Полицијски гласник

БРОЈ 23

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 219

истиче као осуда овакве реФорме — такав резултат ће врло често бити могућан и без икакве погрешке од стране поверилаца. И заиста, претпоставимо, да је поверилац сазнао за спор свога дужника тек носле првих примедаба касационога оуда. Шта њему остаје тада, ако жели да се обезбеди против рђавога вођења спора од стране дужника који је Бопа Ме? Ништа. Интервенције бити не може, јер је за њу доцкан, нити је, опет, оп, као прост поверилац, у положају да се нозове, после свршене парнице, на ехсерМо ге1 т1;ег аНоз шсНса^ае 1 ). III. Да видимо сада оправданост закона од 17. јануара 1900. са гледишта другога случаја споредне интервенције. Ми смо видели да овај случај претпоставља то: да сам опстанак права умешачевога, а не 'само његова роализација, зависи од исхода главнога спора. У својој, напред споменутој, расирави : 0 т1епепсгјг и •ргта1пот ■рга.уи, ми смо се бавили овим питањем: о дејству одлуке, против ауктора донесене, у погледу његових сингуларних следбеник а. Поименце ми смо иредвидели случај два сукцесивана уступања једног истог права. На пр. Рпшиз пренесе неко своје право прво на 8есипс1ив-а па затим на ТеНлиа-а. После овога другог преноса, ЗесшнЈиз, први прибавилац (следбеник), новеде парницу са Ргтшз-ом у циљу да добије судску коисекракцију уговора са љим начињенога. ВесшнПш успе у спору који се оконча, у његову корист, извршном одлуком судском. Каква је снага ове одлуке наспрам ТегКиз-а? Има ли она и у погледу њега силу ствари суђене и пресуђене, тако да ТегПив-у не остаје ништа друго него да се пред њом поклони и да дотичпо добро, које се, узмимо, код њега налази, преда 8есипс1и8-у ? Или, пак, ова одлука нема дејства наспрам ТегЈшз-а, тако да он може 8есипс1и8-у истаћи ехсер^о ге1 1п1;ег аНо8 шсИса1;ае, и тражити да са њим понова води спор о в'ажности правнога посла који је он, 8есипс1и8, са Рг1ши8-ом закључио; спор који би се могао свршити у корист Тег^иа-а, што ће поименце бити онда, ако он успе утврдити непостојаље (Ппех181;епсе) или ништавост (1а пи1Ше) уговора закл>ученога између Рг1ти8-а и 8есипс1и8-а. Јер ако ТегИиз тако утврди да је право које му је Рпти8 уступио било још у имаовини овога у времену када је то уступање извршено, он је, ТегНиз, могао од Рпти8-а исто право пуноважно прибавити. Тешкоћа овога питања долази, ирво, отуда шго уговор између два нојединца закључен није равнодушан за потоње сингуларие следбенике тих уговорача. Како је то један од најосновнијих принципа у приватном нраву, да нико не може дати оно што сам нема нити више него што има (§ 29. нашега грађ. зак. 2 ), то титулар једног права, ако је ово отуђио ') Закон ол 17. јануара 1900. биће чесго, иа нростог иовериоца, штетан, и када је дулшик та1а ПДе, заједно (код теретних правних послова) са његовии противпиком у парниди. Јер повериоцу је много лакше опречити дужника да, намерно, изгуби парницу него, по свршеној парници, извршну одлуку обарати помоћу асИо раиНапа. Штетност закона од 17. јануара 1900. у погледу хирограферних иоверилада ми смо, у кратко, истакли и у своме извештаЈу о српском законодавству за год. 1899., 1900. и 1901., (стр. 14. и 15.) оштпмианом из VI. и VII. свес/ке годишњака ме1)ународнога друшгва за упоредно право и народну екопомију у Бер.шну. (Јаћгћисћ с!ег 1п(;егпа110па1еп Уеге1П1§ип§ №г уег§1е1сћеш1е Кесћ |;8 №18ЈепасћаИ ипс! УоШз-иаЉсћаПвЈећге ги ВегЦп). 2 ) »Правило ово има за основ опај принцип приватнога права, да поједпнци могу само својим правима а пе и_ туђим располагати, принцип који, и ако, махом, пије у позитивним законодавствима изречено Формулисан, ипак несумљиво влада у приватно-правним одпосима у свима образованим државама. Нојмљиво је, у осталом, што сви законодавци не сматрају за потребно и такве принцине парочато нотирати. У историји права свако доба одликовало се

