Полицијски гласник

СТРАНА 206

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22

јање овде нећемо улазити, могу овом другом средству да даду нарочити значај и да власнику пруже.у њену нарочиту корист. Када се, на тај начин, главна интервенција не појављује као једино средство којим власник права, о које су се два појединца парничила, може то своје право заштитити, већ му још, осим тога, стоји на расположењу и ексцепција Кег 1п1;ег аНоз шсНсаЂае, то је онда законодавац од 1900. могао најзад ограничити иитервенцију из § 06.. Власнику, који би, без своје кривице, био лишен могућности интервенисања остајала би, у сваком случају, речена ексцепција да од себе отклони штетне последице судске одлув.еМи р^космо : па^зад с тога што се могу предвидети такве правне ситуације где се власник једино главном интервенцијом може корисно послужити, то јест где би његова одлука да чека свршетак спора, који се о његовом праву између два лица води, па да онда истакне ехсерИо ге1 1п1:ег аНов 1исНса1;ае, била за ње;га врло ризцчна: она би га могла одвести том резултату да своје право изгуби, Да ово објаснимо једним примером. Рптиз је самовласно заузео земљу ВесипДиа-ову. Пошто ју је држао извесно време, он је прода ТегМиз-у, који је, претпостављамо, ћопа Пс1е. Како Рптиа није био ТегИиз-а убаштинио , то овај, у том циљу, са њим поведе спор, рецимо у току двадесет четврте године откако је добио дрл^авину дотичне земље. Ако се сада ЗесипсНж, као прави господар (с!оттиз) спорнога добра у ту парницу одмах не умеша, нити против Тег1шв-а благовремено, пре истека двадесет четврте године, подигне ге! ункНсаНо, ослањајући се на ехсерМо геј шкег аНоз шсИса1;ае, он ће своје добро нзгубити, само ако се парница између Рпти8-а и ТегИиз-а сврши, као што ће, махом, и бити случај, после навршене двадесет четврте године. Јер, тада је Тег1ш8, по §§ 932. и 936. грађ. зак., постао сопственик узукапијом, и позивање 8есипс1и8-а на ехсерНо ге1 1п1:ег аНоз ш<Нса!:ае неће му бити ни од какве користи. Међутим, да је, у току двадесет четврте године, интервенисао, он би, по §. 945. грађ. зак., прекинуо застарелост свога права својине, и ово би очувао био. Али, где се ограничење мешања у спор нарочито показује штетно, то је у извесним случајима споредне интервенције. Поименце то ће бити онда, када је умешач хирограФерни поверилац. Ми смо горе казали, да су одлуке судске, као и уговори, редативнога дејства, то јест да оне вежу само парничаре. Али, под парничарима не треба разумети само парничаре у ужем смислу, већ осим њих и она лица која су парничарима у спору била представљена (репрезентирана). Ми овде мислимо на универсалне следбенике (сукцесоре) парничних странака, то јест на наследнике и просте, хирограФерне, повериоце њихове. Одлука судска изречена у корист <1е сиш8-а односно дужника или против њега важи и у погледу наследника односно хирограФерних поверилаца. Ни први ни други не могу истаћи овде ехсер&о ге1 ш1;ег аНоз нкНса1;ае, зато што с1е сиша или дужник није према њима аНиз. Да апстрахујемо наследнике који нас се овде не тичу 2 ), па да се задржимо само на хирограФерним повериоцима. Дакле, против ових поверилаца може се, онако исто као и про-) Презумптивни наоледник не би се могао умешати у спор који води лице на чије је наслеђе он позван било законом било тестаментом. Оба прописа грађ. суд. поступка која говоре о интервенцији, §§ 65. и 66., претпостављајући да умешач има неко араво. Међутим, као што је познато, презумптивни наследник нема, за живота онога кога треба да наследи, никакво право у погледу имаовине овога, већ једино наду, а ово, према реченим законским одредбома, не можд мотивисати интервенцију.

