Полицијски гласник

I

СТРАНА 220

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 23

пања, водио парницу са правим господаром и ову изгубио. Да приметимо да дискусије може бити само онда, ако траденс није био у вођењу спора та!а Ме. Ако је он овај изгубио хотимично, да би другом прибавиоцу штету нанео, — за шта је први прибавилац (парничар) знао 4 ) — онда је несумњиво да ће одлука, у том спору изречена, бити за другог акципијепса гез тЛег аНоз шсИса1;а. Ова солуција примљена је код оба мало час поменута система. Размимоилажење настаје, када се претпостави да је траденс био ћопа Ме или да је, код теретних правних послова, такав био бар противник траденсов. Претпоставимо ли, пак, да се усвоји систем" (противан нашем) који тој одлуци признаје снагу ствари суђене и нресуђене и наспрам другог акципијенса 5 ), закон од 17. јануара 1900. год. пиказује сејош штетнији, као што ћемо се одмах о томе уверити. Узмимо, да то покажемо, овај пример. 1- ) Када јо противник траденсов оледбеник ио доброчинон уговору није нотребно да је и он био та1а Ме. Довољна је тада та!а Мез само од стране траденса. 5 ) Тај систем могао би се овако објаснити. »Као разлог система но коме у једном гаквом случају одлуку изречену у корвст једног акципијенса старијега по датуму не треба сматрати, у погледу доцнијега акципијенса, као гез 1п4ег аПов ји(11са|;а, већ јој треба, и наспрам њега, дати важност коју она наспрам самог траденса има, — могло би се навести мало час цитирано правило N011 1лк ш 1(Јет. Какво је питање том одлувом расправљено? Расправљено је питање о важности уговора, закљученог између траденса и првога акципијенса, и утврдило се да тај уговор испуњује све законске услове, да би могао произвесги дејство које су за њега странке хтеле везати. Допустити другом акципијенсу да поново то питање пред судом истиче, зар то не би значило повредити правило N0^ ћјз т Шет које забрањује да се једна и иста ствар два пута судн ? Зар то не би било противно и правилу Вез ш(11са|;а рго уеп(а1е ћаће!иг? Када суд једном да своју оцену о природи и дејству извеснога правног посла, како би се могао он поново позивати да о истом послу решава ? То би могло ићи у бесконачност, што значи да би одлуке судске изгубиле сваку ваасност. Друга би ствар била, када би акципијенс који војује против одлуке донесене у корист првога прибавиоца тврдио да је уговор његов ранији. Тада би му се, са пуно разлога, морало допустити да то своје тврђење докаже, у чему ако успе, он отклања од себе дејство одлуке на коју се противник његов био позвао. Јер то питање ко је од њих по времену пречи није било предмет никакве одлуке судске, пошто се у спору који је између траденса и једног од два сукцесивна акципијенса вођен и свршен једино дискутовало о важности правнога посла између њих закљученога. Ту није било речи о правном послу који је траденс могао, односно истога права, са неким другим лицем обавити, нити је о томе могло речи бити, цошто је траденс могао у тој парници дебатовати само о ономе што је са појединцем у истој парници ангажованим свршио, а не и о оном правном послу који је са неким другим закључио, па ма овај посао имао за предмет оно исто право о коме се спор води. Према гоме, неће бити ни најмање повреде правила Иоп Шз т Мет, ако се допусти једном акципијенсу да доказује, да је уговор његов ранији од уговора акципијенса који се је оа траденсом већ парничио. Суд ће имати, у овом другом спору, — између двају сукцесивних прибавилаца једног истог права — да реши сасвим оделито и ново питање, питање о коме он није судио у првој парници, вођеној између траденса и једног од акципијенса. «Али ако у спору између два сукцесивна прибавиоца истог права није реч о приоритету датума њихових уговора, ако акципијено коме се опонира једна одлука судска не одриче да је правни посао који је њоме санкционисан старији по времену од његовога уговора, већ само контестира правну вредпост тога посла, тврдећи да он, и ако је ранији, њему ништа ие смета — јер се њиме жел.ени пренос права није могао извршити — онда како се може њему дозволити да и о томе спор води, када је питање о важности или неважности правнога посла, од њега оспоренога, већ једном решено у парници између траденса и првога акципијенса, и го решено у корист овога?* 0 Гп1егкепсГј1 и ргмаШот ргаии, 81г. 21. и 22.. Систем овај, да то додамо овде, води врло онасним последицама по сингуларне следбенике. Јер чим се узме да судска одлука, изречена иро-гив ауктора, веже и његовог сингуларног следбеника, ■го онда значи да је, у спору том одлуком окончаном, аук-гор био репрезентанат следбеника, да, дакле, за њега ауктор ту пије аНив, а када се то прими, тада имамо овај резултат: други следбеник, као интервенијент у спору који његов ауктор води са првим прибавиоцем, везан је процедуром прогеклом до онога тренутка, када се у спор умешао. Другим речима, он не може више оне приговоре и одбране које је ауктор његов пропусгио употребити истаћи, исто онако као што -го не би могао ни прост новерилац. (Осим слу-

