Полицијски гласник

БРОЈ 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 205

Да је законодавац хтео ограничити, односно тога рока, и главну интервенцију, он би отавове: »мешању у парницу има места само до прве одлуке касационог суда по главној ствари", и „Доцније тражење суд ће одбацити решењем против кога нема места жалби,« унео био и у §. 66. или би бар. у §. 65., казао да се ова реФорма не тиче само споредне интервенције већ и главне. Да додамо овом аргументу и онај, не мање конклудентан, о коме је већ било речи горе и који се састоји у овоме: да институцијама које су појединцима загарантоване ради заштите њихових права треба дати најширу могућну нримену, и да их, у том погледу, не треба сужавати без изречне и несумњиве законске одредбе. Пропис §. 66. остао је, и после закона од 17. јануара 1900., онакав исги као и нре њега, што значи да нам таква одредба, за ограничење главне интервенције, оскудева. 1 ) II Пошто смо тако одредили поље нримене закона од 17. јануара 1900., да пређемо на главно иитање овога свог чланка, гштање односно умесности ограничења ове реФорме на споредну интервенцију, са искључењем главне интервенције. 11ре свега закон од 17. јануара у опште је погрешан, без обзира на то да ли се он односк на обе интервенције или само на једну од њих. Када се, као што смо то већ до сада у два три маха приметили, интервенција појављује као врло корисна гарантија приватних права, онда њену употребу не треба везивати ни за какав рок, већ ^реба да њој има места све до краја парнице. Систем који су, као што смо видели, усвојила и друга законодавства. Једини систем, који би се овде могао, са разлогом, примити, то је онај по коме интервенијент не би имао права, пошто би извесно, законом одређено, време претекло, рачунајући од дана од кога је он за парницу сазнао, у ову се умешати. Али, ми смо већ једном изложили рђаве сгране тога система. те се на то питање овде нећемо враћати. По закону од 17. јануара 1900. онај који није интервенисао до првих примедаба касационога суда по главној ствари не може то више чинити, ако је реч о споредној интервенцији. Ова законска строгост би се појмила, када би се она примењивала само на оне споредне умешаче, који су за парницу сазнали благовремено нре првих примедаба касационога. суда по главној ствари: одузети им право на интервенцију значи казнити их за њихову небрижљивост. Закон од 17. јануара 1900. овде се, дакле, не појављује као неправичан. Али он ће бити неправичан, ако смо у присуству таквог интервенијента који је за парницу сазнао тек после првих примедаба касационога суда по главној ствари. Он ће бити лишен једног права, права мешања у спор, пре него је и сазнао да ово право има! Биће кажњен без икакве погрешке од своје стране, противно оном правилу морала, да где нема кривице не може биги ни казне. Да би спречио злоупотребе које установа интервенције омогућава, законодавац ову ограничава на такав начин да ће, често пута, појединци изгубити права која су се интервенцијом жвлела очувати. У општем интересу, у циљу убрзања судске процедуре, он евентуално пристаје да појединцима одузме њжхова ирава, чак и онда, када се њима никаква небрижљивост не може пребацити. Општи интерес иде, истина, пре приватнога, али се никако не сме, да би се он задовољио, уништати ираво појединаца. Законодавац од 1900. требао је, дакле, то да уради да диши интервенције само оног интервенијента који је за пар') Сопкга Ђ. Несторовић у овојој расправи]:(ј Докле има места позивању у злштиту (»Бранич*, Фебруар 1405., стр. 89.).

ницу сазнао на време пре ирвих примедаба касационога суда по главној ствари, па се њоме није користио. Он би се бар тада показао и правичан и логичан, и ако не би успео био у својој задаћи: да, и поред установе интервенције, убрза свршетак спора. Ми смо већ о овоме говорили: ислеђење односно тога питања да ли је интервенијент, који се меша тек после првих примедаба касационог суда по главној ствари, за парницу сазнао благовремено пре тих примедаба, више би задржало решење главнога спора него што би то било у случају да се и томе интервенијеиту безусловно допусти мешање. Али због чега законодавац од 1900. заслужује нарочито прекор, то је зато што је он интервенцију, бар по нашем мишљењу, ограничио само у случају § 65.. Да је он то урадио једино у колико би било речи о интервенцији главној, оној из § 66., реФорма од 17. јануара 1900., а из разлога који ћемо мало ниже објаснити, не би била толико за осуду. Међутим, законодавац не само да под ову реФорму обухвата § 65., споредну интервенцију, већ, шта више, једино ту иитервенцију и ограничава, остављајући ону из § 66. недирнуту; ограничава оно мешање у спор које је најмање могао и смео ограничити, ограничио баш ону интервенцију, чије ће ограничење нарочито, по одбрану права нојединаца, бити штетно. Ово нам неће бити тешко утврдити. Појединац који може у спор да се умеша по § 66. има, за заштиту свога права, још и ексцепцију: Кев т1ег аПоз тсПса1;а аШз пес посеге пес ргос1е88е ро1е81. Главна интервенција, као што смо видели, претпоставља да се парничари споре о једно право које ни једном од њих не припада, већ неком трећем лицу. Због тога, нак, Факта то треће лице не може ни најмање бити лишено свога права. Грађ. законик, у § 29., поставио је начело: »Што ко сам нема, оно не може ни другоме дати; и тако нико не може другоме више права уступити, него колико сам има; као на туђе с( . Правило да правни посао, закључен између два лица не може имати дејства наспрам трећих лица већ само т1ег раг!е8 није ништа друго до иримена тога начела, које се опет оснива на оном, још општијем, принципу, да су појединци, у регулисању својих привагно-правних односа, аутономни. И онако исто као што се један уговор не може истаћи против неког који у његовом закључењу није узео учешће, ни лично ни преко заступника, исто се тако на одлуку судску један парничар не може позвати према једном лицу које парницу, том одлуком окончану, није водило, било лично било преко представника. Одлука судска, која, у опште узев, није ништа друго до санкција приватно-правних односа односи који, као што вели правило Кев т!;ег аПоз ас1;а аШз пес посе1; пес ргоЈевк, вежу само оне који су их засновали (странке) —■ не може, наравно, имати шире дејство него сами ти односи њоме констатовани и утврђени. Отуда, власник једног права. о коме су неки појединци водили и окончали спор, има само оном парничару, којем је то његово право досуђено, да истакне горе наведену ексцепцију: Кев ткег а! : оз Ги6.1са1а аШа пес посеге пео ргос!е88е ро1еа1, па да своје право очува; исто онако као што би га очувао, када би се, против њега, неко позивао на уговор који то његово право има за предмет и у коме уговору он није узео учешће, ни лично ни преко заступника, употребом правила: Кеа т1;ег аНоа ас1а аШа пес посе1 пес ргосШа!;. Али, и ако власнику оног права о коме су два друга појединца водила парницу остаје увек могућност да се користи ексцепцијом КеИп1;ег аНоз шсНсаНхе, ипак је законодавац, у § 66., таквом власнику пружио, за одбрану његовога права, још једно средство, интервенцију. Разне околности, у чије набра-