Полицијски гласник

СТРАНА 204

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22

употребу воде тако и других приватних права, која се односе на воде, као и аостуиак за вргаење тих права. То јасно казују прелазна наређења у том закону, нарочито чл. 47: „Све грађевине на води, које се затеку кад овај закон у живот стугш, сматрају се, да су местно ираво задобиле, и по томе не потребују накнадног одобрења иолицајне власти, осим што се убудуИе имају уирављ&ти по прописима овог закона. (( А у решавању свих тих питања полицијска власт има да се руководи, само и једино, оиштим или јавним интересом; само и једино обзиром на тај интерес она има да доноси своје одлуке и да га овима штити. А где је год спор о ираву уиотребе воде, које је стечено или које почива на каквом ариватноиравном основу, као и где је год повређен ириватни интерес, па се тражи накнада штете, коју та повреда наноси, ту је надлежна, не полицијска, већ судска власт. 59. — Поступак полицијских власти у свима приликама, које се односе на води, у којима се тражи одобрење, прописан је у чл. 30. и даље. Тај се ноступак састоји из ових радња: 60. — 1) Поднашање молбе полицијској власти (окружном начелству) којом се тражи одобрењв и ираво на уиотребу воде односно одобрење за иодизање грађевине ради извесне употребе воде. У тој молби мора би ги означено: место и вода, где се и на којој жели подићи дотична грађевина, као и каква се грађевина (воденица стругара и т. п.) намерава подићи, у којој величини и са к ојом количином воде. Уз ту молбу мора се поднети: ситуациони илан (тј. илан положаја меота, и воде) и илан о грађевини, које је стручно лице израдило. 61. — За грађевине, пак, које се желе подићи на водама од незнатне важности (н. пр. воденице поточаре, баштовански долап и т. п.) не морају се подносити иланови, а и одобрење за подизање таких грађевина може дати и оиштински суд по решењу општинског одбора, Ну ако би касније таква грађевина штету коме чинила, па се ова не би могла отклонити каквом поправком или власник грађевине не би хтео потребну поправку извршити. овај ће бити дужан, на тужбу оштећенога, а ио решењу власти, која је одобрење дала, ову грађевину уклонити без икакве накнаде (чл. 30. при крају.). 62. — 2.) КомисиЈски извешта ј на лицу места (чл. 31.). — Ако се тражено одобрење не може дати из обзира на јавни интерес, онда ће се оно, без даљег извештаја, образложеним решењем одбити. А ако, пак, то не буде, онда ће начелство одредити комисичу из инжењера и још два вештака, да она, у присуству ког полицијског чиновника учини извиђај на лицу места о томе: а) да ли се и на који целисходан начин намеравање (пројектовано) може извршити; б) које користи или штете могу отуд произићи; в) да ли се може дати тражена количина воде а без штете за сличне (потребне) грађевине, које већ иостоје и без оиасности за Јавне интересе; и г.) да ли намеравана грађевина, која је намењена индустријском предузеКу неће угготреби воде на иољоиривредне цељи правити неодољиве сметње и да ли се ова противност интереса не би могла отклонити, ако би се за то индустријско предузеће узело које друго место на истој води, или, ако би се план грађевине односно и начин употребе воде у чем изменио.

За овај изви^ај постоје особена иравила, која је. као упутство инжењерима, прописао миниотар грађевина под 14. Фебруаром, 1879. год. Г.Бр. 426. (зб. 43. стр. 316.) 62. — Ако се тим извиђајем и утврди сумња да се постављени циљ не може уоиште или не на иредложени начин постићи, онда ће се ти основи сумње саопштити молиоцу (чл. 32). 64. — 3) Одређивање рочишта за саслугиавање лица. Ако се нађе да молба није противна јавним интересима, те да се из обзира на њих може дати одобрење, које се тражи. или ако молилац и по саопштењу основа сумње остане при своме тражењу, онда ће начелство одредити рочиште и на исто позвати сва иозната. интересована лица и молиоца, односно њихове заступнике, па у њихову присуству целу ту ствар извидети и њихове изјаве и ириговоре (примедбе) саслушати. 64. Рочиште то треба одредити најдаље у течају два месеца, рачунајући од дана кад је начелство примило извештај о комисијском увиђају на лицу места, односно од дана, кад је примило изјаву молиочеву да остаје при своме тражењу одобрења. 66. — У интересована лица спадају како она лица, која имају ранија одобрењ а или ирава на извесну употребу воде, па тога ради имају и већ подигнуте грађевине (н. пр. воденице, стругаре, Фабрике и т. д.), тако и она, која имају каква права (н. пр. службеност или залогу) на земљиште, на, којем има да се подигне пројектована грађевина. Амо спада и местна оиштина, па с тога треба и њеног заступника позвати на ово рочиште, нарочито ако дотична вода већ служи становништву за подмиривање његових дома&их иотреба (н. пр. за пиће и т. д.), па би се давањем траженог одобрења умалила становништву потребна количина воде или би се изменила својств а воде. То исто важи и за суседне оиштине, само ако и најмање има основа мислити да и њих може иравно интересовати тражено одобрење за подизање намераване грађевине, односно особена употреба воде, начин те употребе и количина воде или промена ње«их својстава. Интересована лица, за која молилац према приликама може знати, дужан је и он сам у својој молби именовати, нарочито пак кад тражн одобрење да подигне грађевину на неиловној води, на којој као прибрежник сопственик има већ право употребе (чл. 4.), треба да именује у молби све суседне ирибрежне соиственике ради позива на рочиште. 67. — Позив за рочиште треба лично саопштити свима иознатим интересованим лицима, односно њиховим заступнипима. У закону се не одређује рок који треба да буде између дана саоиштења позива и дана рочишта, али ми држим(< по аналогији § §. 124. и 116. грађанског поступка, да тај рок треба да буде на^мање осам дана (а толики је рок одређен и у изворнику нашег закона о водама, у чешком закону о водама, чл. 83). (наотавиће се) Андра ЂорђевиЂ МЕШАЊЕ У СПОР И ЗАКОН од 17. јануара 1900. год-

(нАСТАВАК) По нашем мишљењу афирматива је извеона. Ми смо горе утврдили да је, пре гих допуна и измена, законодавац допуштао главну интервенцију све до свршетка спора. Закон од 17. јануара 1900. изменио је, у погледу рока у коме може бити мешања у спор, оамо §. 65. који се тиче сиоредне интервенције,