и над ириватним текућим водама. Тако она може наредити Павлу да своју опалу кућу на улици поправи, да у воду, која тече преко његове земље, не просипа нечисте материје, и т. п. 56. — У тим својим наредбама, општим и посебним, полицијска власт има право, на основу §-а 326. кривичног закона, да одреди казну новчану (од 10—100 дин.) или казну затвора (од 1—20. дана) за лица, која би противно тим наредбама њеним радила. Но ове казне важе само за случајеве, односно за она иступна дела. која нису у кривичном законику или у другим специјалним законима предвиђена и одређеним казнама ирипрећена. 57. — Но полицијска влаот, вршећи то своје право надзора, позвана је и овлашћена да ради само.у оиштем интересу. Она може, дакле, издавати само такве наредбе, опште или посебне, и предузимати само такве мере, којима се узимље у заштиту какав год оишти интерес (н. пр. сигурност лица или имања, сигурност и уредност саобраћаја, заштићивање здравља грађана, и т. д.). Доследно томе, она може решавати само она иитања о уиотреби воде и расправљати само оне сиорове, који се на то односе, у којима је уплетен опет само и искључиво оишти интерес. А чим је у питању само ириватан интерес, полицијска власт не сме у њега улазити већ оставити суду да га он, као надлежан, реши. Ето то и јесте прави смисао члана 29. закона о водама који гласи: Власт, која ће даваги до.звољење и уоиште решавати иитања о уиотребш воде, у смислу чл. 15. и 16. овога закона. у колико то не иодлежи грађанским судовима, јесте начелство онога округа, у коме се жели подићи или у коме постоји грађевина за воду. ® -л 58. — Смисао је члана 29. дакле тај : да је полицијска власг надлежна да решава сва питања, која се односе на уиотребу или користовање, уираву и одбрану вода (Вепи^гипд:, Ве^ип^ 1 ипс! Ађлуећг с!ег Оелуаззег) по овом закону. По овом се закону управља и вршење како рангце стечених права на