или га другим каквим правом оптеретио, више то право оту1)ити не може, односно није више властан отуђити га на штету онога који је на њему већ неко нраво стекао 3 ). У првом случају он би уступио оно што нема (гет аНепат) а у другом би уступио више пего што има. ^ето р1и8 шп8 1;гап8Гегге рокев!; ^иат 1р8е ћађе!). А ако би он ипак, каквим уговором, своју власт прешао, то онда новог, другог по реду, уговорача први уговор такође веже. Од два сукцесивна уговора, који имају исто право за иредмет, пречи је онај који је по датуму ранији. Из овога би излазило, да одлука судска којом се утврђује и оснажује први уговор има дејства и наспрам потоњега следбеника. Одлука судска ту је декларативнога значаја. Њоме се само констатује начињени уговор, и онда, када овај веже другог следбеника, треба да га и сама та. одлука веже. Али, с друге стране, има ова примедба. Како је траденс незаинтересован да спор који против њега води први акцинијенс добије, пошто је право у питању он још једном лицу уступио (ми узимамо случај уступања целог права), то он може тај снор небрижљиво водити и тако га изгубити. МогуКно је, шта више, да га намерно изгуби, како би другог акципијенса оштетио, Би ли сада било правично да одлука судска, у том спору донесена, има снагу ствари суђене и нресуђене? Или зар не би требало допустити да о иостојању (1 'ех181;епсе) и важпости (1а уаНсШе) првога уговора он поново пред судом, са првим акципијеисом, дискутује? Овај тога новог суђења нема да се боји, ако је његов уговор иуноважан, а ако није, већ је само парницу добио услед немарноСти или несавесности траденса, како може тражити једно право које није стекао ? Ми смо, у својој расправи о интервенцији, горе цитираној, изложили оба система која се, за решење овога нитања, могу истаћи, и изјаснили смо се, из разлога тамо наведених (стр. 22. и 23.), за систем по коме одлука изречена у спору између траденса и првога (по датуму) прибавиоца јесте за другога (по датуму) прибавиоца гез ш(;ег аНо8 шсНса1;а. Иста тешкоћа, наравно, постоји и онда, ако претпоставимо да траденс није уступио цело право своје већ само један део од њега (службеност) или га је само залогом оптеретио. Најзад та тешкоћа истиче се и када је траденс отуђио или оптеретио цобро које никад није било његово, па је он, после устуизвесним начелима, која су служила као ностоље правној организацији друштвеној, која су, на тај начин, била уздигнута на висину догмата, те иије било потребе и о њима се бавити у наређењима приватнога законодавства. Иикаква бојазаи није могла проистећи отуда, што у законодавству није било одредаба које би специјално такве принципе ирокламовале. Нико их, и поред тога, није могао негирати, јер би то значило негирати саму базу тадашњега друштва, негирати ово. Напослетку, зар се не може рећи да су позитивни закоии виртуелно и таква начела садржавали, на тај начин што су у њима била изражена друга, мање основна, правила која су била изведена из тих оиштих начела? Нема сумње, да треба одговориги аФирмативно, јер ко усвоји последице усваја и почетну тачку из које оне произлазе. »Отуда и долази да данашња позитивна законодавства начела те врсте често пута не помињу. На иример, у општем аустриском грађанском законику нигде се не говори изречно о горе наведеном принципу, да нико не може туђим правима располагати. Исто је тако и са Француским грађанским закоииком, из чијега је првобитнога пројекта избачеи сав увод у коме су била Формулисана основна правила о приватно-правним односима. У неким законодавствима принципи те категорије обухваћени су уставом, а тоје у оним у којима устави не садрже само одредбе о организацији власти, већ и одредбе о личним, индивидуалним, правима. Тако, ти устави садрже одредбе о неприкосновености права својине, што треба тумачити као иеприкосновеност свију приватних права, јер свако такво право може се сматрати као својина онога коме оно припада, узимајући овде израз својнна у другом, нетехничком, смислу, то јест у смислу добра, материјалне корисги коју једио лице има*. О Шег^епсгјг и ргма1пот ргагж, 81г. 6. и 7.. 3 ) Р1ашо1, ТгаИе е1ешеп1агге с1е <1гоИ сШ1, II, р. 365; В. ^асапкјпепе е1 1 ј . Вагс1е, Оез оШдаНопз, I, р. 249 е1 вшу..