Рптиз је отуђио неко своје добро прво у корист 8есипс1и8-а, па, потом, у корист ТеНшз-а. 8есипс1и8 поведе спор против Рпти8-а поводом тога отуђења. Ако 8есипс1и8 добије парницу, ТегНиа ће бити оштећен: како је одлуком коју има 8есипс1и8 утврђено, да је добро у питању било већ у власништву овога, 8есип(1и8-а, у времену када га је Рпти8 продао по други пут, Тег4ш8-у, то, по оном правилу да ^ето 1(1 (1аге ро1;е81; ^иос! јрае поп ћаће1;, ТегМив није стекао право које му је Рптиз уступио. Одлука која је у корист 8есипс1и8-а изречена има дејства и наспрам њега, ТегНиз-а, који се, да би евентуално избегао штету, не би могао позвати на ехсерИо ге1 1п1;ег аНоз ш(Нса1;ае. Када је овако, онда се види колику важност интервенција има за ТегНи8-а. Мешањем у спору он ће, помажући својим саветима и искуством траденса, истичући одбране које би овај пропустио употребити, извојевати, можда, одлуку у корист траденса и, на тај начин, своје право очувати. И, у систему на основу кога ми овде резонујемо, интервенција би била једино средство које би другом акципијенсу стајало на расположењу. Ако би њу пропустио, он друге помоћи нема, пошто се на ехсерНо т т1;ег аНоз шсћса1;ае не може позвати. Одлука, нротив Рптиз-а изречена, није за ТегНиз-а геа т1ег аНо8 шсћса1;а, пошто се, по овом систему, Ритиа сматра, у колико је реч о спору том одлуком окончаном, репрезентантом ТегМив-а. Из овога се лако увиђа колико је закон од 17. јануара 1900. погрешан. Ако узмемо да је други прибавилац сазнао за парницу између траденса и првог прибавиоца тек нооле првих примедаба касационога суда по главној ствари, он ће своје право, без своје кривице, изгубити. Интервенисати не ј може, јер је доцкан. ЕхсерПо ге1 т1;ег аћо8 шсћса1;ае му, пак, не припада. Међутим, да се је могао, и после речених при- I медаба касационога суда,. умешати, он би, може бити, своје I право заштитио 6 ). Дакле, ово је још један случај где се интервенција спо- ј редна ограничити није могла, пошто је она ту, ако би се, понављамо, усвојио систем од кога смо ми овде пошли, једина одбрана интервенијента. Наравно, да, ако би се примио други систем, закон од 17. јануара 1900. год. не би већ био толико штетан, пошто би другом прибавиоцу, који би се за интервенцију задоцнио, остала ехсерНо ге1 тЂег аћоз шсИса1;ае. Али I би и тада тај закон заслуживао оне осгале прекорз које смо му раније, у овом чланку, упутили. Живојин М. ПериЋ. чаја та1ае Нс1е1). И тако је интервенијент доведен у безизлазан положај. С једне I стране, као што видимо, везан је прошлошћу; с друге стране будућност, то I јест ехсер1ш ге1 тЂег аНоз шсНсаЂае, одриче му се, јер се не сматра као треће I лице према своме ауктору. И ако у оном времену од мешања до краја парницо I не би могао изнети какве доказе у своју одбрану, право његово остаје без ј заштите. 6 ) Случај којим смо се овде бавили интересантан је и са ове тачке I гледишта. Он је у исти мах и интервенција из §. 66. и из §. 65. грађ. суд. I пост.. 1°. Интервенијент се представља као једини титулар добра о коме се I води спор. Он ово одриче противнику свога ауктора, аФирмацијом да га, због I неважности уговора, од овога није стекао. Тако исто одриче га и своме аук- I тору, тврдећи да је овај то добро њему устунио. Другим речима интервенијент I се меша зато што »држи да има право на ону ствар, о којој се две парничне стране I парниче <,с (§. 66.). Дакле, главна интервенција. 2°. С друге стране, пак, умешач, 9 да би доказао да противник његовог ауктора није власник спорнога права, I мора стати уз ауктора, те овоме помоћи да парницу добије, Тек ако се ова I добије, може бити говора о његовом праву, умешачевом. Дакле, овде се иктер- 1 венијент меша као помоћник једног парничара (81ге11&епо88е): споредна ингер- I венција (§. 65.). За питање о року до кога, у једном оваквом случају, можо I бити интервенције, гледа се на ову другу карактеристику, то јест сматраће I се са ове тачке гледишта, ова интервенција само као споредна.