тив дужника, истаћи судска одлука донесена у опору који је овај водио и окончао. С обзиром на правило поп Мз т Мет, они не би могли захтевати да се питање, том одлуком расправљено, понова узима у претрес и решава. Има само један случај када би се хирограФерни поверивилац овдемогао користити ексцепцијом КеЈ п4ег аНоз шсНса1;ае, а то је онда, ако би утврдио да, за обарање. у погледу њега, одлуке против дужника изречене, постоје услови потребни за РаиНапа ас!1о (§ 303. а грађ. зак.). Другим речима, ако поверилац докаже та1а Нс1е8 дужника, код доброчиних уговора, и, осим тога, и та1а Мез његовога парничара, код уговора теретних, он ће моћи одстранити од себе штетне последпце одлуке против дужника изречене 3 ). Али, ако прост поверилац не успе доказати несавесност дужникову, и, по потреби, и несавесност друге парничне странке, или ако парничари Фактички несавесни нису били, онда он долази под опште правило по коме одлуке против дужника донесене вежу и његове хирограФерне повериоце. И ово ће се правило на њега применити без обзира на то што је јасно да је дужник, који, истина, није био несавестан, неумешно или небрижљиво водио парницу, због чега ју је и изгубио. Све дотле док је дужник ћопа Ме, он је представник својих простих поверилаца, /„ правни послови које он, као такав, сврши важе и у погледу њих по оном правилу СЈш тап(1а1; 1р8е Гес188е у1с1е1;иг -— пгго значи да сама си1ра коју би дужник, вршећи те по^рлове, учинио, не даје простим повериоцима право на асИо раиНапа. Што им ову обезбеђује, то је <1о1из дужников 4 ). Ова објашњења истичу корисност, по хирограФерне по вериоце, усганове интервенције коју им гарантује § 65. грађ. суд. пост.. Помоћу ње, не само да ће ти повериоци спречити дужпика да, хотимично на њихову штету, изгуби париицу коју би нначе могао добити, већ ће се они, осим тога, обезбедити и против рђавог свршетка спора, које би наступило било услед неискуства било услед немарљивости дужникове 5 ). 3 ) Ако се дужник, у својим правним радњама, може сматрати као заступник својих простих поверилада док је ћопа Ме, не може се он за таквог узети када је био та1а К<1б. То би значило ићи очевилно против кнтенција поверилаца. Правило: (^ш тап<1а1; 1рве ГесЈззе уИеихг ту се неће, дакле, истаћи против поверилаца. Дужник је за њих тада аНиз а не њихов заступник. 4 ) Да је тако односно си1ра 1еу18, то је несумњиво. Али дшс! за си1ра 1а1;а која се у римском праву изравњавала са с1о1и8-ом а и данас се, код нас, код накнаде штете са њим изравњава? [В. §. 819. нашега грађ. зак. који је овде усвојио систем §. 1324. аустр грађ. зак.]. 5 ) По Стаг80ппе1;-у (Ргбсгз д,е ргосе&иге смИе, р. 634) хирограФерни повериоци не би могли, у спору у^који су се умешали, истаћи, у место дужника, приговоре и одбране на које се овај не би хтео позвати. Они би могли само »подржати и, ако се може, поткрепиги реч свога дужника.* 8ои(ешг б4, 841 зе реи1, ГогИПег 1ез сопс1и810пз (1е 1еиг ДеБ^еиг*). Што се нас тиче, ми не можемо да примимо овај закључак поштованога и одличнога аутора. Јер, интервенције у том олучају не би могле повериоцима користити. На. пр. дулшик, да би одбио тужиочеву ге1 ут<Иса1ш, треба само да се позове на узукапију. (Ми претпостављамо да су услови, за ову §§-има 926., 928. и 933. и др. грађ. зак. прописани, жспуњени^. Али он то не чини. Оуд не може застарелост, у место њега, да истакне, по изречној забрани § 949. грађ зак.. Ако ово не би могао ни новерилац учинити, дулшик би спор изгубио, и поверилац би оштећен био. Са озаквим системом, дакле, повериоци хирограФерни су остављени на милост и нзмилост дужнику. На истом месту (стр. 634.) Оагзоппе!; вели да хирограФерни поверилац може се сачувати штетних последица одлуке против његовог дужиика донесене, ако утврди сопзШит 1гаис1аш11 између њега и парначара му (» ргоиуег 1а са11и810п <1е 1еиг <1бђ11;еиг ек (1е зоп а<1уег8а1ге в ). Зар из овога не излази да поверилац може, у самом спору који дужник води, спречити тај сопзШиш Ггаи<1ап<11, истичући одбране на које се дужник не.^е, баш у намери да парницу изгуби — намера иозната и његовом противнику, парничару — да позове? Када може, из овога разлога, готов резултат, извртану одлуку, уништити, зашто да га не може и спречити?